Системска циркулација крви — разлика између измена

м
Поправљено 5 веза; Уклоњена веза: Отпор, Ћелија (3), Мишићи користећи Dab solver
(Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9))
м (Поправљено 5 веза; Уклоњена веза: Отпор, Ћелија (3), Мишићи користећи Dab solver)
== Функционални делови системске циркулације ==
[[Датотека:Sistemska cirkulacija-2.gif|мини|десно|180п|Опште и плућна циркулација]]
Циркулациони систем није ништа друго до двоструки систем крвних судова који се састоји од; ''[[Крвни систем|системске циркулације]]'' и ''[[плућна циркулација крви|плућне циркулације]]'', а сваки од њих од по два подсистема или две „растегљиве коморе“ ; ''једне коју чине [[крвни суд|артерије]]'' и ''друге коју чине [[Вена|вене]]'' оба „растегљиве коморе“ међусобно повезује [[Микроциркулација|микроциркулациони систем]] кога чине [[артериоле]], [[венуле]] и [[капилар]]и. [[Артериоле]] венуле и [[капилар]]и су ништа друго до физички врло уски спојеви (судови-цевчице) између [[артерија]] и [[Вена|вене]]. <ref name="Arthur">{{cite book|author=Arthur C. Guyton ''|title=Medicinska fiziologija'', |publisher=Medicinska knjiga-|location=Beograd-Zagreb |year=1990 pp. |pages=289-320}}</ref>
'''[[Артерија|Артерије]]''', имају улогу да крв пренесу ткивима под високим притиском. Крвни притисак у артеријама није константан и континуирано варира на различитим нивоима. Зато су артерије кроз које крв протиче великом брзином, са јаким зидовима.
Под претпоставком да све крвне судове исте врсте наслажемо јадан поред другог добили би површину пресака која је приказана на табели десно.
 
{|align="right" style="float:right; text-align: center; font-size:150%; color:grin;"
|-
|+<small>Збирни приказ попречног пресека крвних судова</small>
|- style="background:skyBlue;"
|-bgcolor="#87CEEB"
! Крвни суд||см<sup>2</sup>
|- style="background:#eee;"
|-bgcolor="#EEEEEE"
| Аорта|| 2,5
|- style="background:#eee;"
|-bgcolor="#EEEEEE"
| Мале артерије || 20
|- style="background:#eee;"
|-bgcolor="#EEEEEE"
| Артериоле || 40
|- style="background:#eee;"
|-bgcolor="#EEEEEE"
| Капилари ||2.500
|- style="background:#eee;"
|-bgcolor="#EEEEEE"
| Венуле||250
|- style="background:#eee;"
|-bgcolor="#EEEEEE"
| Мале вене||80
|- style="background:#eee;"
|-bgcolor="#EEEEEE"
| Шупље вене||8
|}
Захваљујући овом својству артерија могуће је;
* Да се оне у тренутку када комора срца убаци крв у артеријско стабло издрже високи притисак и уједно својим растезањем спрече појаву енормног увећања крвног притиска.
* Да својом еластичношћу одрже висок [[Крвни притисак|артеријски притисак]] између две [[Срце|срчане]] контракције, тако да [[крв]] може да се креће кроз [[ткиво (биологија)|ткива]] непрекидно. При томе се количина кинетичке енергије добијена од срца претвара у потенцијалну енергију. Та енергија се ослобађа током дијастоле, обезбеђујући континуитет тока крви. Зато нормални [[Крвни притисак|артеријски притисак]] расте само до 16 [[паскалПаскал (јединица)|кПа]] у моменту контракције срца, а између две контракције опада до 7 [[паскалПаскал (јединица)|7 кПа]].<br />
 
[[Крвни суд|Артерије]] су крвни судови који се састоје из три слоја (интиме, медије и адвентиције). Што су даље од срца оне постепено губе еластична влакна, а у њима се јављају и увећавају мишићна влакна. Мишићна влакна су набројнија у уавршним артеријским судовима (артериолома)
 
[[Артериоле]] су танки [[крвни суд]]ови (пречника 15 - 70 [[метар|микрона]]). Њихов зид окружује дебели слој кружно распоређених [[глатки мишићи|глатких мишићних]] [[Ћелија (биологија)|ћелија]], које својим грчењем могу значајно смањити њихов лумен, и у кратком времену повећати отпор у артериолама. Промена [[отпор]]аотпора у артериолама мења ниво [[Крвни притисак|крвног притиска]] у [[артерија]]ма. У случају повећаног отпора у артериолама; у артеријама се смањује проток крви и расте крвни притисак. Пад тонуса (ширење) артериола повећава одлив [[крв]]и из артерија и доводи до смањења крвног притиска.<br />
Највећи отпор у свим деловима васкуларног система пружају артериоле, које променом свог лумена делују као основни регулатор нивоа укупног крвног притиска. Артериоле „су „славине“ кардиоваскуларног система“ (како их је назвао И. М. Сеченов). Отварањем ових „славина“ повећава се проток крви у области капиларне мреже и поправља локална циркулација, док затварање тих „славина“ погоршава прокрвљеност васкуларних зона.
 
