Харем — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 77.243.23.162 (разговор) на последњу измену корисника FriedrickMILBarbarossa
ознака: враћање
.
Ред 8:
[[Датотека:Dositejev licej 1.jpg|thumb|250px|лево|''Део Музеја Доситеја и Вука, који је у турско доба био харем'']]
 
Кад би стигле у харем, ове жене би прво постале ученице старијих и искуснијих жена које би их облачиле и спремале за излазак пред султана. Ако би султан запазио неку од њих, та жена би одмах добила посебне одаје у којима би се спремала за састанак са султаном. Ако би након прве проведене ноћи са султаном остала у његовој милости, постајала би царска конкубина, а ако би му подарила сина и тај син би био султанов првенац, постајала би прва жена султана. Ако би њен син наследио султана, она би онда постајала краљица мајка или валид султанија. Краљице мајке су имале веома велики углед и утицај на султана. Владавином [[Селим II|Селима -{II Пијанца}-]] отпочео је период дуг око 130 година, познат као Султанат жена, у коме је више жена тј. валида султанија имало веома велику моћ и утицај на државне послове.
 
За разлику од харема у палати Топкапи који се звао још и Кућа весеља, стара краљевска палата на трећем брду, Ески сарај, био је дом тзв. Куће суза, харема у ком су живеле жене и деца ранијих султана. Кад би султан умро, све његове жене и конкубине прелазиле би у Кућу суза са свом својом децом која не би настрадала у уобичајеним братоубилачким чисткама које су се дешавале сваки пут кад би дошло до смене на престолу, и тамо би остајале до краја живота. Додуше, неке жене које нису стигле да постану султанове конкубине, понекад би се удавале за османске великодостојнике.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Харем