Кофеин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8) |
. |
||
Ред 3:
| verifiedrevid = 322028927
| Name = Кофеин
| ImageFileL1 = Caffeine.svg
| ImageSizeL1 = 120px
| ImageFileR1= Caffeine_3d_structure.png
Ред 19:
| CASNo = 58-08-2
| CASNo_Ref = {{cascite}}
| ChemSpiderID = 2424
| SMILES = O=C2N(c1ncn(c1C(=O)N2C)C)C
Линија 34 ⟶ 33:
| MeltingPt = {{nowrap|227–228 °-{C}-}} (анхидрозни); {{nowrap|234–235 °-{C}-}} (монохидрат)
| BoilingPt = 178 °-{C}- ''[[sublimacija (hemija)|субл.]]''
| pKa = −0.13–1.22<ref>This is the pKa for protonated caffeine, given as a range of values included in {{Cite book |title=Profiles of Drug Substances, Excipients and Related Methodology, volume 33: Critical Compilation of Pka Values for Pharmaceutical Substances |author=Harry G. Brittain
| Dipole = 3.64 [[Debye|D]] (израчуната вредност)
}}
| Section7 = {{Chembox Hazards
| EUClass = Штетан ('''Xn''')
| RPhrases = {{R22}}
Линија 49 ⟶ 46:
}}
}}
{{rut}}
'''Кофеин''' (односно '''триметилксантин''' (-{C<sub>8</sub>H<sub>10</sub>N<sub>4</sub>O<sub>2</sub>}-), '''теин''', '''матеин''', '''гуаранин''' и '''метилотеобромин''') је природни [[алкалоид]], који се добија из зрна [[кафа|кафе]], из листова [[чај]]а и из [[какао]]вих зрна. Додаје се вештачким пићима (нпр. [[Кока-кола]]). Кофеин је један од природних [[психостимуланс]]а, [[хемијска супстанца|супстанци]] које утичу на [[централни нервни систем]]. Познат је и као један од [[мутаген]]а, фактора који изазива промене у генетичком материјалу.{{sfn|Shier|1990|pp=397}}
Неколико шољица [[кафа|кафе]] или [[чај]]а на дан има побуђујући учинак на људски организам, проузрокује јаснији и бржи ток мисли, смањује поспаност и повећава будност. У свом чистом облику јавља се као бели, кристални прах, без мириса и горког укуса. Може се наћи у различитим количинама у плодовима, лишћу и плодовима неких биљака, у којима делује као природни [[пестицид]] који паралише и убија одређене инсекте који се хране тим биљкама. Кофеин се сматра за најчешће кориштену фармаколошки активну супстанцу у свету.<ref name="tacsub" />
Може се наћи у [[лист]]овима, [[плод]]овима и у семењу многих биљака; познато је најмање 63 [[биљке|биљних]] врста које садрже кофеин међу којима су биљке рода -{''Coffea''}-, -{''Cola''}-, -{''Paulinia''}-, -{''Camellia''}- и -{''Theobroma''}-. Када се нађе у природи, кофеин представља супстанцу токсичну по сапрофите и [[микроорганизам|микроорганизме]], што биљкама које производе кофеин служи као заштита.
== Историја ==
[[Datoteka:Friedlieb Ferdinand Runge.jpeg|thumb|лево|150px|Friedlieb Ferdinand Runge je otkrio kofein]]
Na nagovor [[Johann Wolfgang von Goethe|Goethea]], hemičar i apotekar [[Friedlieb Ferdinand Runge|Ф. Ф. Рунге]] proučavao je zrna kafe sa ciljem da u njima nađe djelotvornu supstancu. To mu je uspjelo 1820. godine, kada je iz zrna kafe izolirao čisti kofein. Time se on može posmatrati i kao pronalazač kofeina. Nezavisno od njega, francuskim apotekarima [[Pierre Joseph Pelletier]]u, [[Joseph Bienaimé Caventou]] i [[Pierre-Jean Robiquet]]u je također uspjelo izolirati kofein 1821. godine. Već 1832. godine [[Christoph Heinrich Pfaff]] i [[Justus von Liebig]] su uspjeli odrediti sumarnu formulu kofeina C<sub>8</sub>H<sub>10</sub>N<sub>4</sub>O<sub>2</sub> pomoću podataka o njegovom sagorijevanju. Hemijsku strukturu kofeina odredio je [[Ludwig Medicus]] 1875. godine kao 1,3,7-trimetilksantin. Prvobitno pretpostavljenu strukturu potvrdio je [[Hermann Emil Fischer]] 1895. godine putem prve sinteze kofeina. Međutim, način njegovog djelovanja je uspješno razotkriven tek u 20. vijeku.
