Арапски бројеви

Хиндуском научнику Абу Машару (abu-Mas’har, + 886., родом из Балка у Курасану, а живео је у Багдаду) који је донео на al-Mansûrov двор астрономско дело Sindhind приписује се увођење хиндуске аритметичке науке са њеним нумеричким системом (који се на арапском зове Hindi), као и увођење ознаке за нулу. G. Coedès -у Bulletin School of Oriental Studies, vol. VI (1931), стр. 323—8, бележи појаву арапских бројева и нуле рано у седмом веку у Индокини много пре њихове појаве у правој Индији. И zero (нула), која је дошла у енглески из неког талијанског облика, и cipher (nula), која се појавила у енглеском око 200 година раније, долазе од ар. sifr. То је превод санскр. речи која значи empty (празан). Према једном сиријском извору који цитира F. Nau у Joуrnal asiatique, ser. 10, viol. XVI (1910), стр. 225. и д., бројеви су били познати неком Сиријцу у манастиру у Кинасрину год. 662.

Према томе, al-Fazârijу, преводиоцу хиндуских дела, припада заслуга што је арапски свет упознао с хиндуским начином означавања бројева. Таблице al-Khwârizmija и Habasha al-Hâsiba (+ izmeđу 867. i 874) можда су прошириле њихову употребу свуда у арапском свету.

Међутим, арапски математичари и астрономи су били спори у прихватању овог ингениозног хиндуског проналаска. Још у једанаестом веку налазимо abu-Bakra Mуhammada al-Karajija (неправилно Karkhi, (+ између 1019. i 1029) да пише у свом делу al-Kâfi fi al-Hisàb (довољна количина у аритметици) све бројке словима. Други, поводећи се за старом семитском и грчком праксом, употребљавали су слова алфабета hisab al-jуmmal. Ahmad al-Nasawi из Насе у Курасану, (+ ca. 1040), чије дело al-Mуqnifi al-Hisâb al-Hindi (доказивач хиндуског рачунања) објашњава делење разломака и вађење квадратног и кубног корена скоро на најсавременији начин, употребљавао је индијске бројеве, као што је пре њега учинио al-Khwàrizmi. (доматриос)