Драгутин Димитријевић Апис — разлика између измена

нема резимеа измене
'''Драгутин Димитријевић Апис''' био је генералштабни [[пуковник]] војске [[Крањевина Србија|Краљевине Србије]]. Рођен је [[10. август]]а [[1877]]. у [[Београд]]у, а стрељан [[14. јун]]а [[1917]]. у [[Солун]]у. Он је смислио и организовао официрски [[пуч]], али убиство краљевског пара Обреновић није била његова идеја.
[[Слика:Apis.JPG|мини|250п|десно|Апис(са десне стране) са друговима]]
'''Драгутин Димитријевић Апис''' био је генералштабни [[пуковник]] војске [[Крањевина Србија|Краљевине Србије]]. Рођен је [[10. август]]а [[1877]]. у [[Београд]]у, а стрељан [[14. јун]]а [[1917]]. у [[Солун]]у. Он је смислио и организовао официрски [[пуч]], али убиство краљевског пара Обреновић није била његова идеја.
 
== Животопис ==
Необичном сугестивном снагом на све с којима је долазио у додир, Димитријевић је још као ђак имао силан утецај на своје другове. Завршио је 26. класу [[Војна Академија|Војне Академије]] у [[Београд]]у и већ као [[потпоручник]] почео је ковати планове о промени режима Александра Обреновића. Као један од оснивача и најактивнијих чланова [[официр]]ске завере против [[краљ]]а [[Александар Обреновић|краља Александра]] и [[краљица|краљице]] [[Драга Машин|краљице Драге]], Д. је у ноћи [[29. мај]]а повео заверенике из Официрског Дома у двор, где је, за време тражења краља и краљице, тешко рањен с три метка у груди. Захваљујући својој снажној природи Д.Димитријевић је преболио те ране , и његов утицај на официре и послове у војсци стално је растао. Ни његово и привремено службовање у [[Ваљево|Ваљеву]] ни његово једногодишње одсуство из земље, на војним студијама у [[Берлин]]у, где је отишао, пошто је раније свршио виши течај Војне Академије у Београду, нису могли умањити тај утецај.<br>
[[1911]]. Д.Димитријевић је са својим друговима основао тајно удружење [[Уједињење или смрт]], познато под именом [[Црна рука]]. За време саме мобилизације у септембру [[1912]]. тешко је оболео од тровања крви и враћен у [[Београд]], тако да није могао учествовати у [[Балкански ратови|балканском рату]]. Као шеф обавјештајног одјељења МинистарстваРатног Војногминистарства Д.Димитријевић је стекао веза с националним радницима из многих крајева.<br>
У [[Први светски рат|I светском рату]] је руководио обавештајном службом. Потом је био начелник штаба Ужичке и Тимочке војске. Затим, помоћник начелника штаба III армије. Апис је у децембру [[1916]]. ухапшен на [[Солунски фронт|солунском фронту]] као члан тајне организације [[Уједињење или Смртсмрт]], за коју је тужба тврдила, да је превратничка с политичким циљем у самој земљи. Поред тога у тужби се наводило, да је прикривао [[Раде Малобабић|Рада Малобабића]] и [[Мухамед Мехмедбашић|Мухамеда Мехмедбашића]], који су били истом тужбом оптужени, да су [[29. август]]а [[1916]]. извршили [[атентант]] на престолонасљедника [[регент]]а [[Александар Карађорђевић|Александра]], када се аутомобилом возио из Острова у свој логор. Процес је вођен у [[Солун]]у пред војним судом за официре. Пресудом од 2315[[23. аугуст|23/5]] [[1917]] Д.Димитријевић је [[смртна пресуда|осуђен на смрт]], а стрељан је [[14. јун]]а [[1917]]. у солунском пољу заједно с артиљеријским мајором [[Љуба Вуковић|Љубом Вуковићем]] и [[Раде Малобабић|Радом Малобабићем]].
 
Пуковник„Пуковник Драгутин Димитријевић Апис био је велики [[патриотизам|патриота]]. Владавину [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] сматрао је погубном по [[Србија|Србију]]. Он је смислио и организовао официрски [[пуч]], али убиство краљевског пара није била његова идеја. Био је рањен приликом заузимања [[двор]]а и није могао да спречи [[убиство]]. Проучавајући његов случај многи су увидели ([[Арчибалд Рајс]], [[Дејвид Мекензи]], итд.) да [[Солунски процес]] на коме му се судило 1916. није био законски регуларан. Апис је био невин. Али, српски [[политичар]]и су га се бојали. Био је неко ко је могао да контролише афере у Србији после рата. Зато су лидери српске владе у изгнанству решили да искористе тренутак и елиминишу га.” ([[Дејвид Мекензи]])
 
На обновљеном судском процесу [[1953]] у Београду[[Београд]]у је рехабилитован.
 
{{Wikisource|Апис (1)}}
 
==Литература==
 
{{Wikisource|Апис (1)}}
* Народна енциклопедија (1927 г.), текст преузет из чланкачланaк Миомира Миленовића, уредника Политике
* Душан Савковић, Апис
* [[Дејвид Мекензи]], ДрагутинКруна Димитријевићсрпске Аписдипломатије (НИН, 16/06/05)
* [[Арчибалд Рајс]], Чујте Срби
* Група аутора, Војни [[Лексикон]], Војноиздавачки Завод, 1981
3.583

измене