U zelenom i crnom [[čaj]]u sadržana supstanca, koja se često označava kao ''tein'', također je kofein. Ova, ranije uobičajena, razlika između kofeina iz kafe i teina iz čaja se zasnivala na spajanju alkaloida: kofein iz kafe je spojen sa kompleksom hlorogenske kiseline i kalija, koji nakon prženja kafe i kontakta sa želučanom kiselinom odmah otpušta kofein te tako brže djeluje. Za razliku od njega, kofein iz čaja je vezan na [[polifenol]], kod kojeg se alkaloid otpušta tek u crijevima. Stoga njegovo djelovanje je kasnije nego kod kafe, ali traje duže.<ref name="baltes_S400" />
== Распрострањеност ==
[[Датотека:Roasted coffee beans.jpg|left|thumb|Пржена зрна кафе]]
[[Датотека:Csinensis.jpg|thumb|left|Čaj (-{''Camellia sinensis'' L.}-)]]
Kofein je glavni aktivnih sastojak [[kafa|kafe]]. Osim u sjemenu kafinog drveta, on se nalazi još u preko 60 drugih biljnih vrsta, kao što su naprimjer čaj, [[guarana]], kola i druge. Hemijski, kofein je usko povezan sa sličnim spojevima kao što su [[teofilin]] i [[teobromin]], a koji se također mogu naći zajedno sa kofeinom u brojnim biljnim vrstama. Nepržena zrna kafe, u zavisnosti od sorte, mogu sadržavati od 0,9 - 2,6% kofeina, a nakon prženja preostaje od 1,3 do 2% kofeina. Među sortama, takozvana ''kafearabika'' sadrži manje alkaloida od tipa robusta-kafe.<ref name="baltes_S400" /> Fermentirani i osušeni listovi čaja, takozvani ''crni čaj'' sadrži, kao nefermentirani ''zeleni čaj'',<ref name="tacsub" /> sadrže oko 3–3,5 % kofeina.<ref name="baltes_S400" />
U biljkama (naročito u nezaštićenim klicama i embrionima) on djeluje kao [[insekticid]], koji određene insekte ubija ili omamljuje.<ref name="frisch" />
== Dobijanje ==
Kofein se može dobiti ekstrakcijom iz listova čaja ili zrna kafe, naprimjer pomoću Soxhletovog ekstraktora. Mnogo kofeina se dobija industrijski pri preradi kafe, naročito pri dekofeiniranju (uklanjanju kofeina iz proizvoda od kafe), pri čemu je sredstvo za ekstrakciju [[Metilen hlorid|dihlormetan]], [[etil ester sirćetne kiseline]] ili prekritični [[ugljik dioksid]]. Osim ovog postupka, kofein se industrijski uglavnom dobija putem Traubeove sinteze.
== Хемијски састав ==
Кофеин (-{C<sub>8</sub>H<sub>10</sub>N<sub>4</sub>O<sub>2</sub>}-) (триметилксантин = теин = гуаранин) је [[алкалоид]].
Изолован у чистом облику, кофеин је беле боје, [[кристал]]ан [[прах]] без мириса. Састављен је из белих, подложних кристала јако горког укуса. Такав се раствара у [[вода|води]]. Основни процес добијања чистог кофеина је [[декофенизација]] кафе и чаја.
== Osobine ==
Kofein je trivijalno ime hemijskog spoja, koji je poznat zbog svog sadržaja u kafi, ali to ime ne daje nikakve detaljne informacije o hemijskim osobinama tog spoja. Po sistematiziranoj nomenklaturi Međunarodne unije čiste i primjenjene hemije ([[IUPAC]]) puni naziv kofeina glasi: 1,3,7-trimetil-2,6-purindion, odnosno kraće ''1,3,7-trimetilksantin'', po hemijskoj izvedenici kofeina iz [[ksantin]]a. Kofein spada u grupu prirodnih purina (purin alkaloida), gotovo identično kao i slične supstance poput dimetilksantina teofilina i [[teobromin]]a.
