Системска циркулација крви — разлика између измена

Количина [[крв]]и је различита у појединим деловима циркулације. У системским венама налази се највећа количина (64%) крви у односу на количину крви у целолупној циркулацији.
 
У системској циркулацији налази се 84% крви (64% у венама, 15% у [[артерија]]ма и 5% у [[капилар]]има. [[Срце]] садржи 7% а [[Плућно артеријско стабло|плућни крвни судови]] 9% укупне [[крв]]и.:
* 64% у венама,
* 15% у [[артерија]]ма и
* 5% у [[капилар]]има.
[[Срце]] садржи 7% а [[Плућно артеријско стабло|плућни крвни судови]] 9% укупне циркулишуће [[крв]]и.
 
Изненађујуће је веома мали [[запремина|волумен]] крви у [[Микроциркулација|капиларној циркулацији]] (само 5% у односу на укупни волумен). И поред тога највећи број најважнијих функција циркулације одиграва на овом нивоу. Дифузија материја у оба смера, између крви и међућелијске течности, одвија се у овом делу циркулације.
 
Да би организам превазишао несклад између малог [[запремина|волумена]] крви у [[Микроциркулација|капиларној циркулацији]] и његових потреба, заступљеност капиларима у ткивима није једнака, што првенствено зависи од активности или интензитета метаболизма у појединим ткивима. Тако је број капилара на 1 мм<sup>2</sup>mm² пресек у ткиву у којем је метаболизам мањег интензитета значајно мањи и обрнуто. Најбољи пример је срце у коме се на 1 мм<sup>2</sup>mm² пресека срчаног мишића налази 2 пута више [[капилар]]а него у скелетним [[мишићно ткиво|мишићима]]. У сивој маси у [[Мозак|мозга]], где се налази највећи део ћелијских елемената, капиларна мрежа је много гушћа него у белој (мање активној) маси мозга.
 
=== Површина, попречни пресек и брзина тока крви ===
Под претпоставком да све крвне судове исте врсте наслажемо јадан поред другог добили би површину пресака која је приказана на табели десно.
 
{| style="float:right; text-align:center; font-size:150%; color:grin;"
|-
|+<small>Збирни приказ попречног пресека крвних судова</small>
|- style="background:skyBlue;"
! Крвни суд||см<sup>2</sup> cm²
|- style="background:#eee;"
| Аорта|| 2,5
| Шупље вене||8
|}
Под претпоставком да све крвне судове исте врсте наслажемо јадан поред другог добили би површину пресака која је приказана на табели десно.
Површине попречног пресека вена је велика и износи четри пута више од од пресека одговарајућих [[артерија]]. Из ове чињенице произилизи и закључак зашто је складиштење крви у венском систему веома велико у односу на аартеријски систем.
 
Како кроз сваки одсечак [[крвни суд|крвног суда]] пролази исти волумен [[крв]]и у јединици времена, [[брзина]] протока крви у сваком таквом одсечку обрнуто је пропорционална површини његовог попречног пресека. Код [[човек]]а који мирује средња брзина у [[аорта|аорти]] је 33 см у секунди, а у [[капилар]]има износи 1/1000 део ове вредности (0,3 ммmm у секунди). Како је сваки капилар просечно дуг 0,3 до 1 ммmm, то значи да свака јединица [[крв]]и проведе у [[капилар]]у свега 1 до 3 секунде. Ова чињеница веома изненађује јер се у том, јао кратком, времену морају одиграти сви процеси [[дифузија|дифузије]] кроз зид [[капилар]]а.
 
Уз сталну запремину крви која протиче кроз било који део општег васкуларни систем, линеарна брзина протока крви не може бити константна. Она пре свега зависи од укупне ширине појединих делова васкуларног корита. Гранањем артерија, упркос чињеници да се сваки наредним гранама крвни судови
За време протока крви кроз системску циркулацију притисак све више опада, тако да на када крв доспе у десну преткомору, она пада приближно на 0 кПа.
 
Пад притиска у појединим деловима циркулационог система директно је сразмеран отпору у крвним судовима тог дела. Како је отпор у аорти теоретски нула, крвни притисак је на крају аорте је око 13,3 кПа. Отпор у великим артеријама је такође јако мали па је зато средњи артеријски притисак у артеријаама, све до промера њиховог лумена од 3 ммmm, још увек 12,7 до 12,9 кПа. У малим артеријама отпор почиње да нагло расте па притисак пада, тако да на почетку артериола износи приближно 11,3 кПа.
 
Главни отпор протоку крви јавља се у артериолама, и износи око половину целокупног отпора у системској циркулацији. Притисак у артериолама опада за 7,3 кПа, тако да је притисак крви која напушта капиларе око 4 кПа. Артериоле „су „славине“ кардиоваскуларног система“ (како их је назвао И. М. Сеченов). Отварањем ових „славина“ повећава се проток крви у области капиларне мреже и поправља локална циркулација, док затварање тих „славина“ погоршава прокрвљеност васкуларних зона.