Луј Армстронг — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 103:
Армстронг је почео да наступа у ноћном клубу -{„''Connie's Inn''“}- у Харлему, главном ривалу клуба -{„''Cotton Club''“}-, месту за темељно припремљене наступе<ref>Morgenstern, Dan. “Louis Armstrong and the development & diffusion of Jazz”, Louis Armstrong a Cultural Legacy, Marc H Miller e.d., Queens Museum of Art in association with [[University of Washington Press]], 1994 pp. 110.</ref> и параван за гангстера [[Dutch Schultz|Дача Шулца]].
 
Армстронг је имао доста успеха са вокалним снимцима, посебно његова верзија познате песме коју је написао његов пријатељ Хоги Кармајкл. Његови снимци из 1930-их искористили су нови тип РЦА микрофона, представљеног 1931, који је вокалима давао посебну топлину и убрзо постао интризични део -{„''crooning''“}- звука уметника попут [[Bing CrosbyKrozbi|Бинга Кросбија]]. Армстронгова интерпретације Хоги Кармајклове песме -{„''Stardust''“}- постала је најуспешнија верзија песме, која је демонстрирала Армстронгов јединствен глас и стил, те иновативни начин извођења песама које су већ постале стандардне. Армстронгова радикална прерада Сидни Ародинове и Кармајклове песме -{„''Lazy River''“}- (снимљене 1931.) обухватила је многа иновативна обележја његовог приступа мелодији и фразирању. Песма започиње кратком соло деоницом трубе, тада главна мелодија започиње јецајућом роговима, меморабилно испрекидана Армстронговима мумљајућим убацивањима на крају сваког такта: -{„''Yeah! ..."Uh-huh" ..."Sure" ... "Way down, way down.''“}- У првом стиху, игнорише записану мелодију у потпуности и пева као да свира соло трубу, наглашавајући већи део прве линије на свакој ноти и користи снажно синкопирајуће фразирање. У другој строфи прелази готово у потпуности у импровизовану мелодију, која касније еволуира у класични одломак Армстронговог скат певања.
 
Као и код свирања трубе, Армстронгове вокалне иновације послужиле су као темељ уметности џез вокалне инерпретације. Уникатно храпав колорит његовог гласа постао је музички архетип који је бесконачно имитиран и опонашан. Његово скат пјевање обогаћено је неупоредивим искустовом соло трубача. Његов резонантни, баршунасти дубљи тон и прскутава модулација гласа на песмама као што је -{„''Lazy River''“}- имала је велики утицај на младе беле певаче попут Бинга Крозбија.
Ред 132:
Армстронг је преминуо од [[срчани удар|срчаног удара]] у сну 6. јула 1971, месец дана пре 70-тог рођендана,<ref>Meckna, Michael; Satchmo, The Louis Armstrong Encyclopedia, Greenwood Press. Connecticut & London, 2004.</ref> и 11 месеци након познатог наступа у хотелу -{„''Waldorf-Astoria''“}-.{{sfn|Bergreen|1997|p=491}} У време смрти живео је у четврти Корона, делу [[Квинс]]а, у Њујорку.<ref>Krebs, Albin. [http://www.nytimes.com/learning/general/onthisday/bday/0804.html "Louis Armstrong, Jazz Trumpeter and Singer, Dies"], ''The New York Times'', July 7, 1971. Accessed October 1, 2009. "Louis Armstrong, the celebrated jazz trumpeter and singer, died in his sleep yesterday morning at his home in the Corona section of Queens."</ref>
 
Сахрањен је на гробљу Флушинг у Квинсу, Њујорк. Почасни носачи ковчега су били Бинг Кросби, [[Ела Фицџералд]], Дизи Гилеспи, Перл Бејли, Конт Баси, Хари Џејмс, [[Франк Синатра]], Ед Суливан, колумниста Ерл Вилсон, комичар Алан Кинг, Џони Карсон и Давид Фрост.{{sfn|Collier|1985|p=333}} На погребу је Пеги Ли отпевала молитву "[[Молитва ГосподњаОченаш|Оче наш]]", док је Ал Хиблер извео песму -{„''Nobody Knows the Trouble I've Seen''“}-, а дугогодишњи пријатељ Фред Робинс, држао је говор на погребу.<ref>{{cite web|url=http://www.upi.com/Audio/Year_in_Review/Events-of-1971/12295509436546-1/#title | title = Louis Armstrong Dies: 1971 Year in Review | publisher = Upi.com |year=1971| accessdate=17. 8. 2009}}</ref>
 
== Филмови и ТВ ==