Звезда — разлика између измена

9 бајтова уклоњено ,  пре 1 године
м
Разне исправке
м (harvardski nacin citiranja)
м (Разне исправке)
Најближа звезда [[Земља|Земљи]] је [[Сунце]], извор светлости, топлоте и живота за нашу планету.<ref name=Bond-140283 /> Остале звезде (са изузетком појединих [[супернова]]) су видљиве само током ноћи, као сјајне тачке на небу које трепере услед ефекта Земљине [[Zemljina atmosfera|атмосфере]]. У свакодневном говору под појмом звезде се понекад сматрају и видљиве [[планета|планете]], па чак и [[комета|комете]] и [[метеор]]и. Најближа звезда Земљи, осим Сунца, је [[Проксима Кентаури]] која је удаљена око 40 -{Pm}- (петаметара), односно 4,3 СГ (свјетлосне године) или 1,3 -{pc}- (парсека). То значи да светлости требају 4,3 године да стигне до Земље са ове звезде. Ипак, поред ове удаљености и неколико пута већих удаљености, постоји још неколико звезда које сматрамо најближим (види списак [[Најближе звезде|најближих звезда]]).
 
У нашој [[Млечни пут|галаксији]] процењује се на има око 200 милијарди звезда. Однос сјаја и величине звезде приказује се [[Херцшпрунг-Раселов дијаграм|Херцшпрунг-Раселовим дијаграмом]]. Сматра се да има најмање 70 секстилиона звезда у познатом делу нашег Свемира (70 000 000 000 000 000 000 000 или 7 × 10<sup>22</sup>).{{чињеница|date=02. 2019. }}
 
Велики број звезда је старости око милијарду или 10 милијарди година. Неке звезде чак могу достићи и 13,7 милијарди година, што представља приближну старост Свемира. Према величини разликујемо сићушне [[неутронска звезда|неутронске звезде]] (које су заправо мртве звезде не веће од неког градића), [[Супергигантска звезда|супергиганте]] (веледивове) какви су [[Северњача]] и [[Бетелгез]] пречника који је око 1 000 већи од Сунчевог,<ref name="late stages">{{cite web|last=Richmond| first = Michael|url = http://spiff.rit.edu/classes/phys230/lectures/planneb/planneb.html|title = Late stages of evolution for low-mass stars|publisher = Rochester Institute of Technology|accessdate=4. 8. 2006}}</ref> али и пред тога су много мање густине него Сунце. Једна од најмасивнијих звезда је [[Ета Прамца]] чија је маса 100-150 пута већа од Сунчеве.
!valign="bottom"| Горивни<br />материјал
!valign="bottom"| Температура<br />(милиона Келвина)
!valign="bottom"| Густина<br />(-{kg/cm<sup>3</sup>³}-)
!valign="bottom"| Трајање сагоревања<br />(τ у годинама)
|- style="text-align:center;"
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|first=Victor G. | last=Szebehely|last2=Curran| first2=Richard B. |year=1985|title=Stability of the Solar System and Its Minor Natural and Artificial Bodies|publisher=Springer|isbn=978-90-277-2046-7|pages=}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|first=Victor G. | last=Szebehely|last2=Curran| first2=Richard B. |year=1985|title=Stability of the Solar System and Its Minor Natural and Artificial Bodies|publisher=Springer|isbn=978-90-277-2046-7|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Schwarzschild|first=Martin| title=Structure and Evolution of the Stars | publisher=Princeton University Press |year=1958|isbn=978-0-691-08044-4|pages=}} Note: Book republished by Dover as. {{page|year=2004|isbn=978-0-486-61479-3|pages=}} but. in the cite book template is the one as published by Prin. Univ. Press
* {{Cite book|ref=harv|last=Hansen| first=Carl J. |last2=Kawaler| first2=Steven D. |last3=Trimble| first3=Virginia | title=Stellar Interiors | publisher=Springer |year=|isbn=978-0-387-20089-7|pages=32-33}}
1.572.075

измена