[[Капилар]]и су најтањи крвни судови пречника 5-7 микрона, дужине 0,5-1,1 [[Milimetar|мм]], у чијим зидовима постоје мале поре кроз које могу разне матерерије да дифундују. Они се налазе у међућелијским просторима, и уско су у додиру са [[ћелија]]маћелијама [[Орган (анатомија)|органа]] и [[ткиво (биологија)|ткива]]. Капиларни зидови су формирани од само једног слоја [[Ендотел|ендотелних ћелија]], око којих је танак слој [[Везивно ткиво|везивног ткива]] базалне мембране чији је физиолошки значај да се кроз њихов обавља [[метаболизам]] између [[крв]]и и [[ткиво (биологија)|ткива]].
 
Брзина протока крви кроз микроциркулацију је мала и креће се од 0,5 - 1 мм/сец. тако да је, свака честица у капиларној крви око 1 [[Секунд|секунде]]. Мала дебљина крвног суда (7-8 [[метар|микрона]]) и близак контакт са [[ћелија]]маћелијама [[Орган (анатомија)|органа]] и [[ткиво (биологија)|ткива]], као и сталне промене [[крв]]и у [[капилар]]има капиларима стварају услове за непрекидну разменау [[материја]] између [[крв]]и и ткивне (интерстицијалне) [[течност]]и.
 
Главна функција [[крвни суд|крвних судова]] је да обезбеде адекватно снабдевање крвљу одређених области ткива, која под нормалним условима, треба да буде у складу са свим метаболичким потребама.
 
У периферним ткивима централни (главни) део циркулације чини око 10 милијарди капилара, са укупном површином 500 м<sup>2</sup> који настају гранањем малих артерија. Укупна дужина свих [[капилар]]а у [[ТелоЉудско тело|људском телу]] износи око 100.000 [[Километар|км]]. {{напомена|Дужина капилара је толика да би могла 3 пута да опаше земљу на екватору.}}
 
У ткивима, са интензивним [[метаболизам|метаболизмом]], број [[капилар]]а на 1 мм<sup>2</sup> пресека ткива много је већи него у ткивима у којима је метаболизам мање интензиван. У [[Срце|срцу]], 1 мм<sup>2</sup> пресека [[ткиво (биологија)|ткива]] има два пута више капилара у односу на скелетне [[мишићно ткиво|мишиће]]. У сивој маси у [[Мозак|мозга]], где највећи део [[неурон|нервних ћелијских елемента]], капиларна мреже је много гушћа него у белој маси.
* Артериовенски капилари су друга група капилара или бочне гране прве групе капилара: они се крећу од завршетка главног магистралног капиларе и настављају у своје венске крајеве. Ове бочне гране обликују микроциркулациону капиларну мрежу. Запреминска и линеарна брзина протока крви у микроциркулацији углавном зависи од бочних грана. Магистрални капиларе играју важну улогу у дистрибуцији крви и [[Лимфа|лимфе]] у капиларној мреже, и другим појавама у микроциркулацији, јер могу да обезбеде директан проток крви из артериола у вене заобилажењем правих капилара.
 
Ниво капиларне циркулације одређује отпор у мициркулационим судовима - који у артериолама и прекапиларима регулишу глатке мишићне ћелије. Укупан проток крви кроз капиларе одређују; метартериоле, контракције [[Мишићи|глатких мишићних ћелија]] артериола и степен редукције прекапилариног сфинктера (глатких мишићних [[ћелија]] које се налазе на ушћу капилара у метартериоле) који одређује колико крв пролази кроз [[капилар]]е.
 
Свака промена лумена крвних судова мења и [[запремина|волумен]] [[крв]]и који улази у капиларну мрежу. Из капилара крв се сакупља у капацитивним судовима - посткапиларима и венулама, који су такође укључени у процесе транспорта [[материја]]. Разни облици ванкапиларног протока крви ([[Анастомоза (медицина)|анастомозе]], [[Шант (медицина)|шант]]ови) су укључени у пуњења капилара крвљу. Транспорт материја кроз ендотелни зид крвних и лимфних судова и капилара (васкуларна пропустљивост) врши се преко међућелијских простора, отвора, дијафрагме - „прозора“, а затим, кроз везикуле плазмоламинарног систем или инвагинације. Главна покретачка снага, кретања крви кроз ткива како би се обезбедила продукција интерстицијалне течности и [[лимфа|лимфе]] је пропулзивна активност [[срце|срца]].
 
== Намена и функција вена ==