Јанко Бобетко — разлика између измена

нема резимеа измене
м
| школа = [[Виша војна академија ЈНА]]
| војска = [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br />[[Југословенска народна армија]]<br />[[Oružane snage Republike Hrvatske|Хрватска војска]]
| чин = [[генерал-пуковникпотпуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]]<br />[[генерал армије]] [[Оружане снаге Републике Хрватске|ХВ]]
| године_служења =
| чин = [[генерал-пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]]<br />[[генерал армије]] [[Оружане снаге Републике Хрватске|ХВ]]
| род = [[Копнена војска ЈНА]]<br /> [[Хрватска копнена војска]]
| јединица = [[Сисачки партизански одред]]
| потпис =
}}
'''Јанко Бобетко''' ([[Црнац (Сисак)|Црнац]], код [[Сисак|Сиска]], [[10. јануар]]а [[1919]] — [[Загреб]], [[29. април]]а [[2003]]), био је [[генерал-пуковникпотпуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]], [[генерал армије]] [[Оружане снаге Републике Хрватске|Хрватске војске]] и [[начелник главног штаба Оружаних снага Републике Хрватске|начелник главног штаба Хрватске војске]] од [[1992]]. до [[1995]]. године.
 
== Биографија ==
 
=== Други свјетски рат и период послије њега ===
Након што су му [[усташе]] убили оца и три брата, [[11. јул]]а [[1941]]. године, Јанко Бобетко се придружио првој партизанској једици окупиране Југославије и Хрватске - [[Сисачки партизански одред|Сисачком партизанском одреду]], основаном [[22. јун]]а 1941. године у селу [[Жабно (Сисак)|Жабно]] код Сиска<ref name="Анић">[[Никола Анић]], ''Антифашистичка Хрватска: Народноослободилачка војска и партизански одреди Хрватске 1941—1945.'', Мултиграф маркетинг-Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске, Загреб. 2005. ISBN 978-953-7254-00-1. стр. 34.</ref>. За време [[Други светски рат|Другога светског рата]], у словеначком граду [[Дравоград]]у био је тешко рањен, али је преживио и постао официр [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]. Послије рата завршио је Високу војну академију ЈНА и стекао чин [[генерал-мајор]]а ЈНА. Године [[1966]]. добио чин [[генерал-пуковник|генерал-потпуковник]]а ипреузео водиоје петудужност војнуначелника областштаба пете војне области ЈНА.
 
За време [[Хрватско прољеће|хрватског прољећа]] [[1971]]. године прикључио се хрватским реформистима (махом националистички оријентисаним) па је одлуком [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] демобилисан из ЈНА, заједно са још 19 хрватских генерала. До осамостаљења Хрватске није могао јавно говорити нити деловати.
Током [[Рат у Хрватској|Рата у Хрватској]] Јанко Бобетко одбија понуђено место Министра одбране [[Хрватска|Републике Хрватске]], али се ипак враћа из пензије те укључује у рату у Хрватској,<ref name="profile"/> а [[10. април]]а [[1992]]. године предсједник [[Фрањо Туђман]] му доделује чин генерала пуковника Хрватске војске. Исте године преузима заповедништво на јужном фронту током ког успешно води акције [[Блокада Дубровника|деблокаде Дубровника]] и операције у [[Дубровник|дубровачком]] залеђу: [[Операција Тигар|Тигар]], [[Операција Конавле|Конавле]] и [[Операција Влаштица|Влаштица]].
 
Након тога [[20. новембар|20. новембра]] 1992. године постаје начелник Главног штаба Оружаних снага РХ и на том месту замењује генерала [[Антон Тус|Антона Туса]]. Након деблокаде Дубровника и околине Јанко Бобетко води операције [[Операција Масленица|Масленица]] и [[Операција Медачки џеп|Медачки џеп]]. ПредсједникПредседник Туђман [[15. јул]]а [[1995]]. године разрешио га је дужности Начелника штаба непосредно пре [[Операција Олуја|операције Олуја]]. Од тада, па до [[1999]]. године био је заступник [[Хрватска демократска заједница|ХДЗ]]-а у [[Хрватски сабор|Хрватском сабору]].
 
Бобетко [[1996]]. године објављује књигу „Све моје битке“ у којој је описао све своје победе у [[Рат у Хрватској|рату у Хрватској]]. У њој је приказао војне мапе у [[Операција Чагаљ|операцијама Чагаљ]], Тигар, Масленица, [[Операција Медачки џеп|Медачки Џеп]], [[Операција Бљесак|Бљесак]] и [[Операција Олуја|Олуја]]. У тој књизи је написао и: {{цитат|Имам чист образ који ми допушта да иза себе оставим писани траг о свему што сам радио и довршио кроз свој више од пет десетљећа дуг војни и политички живот}}