Алуминијум — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м uklanjanje {{fact}} jer postoji izvor |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 9:
| група = [[13. група хемијских елемената|IIIA]]
| периода = [[3. периода хемијских елемената|3]],
| густина = 2.700 [[килограм по кубном метру|kg/m
| тврдоћа = 2,75
| боја = сребрнобела
Ред 24:
| кристална_структура = површинскицентрирана тесерална
| агрегатно_стање = чврсто<ref name="Harry H. Binder" />
| температура_топљења = 933,47 -{[[Келвин|K]]}-<br />(660,32 &
| температура_кључања = 2.792 -{K}-<br />(2.519 -{°C}-)
| молска_запремина = 10,00×10<sup>-3</sup> -{m}-³ /[[мол (јединица)|mol]]
Ред 103:
Код производње алуминијума разликују се ''примарни'', који се добија из боксита и ''секундарни'' који се добија из алуминијумског отпада. [[Рециклирање]]м алуминијумског отпада могуће је уштедити и до 95% енергије која је неопходна за производњу примарног алуминијума.
Иако има потпуно неплемените особине, алуминијум врло ретко се у природи може наћи [[самородни елементи|самородан]], углавном у облику зрнастих или масивних минералних агрегата, а у врло ретким случајевима може се развити у облику плочастих кристала величине до једног центриметра.<ref name="anthony" /> [[Међународна минералошка организација]] (ИМА) је због тога признала такав алуминијум у минерале те га је увела у систематику минерала по Струнзу под системским бројем 1. АА.05, а по старијом систематици (8. издање по Струнзу) под бројем И/А.03-05. Самородни алуминијум је до 2010. године пронађен на само 20 налазишта на Земљи: у [[Азербејџан]]у, [[Бугарска|Бугарској]], [[Народна Република Кина|Кини]] (Гуангдонг, Гуизхоу и [[Тибет]]), [[Италија|Италији]], [[Русија|Русији]] (источни [[Сибир]] и [[Уралски федерални округ|Урал]]) и [[Узбекистан]]у. Чак и на [[Месец]]у су пронађени трагови самородног алуминијума.<ref name="mindat" /> Због своје изузетне реткости, самородни алуминијум нема значаја као сировина.
=== Производња ===
Ред 158:
[[Датотека:Kurzschlussl.jpg|thumb|lijevo|200px|Алуминијумско кућиште (цилиндрични дио у средини) једног асинхроног електромотора.]]
Због своје мале густине, алуминијум се често употребљава у околностима где је неопходно смањити тежину, например код транспортних машина да би се смањила њихова тежина а самим тиме и потрошња горива. То се нарочито односи на [[Свемирска летелица|свемирске летилице]] и [[авион]]е. Осим њих, значај алуминијумума је порастао и у индустрији [[аутомобил]]а. У прошлости, аутомобилска индустрија је мало користила алуминијум, јер су с њим били повезани проблеми његове високе цене, слабог заваривања делова од алуминијума као и проблематичне отпорности на [[замор материјала]] и особине деформације. Већ [[1930-е|1930-их]]
У [[легура]]ма са магнезијумом, [[силицијум]]ом и другим металима, алуминијуму се може повећати чврстоћа, која се може поредити са [[челик]]ом. Због тога, употреба алуминијумума ради смањења тежине се углавном примењује у апликацијама где цена материјала не игра велику улогу. Нарочито је употреба алуминијума и његове легуре [[дуралуминијум]]а (легура алуминијума са бакром и [[молибден]]ом) раширена у индустрији авиона и свемирских летилица. Већи део структуре данашњих комерцијалних авиона састоји се из алуминијумских лимова различитих чврстоћа и легура, међусобно спојених. Код новијих модела авиона (-{[[Boeing 787]], [[Airbus A350]]}-) алуминијум је замењен још лакшим вештачким материјалима начињеним од карбонских влакана.
Ред 216:
<ref name="anthony">[http://www.handbookofmineralogy.org/pdfs/aluminium.pdf ''Aluminium.''] u: John W. Anthony et al..: ''Handbook of Mineralogy.'' Mineralogical Society of America, 2010 (engl, PDF, 56,9 kB)</ref>
<ref name="mindat">[http://www.mindat.org/min-107.html Aluminium] na mindat.org (engl.)</ref>
<ref name="kryolith">{{Cite web|url=http://www.mschaumann.de/cryolite/Kryolith.htm |title=Eutektikum Aluminiumoxid/Kryolith |accessdate=18.
<ref name="norris">T. L. NorrisA. J. GancarzD. J. RokopK. W. Thomas (1983): ''Half-life of 26Al'', Journal of Geophysical Research: Solid Earth, Vol. 88, izd. S01, str. B331–B333 {{doi|10.1029/JB088iS01p0B331}}</ref>
<ref name="Dickin">{{harvnb|Dickin|2005|pp=}}</ref>
Ред 228:
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv |last=Dodd|first=R. T. |year=1986|title=Thunderstones and Shooting Stars |publisher=Harvard University Press |isbn=978-0-674-89137-1|pages=89-90}}
* {{Cite book|ref=harv |last=Dickin |first=A. P. |year=2005 |chapter=''In situ'' Cosmogenic Isotopes |url=http://www.onafarawayday.com/Radiogenic/Ch14/Ch14-6.htm |title=Radiogenic Isotope Geology |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-53017-0 |accessdate=18.
* -{Mimi Sheller, ''Aluminum Dream: The Making of Light Modernity.'' Cambridge, MA: Massachusetts Institute of Technology Press, 2014.}-
| |||