Азија — разлика између измена

* најмногољуднија држава света - [[Кина|Народна Република Кина]]

Великим делом [[Југозападна Азија|југозападне Азије]], који се назива ''[[Блиски исток]]'', такође преовладава [[пустиња]] која је често [[Песак|песковита]] и чија је клима жарка и сушна. Јужно од највишег планинског венца на свету [[Хималаји|Хималаја]] у земљама јужне Азије влада [[тропска монсунска клима|монсунска клима]]. Дуга раздобља жарког, сувог времена смењују обилне кише. Идући ка југоистоку, Малајско полуострво пружа се према бројним острвима [[Индонезија|Индонезије]] где се налазе велике области густих, [[Тропска кишна шума|тропских прашума]].

* Шуме умерене зоне, укључујући [[тајга|тајге]] (зимзелене шуме) у Сибиру између поларог круга и тока [[транссибирска пругажелезница|транссибирске жељезнице]], као и листопадне шуме на Далеком истоку и подручју Каспијског језера. Разноликост животињског света имала је хисторијски значај за лов, а шуме су такође имале значај и за кориштење дрвета. Овдје живе и неке врло ретке животиње попут амурског тигра ([[Сибирски тигар|сибирског тигра]]) и амурског леопарда, као и многобројни јелени, дивље свиње, медведи и рисови.

* Тропска монсунска подручја попут оног у делти реке Меконг: тамо доминира узгој [[рижапиринач|риже]] а као домаће животиње најчешће се узгајају живина и свиње, а заступљен је и риболов.

Највеће разлике између разних делова Азије огледају се у клими. Цела северна и средња Азија је високим планинама заклоњена од утицаја топлог [[Индијски океан|Индијског океана]]. Зато у овом подручју влада изразита [[континентална клима]]. У пределима који су отворени према [[Индијски океан|Индијском]] и [[Тихи океан|Тихом океану]] влада [[тропска монсунска клима|монсунска клима]] што значи да су лета врло влажна, а зиме суве. Клима у [[Југозападна Азија|Југозападној Азији]] је сува, [[Суптропска клима|суптропска]]. Крајњи [[Јужна Азија|југ Азије]], а нарочито острва спадају у прави [[тропи|тропски појас]]. С обзиром да људи већ јако дуго насељавају ова подручја, првобитна вегетација, која је последица природних услова је знатно измењена.

Поред Египта, Азија је домовина најстаријих култура: [[сумер]]ска у Месопотамији, [[Хетити|хетитска]] у [[Мала Азија|Малој Азији]] (XX век пре нове ере.), [[Асирскоасирско краљевствоцарство|асирска]] (1250 – [[600. п. н. е.]]) у Месопотамији, као и [[халдејсконововавилонско краљевствоцарство|вавилонска]] (око 600. п. н. е.). Потом следи [[ахеменидско царство|персијски]] период од VI до IV века пре нове ере.<ref name="б"/> У Индији је од 20. века пре нове ере постојала јака држава, са највишим степеном развитка током петог века пре нове ере. У југозападној Азији су се развиле три велике монотеистичке религије: [[јудаизам]], [[хришћанство]] и [[ислам]]. Индија је домовина [[хиндуизам|хиндуизма]] и [[будизам|будизма]], из којих су се развили [[конфучијанство]] и [[шинтоизам]], који преовлађују у [[Кина|Кини]] и [[Јапан]]у. Све ове религије имају врло јак утицај на социјално и економско уређење у појединим земљама. [[Анимизам]] и [[тотем]]изам су сачувани само код мање развијених народа.

* После [[Африка|Африке]], у Азији се налази највећи број земаља у развоју. Ту припадају: [[Вијетнам]] (ЈИ), [[Камбоџа]] (ЈИ), [[Лаос]] (ЈИ), [[Мјанмар]] (ЈИ), [[Бангладеш]] (Ј), [[Бутан (држава)|Бутан]] (Ј), [[Непал]] (Ј), [[Пакистан]] (Ј), [[Авганистан]] (Ј), [[Таџикистан]] (Ц), [[Узбекистан]] (Ц), [[Киргистан]] (Ц), [[Грузија]] (З), [[Јерменија]] (З), [[Азербејџан]] (З), [[Јемен]] (З), [[Монголија]] (И), као и још увијек забачени дијелови [[Кина|Кине]] (И) и [[Индија]] (Ј).

Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], од 1960-их убрзан је привредни раст нарочито у земљама дуж обале Тихог океана, од чега су највише профитирале Јапан, Јужна Кореја, Кина као и бивше британске колоније Хонгконг и Сингапур, које су своје економије везале за економију САД. Тек [[1980]].тих година развиле су се неке државе у источној и југоисточној Азији исказујући брз економски раст кречући се од земаља у развоју према статусу индустријске земље. То су "земље-тигрови": Хонгконг (тада још увек крунска колонија [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске|Уједињеног Краљевства]]), Кина, Сингапур и Јужна Кореја. Од 1997/1998. године почео је прави привредни ''бум'' у многим од ових земаља чиме је завршена "азијска криза", која је била велика финансијска и валутна криза. Од тага економије ових држава полако расту, али је након великог раста до 10% пре кризе, сада раст ограничена само на 5 до 6%.

Велики делови Азије су и данас обележени пољопривредно оријентираним земљама, од чега је [[риболов]] и узгој [[рижапиринач|риже]] од посебног значаја. Обележја држава сиромашних сировинама и држава које су назадовале због [[рат]]ова или корумпиране власти као што су [[Авганистан]], [[Бангладеш]], [[Мјанмар]], [[Лаос]], [[Камбоџа]] и [[Вијетнам]] као и бивше совјетске републике у централној Азији су као и пре пољопривредно орјентирана производња условљена њиховом топографијом.

У југозападној Азији, привреде готово свих држава одређене су производњом [[нафта|нафте]]. Највеће светски познате резерве нафте налазе се на [[АрапскоАрабијско полуострво|Арапском полуострву]] и околном подручју око [[Персијски залив|Персијског залива]], међу којима краљевина Саудијска Арабија располаже са најбогатијим нафтним пољима. Остале земље произвођачи нафте су Иран и Ирак. И поред мало бројног становништва и малене површине, државице попут емирата Кувајта, Катара и Уједињених Арапских Емирата као и краљевине [[Бахреин]] због извоза и продаје нафте убрајају се међу најбогатије земље на свету.

Многа подручја Азије, између осталих [[Месопотамија]], долина реке [[Инд]] (види [[цивилизација долине Инда|цивилизације долине Инда]]), [[Историја Ирана|Иран]] и [[Историја Кине|Кина]], сматрају се "колевком цивилизације". Развојем [[цивилизација|цивилизације]] и раних напредних култура у овом подручју дошло је постепено и до појаве и ширења бројних [[религија]]. Све религије уопштено описане као „светске религије“ имају своје порекло у Азији. Са преко милијарду верника, ислам је најраширенија религија Азије обухватајући више од четвртине укупног становништва континента. Муслимани чине већину становништва у више од половине свих држава Азије.<ref name="faz832013" /><ref name="almanac" />

| [[Абу Даби (град)|Абу Даби]]

'''[[Асоцијација нација југоисточне Азије|АСЕАН]]''' (''Савез држава југоисточне Азије'') основан је 8. аугуста 1967. као политичка, економска и културна организација држава југоисточне Азије: Тајланда, Индонезије, Малезије, Филипина и Сингапура. Његов циљ је био и јесте заједнички рад на повећању економског раста, социјалног напретка и политичке стабилности у том подручју. Основан за време [[Хладни рат|Хладног рата]], савез је од својих почетака био [[капитализам|капиталистичко]]-тржишно оријентиран и повезан са западним индустријским земљама и стоји као конкуренција комунистичкој планско орјентираној Народној Републици Кини. [[Султан]]ат [[Брунеј]] је 1984. приступио АСЕАН-у, те Вијетнам 1995, Мјанмар и Лаос 1997. те [[Камбоџа]] 1999. године. Папуа Нова Гвинеја има статус посматрача. Оснивањем АСЕАН слободне трговинске зоне (АФТА) 1. јануара 2003. године створен је слободно тржиште којем припадају све чланице АСЕАН-а. [[Аустралија]] и [[Нови Зеланд]] су у преговорима за приступ овој заједници слободне трговине. Појам ''АСЕАН плус тхрее'' (АСЕАН плус три) означава заједничку конференцију држава АСЕАН-а са Кином, Јапаном и Јужном Корејом. У Тајланду је 2000. основана Иницијатива Чианг-Маи, која је утврдила јачање сарадње држава АСЕАН плус три у финансијском сектору.<ref name="china3" />