Struktura kofeina se sastoji iz dvostrukog prstena, na kojima se sa vanjske strane nalazi više supstituenata. Ovaj dvostruki prsten u jezgru odgovara osnovnoj strukturi purina. On se sastoji iz dva prstena, jednog šestočlanog i jednog petočlanog, od kojih svaki ima po dva [[atom]]a [[dušik]]a. Na ''vanjskim'' stranama prstena na atomima ugljika C-2 i C-6 spojeni su dvostrukim vezama po jedan atom kisika. Kod kofeina na atomima dušika N-1, N-3 i N-7 nalaze se spojene po jedna metil-grupa (-CH<sub>3</sub>). Pored njega, postoji i [[izokofein]], u kojem je, za razliku od kofeina, metil-grupe nisu vezane na atom dušika N-7, nego na N-9. Kod teofilina nedostaju od tri metil-grupe ona na atomu N-7, dok kod teobromina nedostaju na atomu N-1.
Čisti kofein, pod normalnim uslovima, je bijeli kristalni prah, bez mirisa, gorkog ukusa. Postoje dvije enantiotropne polimorfne kristalne forme kofeina. Na sobnoj temperaturi stabilna je β-forma (forma na niskim temperaturama), dok na temperaturi od 141 °C prelazi u α-formu (forma na visokim temperaturama).<ref name="epple" /> Ova forma se topi na temperaturi od 236 °C.<ref name="tactop" /> Povratna transformacija iz α- u β-formu je kinetički onemogućena, tako da se α-forma može sedmicama nalaziti na sobnoj temperaturi u metastabilnom stanju. Kofein kao spoj vrlo lahko sublimira (od 178 °C). Rastvorljivost dosta zavisi od temperature:
[[Datoteka:Caffeine USP.jpg|thumb|lijevo|Čisti kofein]]
{| class="wikitable"
|+ Rastvorljivost kofeina
|-
| voda pri normalnoj temperaturi || 21,74 g/l
|-
| voda pri 80 °C || 181,82 g/l
|-
| etanol pri normalnoj temperaturi || 15,15 g/l
|-
| [[etanol]] pri 60 °C || 45,45 g/l
|-
| [[aceton]] || 20,00 g/l
|-
| [[hloroform]] || 181,82 g/l
|}
<br />
Kofein pri kristalizaciji iz vode gradi kristalni hidrat u obliku dugih iglica. Stehiometrijski hidrat u kristalnoj rešetki sadrži 0,8 mola vode po jednom molu kofeina.<ref name="botheh" /> Derivati ksantina kao što su kofein se označavaju slabim bazama, jer mogu primiti [[proton]]e preko svojih atoma dušika. I pored toga, rastvori derivata ksantina nisu alkalni, ali se oni ubrajaju u alkaloide. Kao alkaloidi se općenito označavaju svi fiziološki aktivni, niži spojevi koji sadrže dušik, naročito oni koji se javljaju u prirodi.
Osim kofeinske baze, farmaceutski se koristi i kofein citrat, smjesa kofeina i [[Limunska kiselina|limunske kiseline]] (AKS, po IUPAC nomenklaturi: 1,3,7-trimetil-3,7-dihidro-2''H''-purin-2,6-dion + 2-hidroksipropan-1,2,3-trikarbonska kiselina) koja ima sumarnu formulu C<sub>14</sub>H<sub>18</sub>N<sub>4</sub>O<sub>9</sub>, [[molarna masa|molarne mase]] 386,31 grama po molu, a u CAS-bazi je označena brojem 69-22-7. To je bijeli kristalni prah, rastvorljiv u vreloj vodi u odnosu 1:4 (disocijacija), a u 96%-tnom etanolu u omjeru 1:25.<ref name="Martindale" /> <br style="clear:left;" />
== Farmakologija ==
Značajnija djelovanja kofeina su:<ref name="mutsch" /><ref name="vetpharm" />
* Uzbuđenje [[Centralni nervni sistem|centralnog nervnog sistema]]
* Povećanje sile kontrakcija srca
* Povišenje frekvencije srca (ubrzanje pulsa)
* Proširenje bronhija ([[bronhodilatacija]])
* Slab diuretički učinak, spriječavanjem ponovne resorpcije vode iz primarnog [[mokraća|urina]]
* Djelovanje na krvne sudove: na sudove u mozgu sužava, dok ih na periferiji krvotoka širi.
