Хитлер, последњи дани — разлика између измена

м (Бот: исправљена преусмерења)
У другом делу града, СС доктор [[Ернст Гинтер Шенк]] убеђује једног генерала да му дозволи да игнорише наређење о евакуацији, а затим од Шенка СС генерал [[Вилхелм Монке]] тражи да донесе све доступан медицински материјал у Рајсхканцеларију. У међувремену, Хитлер дискутује о својој [[декрет Нерон|новој политици]] [[спржена земља|спржене земље]] са својим министром наоружања [[Алберт Шпер|Албертом Шпером]], док [[Ева Браун]] организује журку за све кориснике бункера који су деморалисани артиљеријским нападима.
 
Следећег дана, док се његова јединица бори против Црвене армије, генерал [[Хелмут Вајдлинг]] је позван у бункер да сачека своје стрељање због своје наредбе за повлачење на запад. Након објашњавања [[Ханс Кребс (генерал)|Хансу Кребсу]] и Бургдорфу да је то био неспоразум, фелдмаршал [[Вилхелм Кајтел]] унапређује Вајдлинга за заповедника све слабије одбране Берлина. Хитлер наређује јединици [[Феликс Штајнер|Феликса Штајнера]] да одбије совјетски јуриш, али га Кребс и [[Алфред Јодл]] обавештавају да Штајнер није могао да покрене напад. Пошто је из просторије истерао све осим Кајтела, Јодла, Кребса и Бургдорфа, Хитлер искљаује свој бес због наводих издајничких акција против њега и коначно признаје да је рат изгубљен. Ипак, одлучан је да остане у Берлину до самог краја, чак и ако то значи да изврши самоубиство.
 
Након што је видео да [[Фолксштурм|регрутовани цивили]] беспотребно гину у борби, генерал Монке се предочава њиховом команданту [[Јозеф Гебелс|Јозефу Гебелсу]] да је то беспотребно жртвовање. Гебелс одговара Монкеу да не жали цивиле, јер су сами одабрали своју судбину. Хитлер губи осећај за стварност и наређује фелдмаршалу Кајтелу да успостави контакт са адмиралом [[Карл Дениц|Карлом Деницом]], за кога Хитлер верује да окупља војску на северу, и да му помогне да испланира офанзиву да поврате румунска нафтна поља.