Википедија

Српска православна црква — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 47:
[[Срби]] су примили [[хришћанство]] у [[7. век]]у, али тада још нису имали сопствену црквену организацију. Потпадали су под јурисдикцију [[Охридска архиепископија|Охридске архиепископије]]. [[Свети Сава]] (''Растко Немањић'') је [[1219]]. године рукоположен од стране патријарха [[Манојло I Цариградски|Манојла I Цариградског]] у [[Никејско царство|Никеји]] за ''„архиепископа српских и приморских земаља“'', а српска црква добија аутокефалност и достојанство [[архиепископ]]ија. Од тада се српски архиепископ бирао и посвећивао у српској земљи.
 
Оснивању [[Архиепископија пећка|Архиепископије пећке]] огорчено се супротставио [[Охридска архиепископија|охридски]] архиепископ [[Димитрије Хоматијан]], под чијом је јурисдикцијом у, Никејском царству супростављеној, [[Епирска деспотовина|Епирској деспотовини]] била, али без успеха. На територији данашње [[Македонија|Македоније]], хришћанство је познато још од времена апостола [[Апостол Павле|Павла]]. Од [[4. век|4.]]. до [[6. век]]а [[Охридска архиепископија]] је наизменично зависила од [[Папа|Рима]] и [[Васељенски патријарх|Цариграда]]. Крајем [[9. век|9.]]. и почетком [[11. век]]а је имала [[Аутокефална црква|аутокефални статус]], као архиепископија, а затим и као [[патријаршија]], с центром у [[Охрид]]у.
 
Српска архиепископија постојала је све до [[1346]]. године. Како је земља била без градских насеља, [[Епархија|епархијска]] средишта су била у [[манастир]]има. Средиште архиепископије је било у манастиру [[Манастир Жича|Жича]], а од [[1253]]. године у [[Пећ (град)|Пећи]] — [[Архиепископија пећка]].
Ред 65:
Све до [[1920]]. године не постоји јединствена црквена организација код [[Срби|Срба]] и тај период у историографији се назива ''добом постојања покрајинских цркава''. Најзначајнија од свих покрајинских цркава била је [[Карловачка митрополија]] са седиштем у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]].
 
Стварањем [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] ([[1918]]) створени су услови и за црквено уједињење. Од 1920. године средиште српске цркве је у Београду, а црква има достојанство патријаршије. Цариградска патријаршија је убрзо признала уједињење покрајинских српских цркава и стварање патријаршије посебним [[томос]]ом.
 
== Устројство ==
Ред 162:
{{цитат|"Боље је много једну паметну и полезну књигу с коликим му драго трошком дати да се на наш језик преведе и наштампа него дванаест звонара сазидати и у све њи велика звона поизвешати! Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце!" <ref>[http://www.sdcafe.rs/vesti/za-dan-smedereva-otkriven-spomenik-dositeju Za Dan Smedereva otkriven spomenik Dositeju]</ref>}}
 
[[Мирко Ђорђевић]] је један од новијих критичара познат по критици веза Српске православне цркве са [[национализам|национализмом]].<ref>{{Cite web|url=http://www.pozitiv.si/dividedgod/index.php?Itemid=51&id=137&option=com_content&task=view | title = Interviews with Mirko Djordjevic | publisher = Pozitiv.si | accessdate=10. 022. 2012. | archive-url = https://web.archive.org/web/20131104095132/http://www.pozitiv.si/dividedgod/index.php?Itemid=51&id=137&option=com_content&task=view | archive-date=044. 11. 2013 | dead-url = yes | df = }}</ref> Залагао се за [[одвајање цркве од државе]] и за темељне реформе Српске православне цркве. Иако је у јавности био познат као [[сциологија религије|социолог религије]], верски аналитичар и стручњак за верска питања, у црквеним круговима је често био оспораван и наглашавано је да нема формално социолошко или теолошко образовање.
 
