Дрога — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 94.189.251.75 (разговор) на последњу измену корисника 24.135.85.202
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{друго значење|најопштије значење појма|[[Дрога (фармација)]]}}
[[Датотека:A small cup of coffee.JPG|мини|[[Кофеин]] је најраспрострањенија психоактивна супстанца на свету.<ref name="kaffeeverband2001">{{cite web | url = http://www.kaffeeverband.de/pdf/kt1-99.pdf | title = Kaffee-Text 1/99 | accessdate = 14. 12. 2007. | author = Deutscher Kaffeeverband | date = 4. 5. 2001. | format = PDF | language = German | archive-url = https://web.archive.org/web/20080229002700/http://www.kaffeeverband.de/pdf/kt1-99.pdf | archive-date = 29. 022. 2008 | dead-url = yes | df = }}</ref>]]
[[Датотека:Papierosa 1 ubt 0069.jpeg|мини|[[Цигарета|Цигарете]] су једна од светски најпродаванијих дрога.<ref>Према [http://faostat.fao.org/site/567/DesktopDefault.aspx?PageID=567 статистикама] "Food and Agriculture Organization", производња кафе у 2006. години је била 7,8 милиона тона, а дувана 6,7 милиона тона.</ref>]]
[[Датотека:Tempranillowine.jpg|мини|[[Алкохол]] је опште прихваћена дрога у многим земљама.]]
[[Датотека:Macro cannabis bud.jpg|мини|[[Конопља]] је често коришћена рекреативна дрога<ref>Lingeman, Drugs from A-Z A Dictionary, Penguin. ISBN 0-7139-0136-5</ref>.]]
 
'''Дрога''' је природна или синтетичка [[хемијска супстанца]] која утиче на промене у физиолошким и [[Психа (психологија)|психичким]] (интелектуалним, емоционалним и мотивационим) функцијама, битно мења [[понашање]]. Вишекратна употреба доводи до навикавања или стварања (психичке и/или физичке) [[зависност]]и. Узимање неких [[дрога]] ([[хероин]], [[крек]], [[кокаин]]) доводи брзо до стварања [[зависност]]и, а када се нагло престане с њиховим узимањем долази до апстиненцијалног [[синдром]]а.
Ред 47:
 
Типови зависности могу бити:
1.# Јатрогени пацијент - који је на преко [[рецепт]]а добио лек од [[љекар|лекара]], у циљу ублаживања психичких и телесних тегоба, па је тако временом, невољно постао завистан од њега.
 
2.# Нетерапијски пацијент - особа која је самоиницијално почела да конзумира псикоактивне супстанце.
1. Јатрогени пацијент - који је на преко [[рецепт]]а добио лек од [[љекар|лекара]], у циљу ублаживања психичких и телесних тегоба, па је тако временом, невољно постао завистан од њега.
 
2. Нетерапијски пацијент - особа која је самоиницијално почела да конзумира псикоактивне супстанце.
 
Према врсти психоактивне супстанце, постоје зависници од: депресора [[централни нервни систем|централног нервног система]] - [[опијум]]а и његових деривата, [[транквилајзери|седатива]] (хипнотика, анксиолитика), [[неуростимуланс]]а, [[халуциноген]]а, [[конопља|канабиса]] и његових деривата, [[кокаин]]а, [[Дуван (производ)|дувана]], [[алкохолизам|алкохола]] и [[синтетичке дроге|синтетичких дрога]].<ref name="Ниш2008">''Горан З. Голубовић''. '''Основи опште психопатологије'''. ''Униграф Ниш, 2008''</ref>
Линија 57 ⟶ 55:
 
Следећи дијагностички критеријуми карактеришу синдром зависности од психоактивних супстанци:
* Особа узима веће количине психоактивне супстанце од планираних, или их у дужем временском периоду.
 
* Особа узима веће количине психоактивне супстанце од планираних, или их у дужем временском периоду.
 
* Посојање снажне жеље за конзумирањем супстанце, уз један или више неуспешних покушаја да се иста остави и престане с конзумацијом.
 
* Особа у великој мери улаже себе, своју психичку енергију, материјална средстваи сл., уз велики утрошак времена на набављање и конзумацију дроге. Уз потребан дужи временски период "нормализације" [[личност]]и после конзумације.
 
* Коришћење психоактивне супстанце има јак утицај на социјални живот и основне обавезе индивидуе. Тако особа почиње да конзумира супстанцу у школи, на послу, код куће и сл., а њена употреба се одражава смањеним капацитетом за рад, смањењем општег степена функционалности и продуктивности индивидуе. Почињу да се јављају знаци [[Апстинентска криза|апстиненцијалне кризе]].
 
* Претходно стање се погоршава, тако да долази до напуштања веома важних активности и обавеза услед жеље за конзумацијом супстанце.
 
* Особа услед сазнања и свесности о штетним последицама супстанце коју користи и њеног утицаја на целокупни живот индивидуе, и даље наставља да је користи.
 
* Постоји повећана [[трпељивост|толеранција]] на дату супстанцу. Сада је особи, да би достигла исти степен [[интоксикација|интоксикације]] и [[субјективни осећај|субјективног осећаја]] који прижељкује, потребно и до 50% више, односно веће количине супстанце, него када је кренула са конзумацијом.
 
* У напорима да се престане с конзумацијом психоактивне супстанце, јављају се карактеристични знаци апстиненцијалне кризе, који карактеришу дату супстанцу.
 
* Психоактивна супстанца се користи у циљу умањења [[Апстинентска криза|апстиненцијалног синдрома]], или да би се спречио његов настанак.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Дрога