Википедија

Сењ — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Ажурирање података
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
{{Град у Хрватској
| назив = Сењ
| грб = Wappen Senj HR.gif
| слика = Senj panorama.jpg
| опис_слике = Панорама Сења
| жупанија = [[Личко-сењска жупанија|Личко-сењска]]
| површина = 658.00 <!-- engleski nacin zapisivanja -->
| становништво = {{decrease}} 4.810
| извор_становништво =
| година_становништво = 2011
| агломерација = {{decrease}} 7.182
| извор_агломерација =
| година_агломерација = 2011
| градоначелник = Сањин Рукавина
| странка = [[Хрватска демократска заједница|ХДЗ]]
| поштански_код = 53270
| позивни_број = +385 53
| регистарска_ознака = -{GS}-
| веб-страна = [http://www.senj.hr www.senj.hr]
| надморска_висина = 11
| гшир = 44.98936043740015
| гдуж = 14.903605208454051
}}
'''Сењ''' (или Сињ) је град у [[Хрватска|Хрватској]], који се налази у [[Личко-сењска жупанија|Личко-сењској жупанији]]. У самом месту живи 4.810 становника. Познат је по [[Тврђава Нехај|тврђави Нехај]].
Ред 48:
Сењ је био вековима чувен по пљачкашима - ускоцима, који су упадали на Млетачку или Турску територију. У 16-17. веку Сењом су господарили кнезови [[Франкопани]]. Када су Турци кренули да заузму градић, ту су се налазили [[ускоци]]. Претходно су 1537. године заузели ускочко место [[Клис]]. Место Сењ је онда постало уточиште за све бегунце. Сењки капетани су нису мешали у оно што су радили ускоци, јер су ови имали заштитнике у Аустрији. Међу ускоцима постојале су две чете: "стипендијарци" (плаћеници) и "авантурци" (не плаћени момци). И једни и други бавили су се гусарским "занатом" на мору, а било их је толико да се населили и околна места. Обично их је било 500-600 наоружаних људи. Године 1580. било је време ускочког војводе Ђуре Даничића (родом из Босне) и његова три сина.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1870. године</ref> Турци су да би им доскочили формирали "мартолоке", још горе (наоружане) људе од ускока са којима су имали да се боре. Чинили су такође лутајуће чете, састављене од Хришћана који су радили за Турке.<ref>"Матица", Нови Сад 1866. године</ref>
 
У Сењу је рођен [[Павле Витезовић]] (1652-17131652—1713) далматински књижевник, историчар и хералдичар, познат по монументалном историјском делу '''Serbia illustrata'''.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1852. године</ref>
 
У месту које је 1838. године отворена варош било је тада 1716 становника.<ref>"Србскиј народниј лист", Будим 1839. године</ref>
Ред 62:
[[Манојло Грбић]] у „Карловачком владичанству“ у 1. књизи (од три заједно објављене у једној, репринт издање 1990, Топуско), на 150. и 151. страни пише да су се у Сењ доселиле неке српске трговачке куће, крајем 18. вијека. Године 1784. у Сењу је било пет српско православних породица. Тамо је свагда била војничка, граничарска посада. Године 1788. они саграде себи лијепу црквицу Свете Богородице. Године 1790. било је у Сењу 9 православних породица са 41 душом. Године 1800. у Сењу је 10 српских кућа са 55 душа, а 1880. 17 кућа са 195 душа, али то су скоро све чиновници. Када се пореде две године, разлика је минимална. Тако 1847. године ту живи 56 православних Срба, а 1867. године има их 101 душа.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године</ref> Манојло Грбић на иде у дубљу прошлост која нам казује да је славни војсковођа Никола Јуришић из Сења, који је код Кисега победио Сулејман Величанствног био православац и потписивао се ћирилицом. Он је насељавао остале Србе и Влахе у 16. веку за одбрану од Турака, како је сачувано у његовим писмима цару. По Александру Будисављевићу у књизи „Племе Будисављевића у Горњој крајини“ он је потомак једног од три брата који су дошли из Метохије, Јурише, Филипа и Будише од којих настају Јуришићи, Филиповићи и Будаци и Будисављевићи.
 
У Сењу се родио др [[Лујо Бакотић]] (1867-19411867—1941), адвокат и дипломата, историчар и лингвиста, истакнути [[Срби католици|Србин католик]]. У граду је умро 1906. године Лујов отац, др [[Игњат Бакотић]] адвокат, правник и национални раднк, родом из [[Гомилице]] (1835), села у Сплитским Каштелима. Као истакнут [[Срби католици|Србин католик]] основао је и био председник "Српског братства", у [[Сплит]]у 1898. године, док није било забрањено.<ref>"Срђ", Дубровник 1906. године</ref> Игњат је дошао Сењ након две године проведене на Цетињу, где је био председник црногорског Врховног суда.
 
Објавио је 1877. године [[Миле Магдић]] професор сењске гимназије моографију града Сења под насловом: "Топографија и повиест града Сења".<ref>"Српска Зора", Беч 1877. године</ref>
 
== Становништво ==
На попису становништва [[2011]]. године, град Сењ је имао 7.182 становника, од чега у самом Сењу 4.810 становника.<ref>{{cite web|url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup09_3875.html |title=Попис становништва 2011. |author= |authorlink= |coauthorsothers= |date=2011. |format= |work= |publisher=Државни завод за статистику РХ |language= |archiveurl= |archivedate=|accessdate=17. 7. 2013.}}</ref>
 
== Попис [[1991]]. ==
Ред 126:
 
== Извори ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Дабић|first=Војин С.|authorlink=Војин Дабић|year=2000|title=Војна крајина: Карловачки генералат (1530-17461530—1746)|location=Београд|publisher=Свети архијерејски синод Српске православне цркве|url=http://books.google.com/books?id=YZJGmgEACAAJ}}
* [http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1991/pdf/G19914018.pdf] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
* {{Cite book|ref=harv|last=Gelo|first=Jakov|title=Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima|year=1998|url= |publisher=Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske|location=Zagreb|isbn=978-953-6667-07-9|pages=}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сењ”