Ђорђевић је сматрао да је утицај СПЦ као политичке снаге у друштву огроман. Веровао је да су водећи људи СПЦ данас такозвани јустиновци и николајевци који су својим конзервативним схватањима у сукобу са тековинама модерног друштва.<ref>{{Cite web|url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/08/08/srpski/D04080702.shtml | title = U srednjem smo veku sa ovakvim sveštenstvom | publisher = Arhiva.glas-javnosti.rs | accessdate=10. 022. 2012.}}</ref>
 
{{цитат|Зна се већ вековима да клерикализација наноси огромну штету друштву, али се мање зна, или се то неће рећи, да клерикализација наноси још већу штету Цркви.<ref>[http://pescanik.net/2008/08/beda-klerikalizacije/ Beda klerikalizacije]</ref>}}
 
Ђорђевић је веровао да је Српска православна црква одиграла битну улогу у довођењу [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] на власт својом идеолошком логистиком, којом је замењена некадашња комунистичка реторика. Сматрао је да су се [[1989]]. срели Милошевићев политички национализам и [[филетизам|етнофилетизам]]. Током Милошевићевог [[говор на Газиместану|говора на Газиместану]], вијорили су се заједно црквени барјаци са крстом и комунистички са српом и чекићем.<ref name="II epizoda">{{Cite web|url=http://www.b92.net/info/emisije/insajder.php?nav_id=168158&yyyy=2005&mm=05 | title = Zašto se u crkvi šapuće, II epizoda |date=19. 055. 2005. | publisher = B92.net | accessdate=10. 022. 2012. |archive-url=https://web.archive.org/web/20050525030735/http://www.b92.net/info/emisije/insajder.php?nav_id=168158&yyyy=2005&mm=05 |archive-date=25. 055. 2005 |dead-url=yes }}</ref> Наводио да је црква данас заузела место доминантног политичког фактора какав је у једнопартијском систему био [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централни Комитет]].<ref>{{Cite web|url=http://www.danas.rs/dodaci/vikend/crkva_umesto_komiteta.26.html?news_id=178385 | title = Crkva umesto komiteta | publisher = Danas.rs | accessdate=10. 022. 2012.}}</ref>
 
Коментаришући благосиљање егзекутора уочи [[масакр у Сребреници|масакра у Сребреници]], Ђорђевић је изјавио да Српска православна црква „није била само сведок већ и саучесник у минулом рату“ и да је време да се суочи са прошлошћу, што је и њена хришћанска обавеза.<ref>{{Cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/pregled_stampe.php?yyyy=2005&mm=06&dd=04&nav_id=169852 | title = Jeromonah Gavrilo blagosiljao "škorpione" pre odlaska u Srebrenicu |date=044. 6. 2005. | publisher = B92.net | accessdate=10. 022. 2012.}}</ref> Он је предлагао да српски патријарх са свештенством крене пешице од [[Зворник]]а према [[Сребреница|Сребреници]] и јавно се извини народу тамо.<ref>[http://pescanik.net/2009/11/zasto-se-u-crkvi-sapuce-full/ Zašto se u crkvi šapuće? (drugi deo)]</ref> Сматрао је да су Српској православној цркви неопходне темељне реформе.<ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/U-Crkvi-crta-nije-podvuchena.lt.html | title = Mirko Đorđević, U Crkvi crta nije podvučena | last=Mirko Đorđević | publisher = Politika.rs | accessdate=10. 022. 2012.}}</ref>
 
[[Милорад Томић]], историчар из Београда и аутор књиге ''Српска православна црква у рату и ратови у њој,''<ref>[http://www.rferl.org/content/Interview_Radicals_Will_Continue_To_Influence_Serbian_Orthodox_Church/1941493.html Interview: Radicals Will Continue To Influence Serbian Orthodox Church]</ref> је још један од новијих критичара СПЦ. Књига се бави [[Српска православна црква у југословенским ратовима|улогом Српске православне цркве у југословенским ратовима]], али се критички осврће и на остале периоде [[историја Српске православне цркве|историје цркве]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Српска_православна_црква”