Ратко Дугоњић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 50:
 
=== У рату ===
[[Априлски рат]] и окупација [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], [[1941]]. године затекли су га у Сарајеву. Неколико дана потом у Сарајево је дошао [[Иво Лола Рибар]], где је боравио код свог рођака [[Миљенко Цвитковић|Миљенка Цвитковића]], [[југословени у Шпанском грађанском рату|шпанског борца]]. Ратко се са њима често сусретао и активно радио на организовању новог начина илегалног рада и стању у СКОЈ-у у условима окупације. У периоду до почетка устанка, јула 1941. године, више пута је путовао у Загреб и Београд, на седнице Централног комитета СКОЈ-а и сусретао се са другим члановима ЦК СКОЈ-а - [[Јожо Влаховић|Јожом Влаховићем]], [[Јован Стојсављевић|Јованом Стојсављевићем]] и другима. Био је један од организатора [[Сарајево у Народноослободилачкој борби|устанка у Сарајеву]] и околини. Радио је на организовању ударних и диверзантских група, које су биле састављене углавном од скојеваца и извршавала саботаже и диверзије у граду.
 
Када је формиран [[Семизовачки партизански одред]], постављен је за његовог [[Политички комесар|политичког комесара]]. Са одредом је учествовао у првим устаничким акцијама у околини окупираног Сарајева. Септембра 1941. године налазио се у [[Ужичка република|ослобођеном Ужицу]], где је тада било седиште [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], ЦК СКОЈ-а и [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОП одреда Југославије]]. Ту му је Лола Рибар поверио дужност секретара Покрајинског комитета СКОЈ-а за БиХ и вратио се у [[Босна|Босну]]. Најпре је до почетка [[1942]]. године боравио у источној Босни, одакле је имао директну везу са [[Херцеговина|Херцеговином]], али пошто није било никаквих веза са [[Босанска Крајина|Босанском крајином]], он је отишао тамо. После краћег боравка у Босанској крајини кренуо је у Херцеговину. На путу за Херцеговину, у Сеоници се сусрео са Врховним штабом и [[Јосип Броз Тито|Јосипом Брозом Титом]]. У Херцеговини је провео око месец дана, а потом се упутио на Млиниште, где се тада, септембра 1942. године, налазио Врховни штаб. Ту се сусрео са Лолом Рибаром и [[Мика Шпиљак|Миком Шпиљком]], тада јединим живим члановима Централног комитета СКОЈ-а. На састанку су одлучили да се формира ново језгро ЦК СКОЈ-а, а он је постао организациони секретар ЦК СКОЈ-а. После погибије [[Иво Лола Рибар|Иве Лоле Рибара]], новембра [[1943]]. године, преузео је дужност политичког секретара ЦК СКОЈ-а и на овој дужности остао је све до [[1948]]. године, када је СКОЈ уједињен са [[Народна омладина Југославије|Народном омладином Југославије]].