Архитектура експресионизма — разлика између измена

 

'''Експресионистичка архитектура''' је једна архитектура која је немачки феномен настала у годинама после [[Prvi svetski rat |Првог светског рата]]. [[1913.]] године је [[Адолф Бене]] архитектуру [[Бруно Таут]]а у часопису „Пан“ назвао експресионистичком упоређујући је са сликарским правцем [[Ekspresionizam |експресионизма]].

Иако је [[20. век]] себе називао модерним није престао да се оверава смисао ове речи. Пример је трагање за изворима модерне и интересовање за сецесију и за експресионизам. Захваљујући оснивању немачког веркбунда ("Deutsche Werkbund") који је основан [[1907.]] године и радовима [[Петер Беренс]]а, [[Ханс Пелциг]]а а и [[Валтер Гропијус]]а још из младости повезивање архитектуре и индустрије ствара се основа за нову архитектуру. Ту је био у првом реду значајан Петер Беренс у чијем су берлинском атељеу радили [[Ле Корбизије]], [[Лудвиг Мис ван дер Рое]] и [[Валтер Гропијус]] и кога интересују редукције форме на купу, коцку и круг. <ref name="САРХ">''Savremena arhitektura, Udo Kulterman [[Novi Sad]] [[1971.]]''</ref>

Али не делује само Бернс ту је и [[Ханс Пелциг]] који ради у једном сасвим индивидуалистичком стилу и постаје један од пионира експресионзма у архитектури која касније постаје прихваћена и доживлјава кулминацију и томе стилу припадају и каснији пројекти Петера Бернса. На пресудне кораке за непознатим одлучују се затим млађи архитекти као браћа Таут, Гропиус Мис ван дер Рое, и други. <ref name="САРХ">''Savremena arhitektura, Udo Kulterman [[Novi Sad]] [[1971.]]''</ref>

Многа експресионистичка дела су остала у пројектима и неостварене су утопије.