Димитрије Станчуловић — разлика између измена

нема резимеа измене
'''Димитрије Станчуловић''' ([[Београд]], [[4. јул]] [[1929]] — Београд, [[20. децембар]] [[2015]]) био је југословенски и српски [[филм]]ски и [[ТВ|телевизијски]] [[редитељ]].
{{почетник|22|02|2019}}
Dimitrije Stančulović, filmski i TV reditelj (Beograd, 4. jul 1929 - Beograd, 20. decembar 2015)
 
== Каријера ==
Reditelj Dimitrije Stančulović istakao se najviše u televizijskog režiji gde je uradio preko šest stotina televizijskih programa, uglavnom uživo‚ i to sportskih takmičenja, muzičkih koncerata i raznih međunarodnih događaja. Bio je student kod Josipa Kulundžića, a praksu je sticao kao asistent Radošu Novakoviću, Joci Živanoviću, Veljku Bulajiću. Prvi film koji je samostalno uradio bio je Minut ćutanja 1963, po scenariju Mirka Kovača, a u produkciji "Dunav filma". Dve godine kasnije odlazi u Englesku kao stipendista Britanskog saveta za filmsku i televizijsku režiju gde radi i uči najbolju školu u BBC-u i ITV-u. Posle toga isključivo ga interesuje televizija i to samo uživo. Prvo samostalno iskustvo kao televizijski reditelj stiče 1965. na međunarodnom satelitskom prenosu "Susret svetskih gradova na relaciji Vašington-Meksiko Siti-Pariz-London-Beograd" gde su i studenti Beograda postavljali pitanja predsedniku Ajzenhaueru. Ređaju se zatim prenosi velikih međunarodnih utakmica, muzičkih koncerata, političkih susreta, medijskih tehnoloških događaja, sedamdesetih odlazi u Ameriku i radi tamo, a karijeru završava kao član mnogobrojnih međunarodnih žirija i stručni konsultant na Olimpijskim igrama. Za svoj rad dobio je veliki broj domaćih i međunarodnih nagrada i priznanja. Dimitrije Stančulović začetnik one čuvene "beogradske škole" direktnih prenosa pa ga ovde najviše pamte po živim prenosima zabavnih emisija Maksimetar, Od glave do pete i kviza Povuci potegni. Iz kritike: "Stančulović, kao pravi učenik engleske škole sportskih prenosa, zna da je televizijski doživljaj jedne utakmice siromašniji od same te utakmice, ukoliko se posredstvom režije prenosa, igrači ne pretvore u učesnike jednog autentičnog dramskog zbivanja, ukoliko ih ne upoznamo, katkada, čak i kao tragične junake. Jer, gledalac na tribinama uvek, bez obzira na mobilnost televizijske ekipe, ima bolji pregled igre i on u njoj aktivno učestvuje, ali zato, isticanjem u prvi plan ljudskog faktora te igre, televizijski gledalac doživljava jednu drugu vrstu identifikacije koja je iako slabija po trenutnom intenzitetu, zato dublja i trajnija po efektima koje izaziva. Ili jednostavnije: na stadionima se posmatra sportska igra, a televizijski prenos od nje stvara sportsku dramu." (Bogdan Tirnanić, "Nin", 05.11.1972).
 
Највећи допринос оставио је у телевизијској [[режија|режији]], где је урадио више од шест стотина телевизијских програма, углавном уживо, спортских такмичења, музичких концерата и разних међународних догађаја. Први филм који је самостално режирао био је [[Минут ћутања]], 1963. године, по сценарију [[Мирко Ковач|Мирка Ковача]], у продукцији [[Дунав филм]]а.<ref>[http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/rts-2/2198002/trezor-secanja.html Trezor: Sećanja] ''rts.rs''</ref><br>Године 1965. отишао је у [[Енглеска|Енглеску]] као стипендиста Британског савета за филмску и телевизијску режију. На међународном сателитском преносу ''Сусрет светских градова Вашингтон-Мексико Сити-Париз-Лондон-Београд'' стиче прво самостално искуство као телевизијски редитељ. Након тога, Станчуловић је радио на преоносима великих међународних утакмица, музичких концерата, медијских технолошких догађаја и политичких сусрета. [[1970|Седамдесетих година]] одлази у [[Сједињене Државе]], а каријеру завршава као члан међународног жирија и стручни консултант на Олимпијским играма. Сматра се зачетником ''београдске школе'' директних преноса, а највише је остао упамћен по живим преносима забавне емисије ''[[Максиметар]]''.
Као редитељ радио је на [[Радио-телевизија Србије|Радио-телевизији Београд]] и [[Радио-телевизија Сарајево|РТВ Сарајево]]. За свој рад добио је велики број признања.
 
Преминуо је 20. децембра 2015. године у Београду.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2567477/vremeplov-20-decembar-2016.html Vremeplov (20. decembar 2016] ''rts.rs'' 20. 12. 2016</ref>
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==
* {{ИМДб наслов|id=0822003|title=Димитрије Станчуловић }}
 
{{DEFAULTSORT:Станчуловић, Димитрије}}