Увођењем медицинских одредби 1240. медицину и фармацију раздвојило је у две засебне гране, које ће се даље развијати и гранати самостално.
Тако историјски гледано, апотекарство по први пут добија свој законски облик, а апотекар у јавном животу заузима место са тачно одређеним функцијама и делокругом рада. Иако се уз почетку овај систем примењивао само у Фридриховом Краљевству двеју Сицилије, а не и у германским деловима Светог Римскогримског Царствацарства, Салернски едикт је успоставио модел који је нешто касније постао значајан за апотекарство широм Европе, са изузетком Британских острва, што је омогућило и увођење појединих медицинских статута у суседне градове јужне Француске и северне Италије.<ref>Hein HW, Sappert K. Zur Datierung der Medizinalordnung Friedrichs II. Zur Geschichte der Pharmazie 1955; (2): 9-11.</ref><ref>Parojčić D. Farmaceutska deontologija u Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji od 1839. do 1941. godine. [Magistarska teza]. Beograd: Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu; (2000). стр. 4–6</ref><ref>Hein HW, Sappert K. Die Medizinalordnung Friedrichs II. Eine pharmaziehistorische Studie. Veröffentlichungen der Internationalen Gesellschaft für Geschichte der Pharmazie N. F. Bd. 12. Eutin: ISHP; (1957). стр. 22–43.</ref>
