Алуминијум — разлика између измена

Алуминијум је уз масени удео од 7,57%, после [[кисеоник]]а и [[силицијум]]а, трећи најраспрострањенији елемент на површини [[Земља (планета)|Земље]], као и најчешћи [[метал (хемија)|метал]]. Често долази са силицијумом и кисеоником у саставу алумосиликата, у чијој кристалној структури заузима [[тетраедар]]ски облик са кисеоником и силицијумом. Ови силикати су саставни делови [[гнајс]]а и [[гранит]]а. Ређе се може наћи [[алуминијум оксид]] у облику минерала [[корунд]]а и његових варијанти попут [[рубин]]а (црвен) и [[сафир]]а (различитих боја или безбојан). Боје ових [[кристал]]а зависе од нечистоћа и примеса других металних оксида. Корунд има највећи удео алуминијума од око 53%. Осим њега, и минерал [[акдалаит]] има висок удео алуминијума од око 51%, као и [[диаојудаоит]] око 50%. Укупно до 2010. године откривено је 1.156 [[минерали|минерала]] који садрже алуминијум.<ref name="minerals" /> Алуминијум се појављује као и [[минерали|минерал]] [[криолит]] -{Na₃AlF₆}-, а његова најважнија руда је [[боксит]] -{Al₂O₃ ·xH₂O}-. Садржај [[алуминијум хидроксид]]а -{(Al(OH)₃}- и -{AlO(OH)}-) у бокситу износи око 60%, а 30% отпада на оксиде гвожђа и [[Силицијум -моноксид|силицијум оксида]] (-{SiO₂}-).

Бемит и хидраргилит реагују с натријумском лужином и прелазе у топљиви натријумски алуминат. Хидратизовани гвожђе(-{III}-) оксид не реагује с натријуском лужином и заостаје у талогу, као и натријум алумосиликат настао реакцијом силицијум -диоксида, натријумске лужине и алуминијум хидроксида.