Гоце Делчев — разлика између измена

'''Гоце Делчев''' ([[4. фебруар]] [[1872]] — [[4. мај]] [[1903]]) је био [[Македонија|македонско]]-[[Бугари|бугарски]]<ref>[http://macedonia.kroraina.com/gd2/gd_3.html#116 Писмо од Гоце Делчева до Николе Малешевског из 1899. године, у којем се изјашњава као Бугарин: "Заиста је штета, али шта можемо да урадимо када смо Бугари и сви патимо од једне заједничке болести"]</ref><ref>[http://strumski.com/biblioteka/?id=1452 Гоце је био је Бугарин по народности; Студирао је у бугарским школама: Кукуш, Солун, Софија. Иако је у последње две школе образован у духу уског национализма, Гоце је сматрао све Македонце као своју браћу. Он се борио за ослобођење не само македонских Бугара, већ и свих Македонаца. Он се није борио да постану Бугари у Македонији доминантна нација, већ како би и остале народности у Македонији били слободни. "]</ref> револуционар, вођа Бугарских македонско-једренских револуционарних комитета ({{јез-буг|Български македоно-одрински революционни комитети}}, касније преименованих у [[Унутрашња македонско-једренска револуционарна организација|Унутрашњу македонско-једренску револуционарну организацију]] (на бугарском и македонском скраћено ВМОРО).

 

 

Гоце Делчев је за себе често говорио да је Бугарин.<ref>{{harvnb|Upward|1908|pp=323-324}}</ref><ref>Ципушев, К. 19 години в сръбските затвори. Спомени, София, 1943 г. гл. 1. Между борците-великани. pp. 32.</ref><ref>Българите в най-източната част на Балканския полуостров - Източна Тракия, Димитър Войников, гл. 24. Идването на Гоце Делчев в Тракия и някои уточнения по този повод. Идеологическите спорове между Гоце Делчев и Стоян Лазов. Непубликувани спомени на очевидци.</ref> У разочараном писму Николи Малешевском Делчев пише: „Поделе нас уопште не плаше. Заиста је штета, али шта можемо да урадимо када смо Бугари и сви патимо од једне заједничке болести. Да та болест није постојала у нашим прецима, од којих смо je наследили, они не би пали под ружним жезлом турских султана.“

Дана 19. јануара 1903. године, Гоце Делчев са четом креће за Македонију, а са њим и Јаворов. Истог дана стижу у [[Самоков]]. 19. марта 1903. Гоце Делчев са својом четом минира мост на ријеци [[Ангиста|Ангисти]], а у ваздух је дигнут и тунел на железничкој прузи. Од 19. до 20. априла исте године Гоце Делчев пристиже у Солун и смјешта се у просторе Солунске бугарске мушке гимназије. Ту се неколико пута среће са Даметом Груевом и са њим разматра подизање устанка. Гоце напушта Солун и возом иде у [[Сер (град)|Серес]]. Увече 2. маја 1903. Гоце Делчев пристиже у село [[Баница (Егејска Македонија)|Баницу]] близу Сереса. О пристигнућу Гоца Делчева у Баницу извијешћени су [[Турци]]. У зору 4. маја 1903. године, Гоце Делчев и и његова дружина обавијештени су од стране својих [[јатаци|јатака]] да су опкољени турском војском. Гоце наређује људима да излазе из кућа и да се повлаче како би се спасли турског [[опресија|зулума]]. У борбама приликом излажења из села Банице, Гоце Делчев је био погођен у лијеви дио груди и пао је мртав.

 

 

Августа 1903. године, на празник [[Илиндан]], у Македонији је подигнут тзв. [[Илиндански устанак]] против турске власти. Иако Гоце Делчев, који је погинуо у мају те године, није учествовао у њему, устаници су били надахнути његовим револуционарним идејама.

 

 

== Цитати Гоца Делчева ==