* Zabilježene su pojave neznatnog povišenja krvnog pritiska<ref name="julien" /><ref name="wobc" />
* Podstiće [[peristaltika|peristaltiku]] crijeva.
* Smanjuje kontrakcije mišića u zidovima jajovoda kod žena, onemogućavajući prolaz oplođene jajne ćelije do [[materica|maternice]], uz moguće posljedice na kašnjenje oplodnje<ref name="PMID_21615388" /><ref name="PMID9054236" />
* Poticanje [[glikogenoliza|glikogenolize]] i [[lipoliza|lipolize]].<ref name="mutsch" />
Iako kofein ima relativno širok spektar djelovanja, u malehnim dozama je, u prvom redu, stimulans. Pod tim se, općenito, podrazumijeva supstanca koja ima podražajno djelovanje na psihu čovjeka, čime se njegova koncentracija, volja i energija povećava a smanjuje osjećaj umora. Potrebno je razlikovati ''pobuđujući'' od ''uzbuđujućeg'' djelovanja kofeina, pri čemu uzbuđujući zahtijeva veće doze. Kod manjih doza gotovo isključivo dolazi do centralnog pobuđujućeg djelovanja, on prvenstveno utiče na osnovne psihičke funkcije poput raspoloženja, budnosti i motivacije. Povećanjem doze kofeina dolazi i do podražaja centra za disanje i krvotoka.
Dok više koncentracije kofeina mogu uticati i na motoričke centre u mozgu, u niskim koncentracijama kofein djeluje isključivo na senzorske dijelove moždane kore. Budnost, pažnja i mogućnost veće koncentracije se zbog toga značajno povećava. Raste i kapacitet pamćenja i fiksiranja procesa [[učenje|učenja]] (mnestičke funkcije).
Smanjenjem simptoma umora smanjuje se i potreba za snom. Povišenje krvnog pritiska je malehno, a ono u potpunosti iščezava dugoročnim korištenjem kofeina, taj efekat se ponovno javlja tek kada se kofein ne koristi najmanje 24 sata.<ref name="wobc" /> Blago povišenje krvnog pristika je uzrokovano stimuliranjem centralnog nervnog sistema (tačnije vazomotoričkog centra), ali istovremeno djelujući i na njegovo snižavanje putem snižavanja periferalnog otpora.<ref name="mutsch" /> Raspoloženje se može povećati do blage [[euforija|euforije]]. Svoj širok spektar djelovanja kofein može ''zahvaliti'' mnogim komponentama, koji utiču na određene ćelijske procese na molekularnom nivou. Kofein može proći kroz moždano-krvnu barijeru gotovo bez prepreka, te svoje djelovanje ispoljava gotovo isključivo na centralni nervni sistem. Prema jednoj novoj studiji, kofein ne podiže samo mogućnost koncentracije, poboljšava pažnju i brzinu procesa mišljenja, nego i dugoročno [[pamćenje]].<ref name="DOI10.1038/nn.3623" />
Kofein u sredstvima za uživanje, kao naprimjer crni čaj ili koka-kola, može biti problematičan naročito za djecu: tako naprimjer tri čaše koka-kole (u zavisnosti od izvora, 65–250 mg<ref name="tacsub2" /> odnosno 50–350 mg<ref name="test" /> u 990 ml) mogu sadržavati kofeina kao dvije šolje kafe (u zavisnosti od izvora, 100–240 mg<ref name="Römpp-Kaffee" /> ili 160–240 mg<ref name="test" /> kofeina u 250 ml filtrirane kafe). Dijete teško oko 30 kg tako može u sebe unijeti koncentraciju od 5–12 mg kofeina po kilogramu tjelesne težine, što se dovoljna doza da prouzrokuje nervozu i poremećaj spavanja.
Kofein se nalazi i na doping listi [[Međunarodni olimpijski odbor|Međunarodnog olimpijskog odbora]], mada je njegova najviša dopuštena doza toliko visoka, da sportisti mogu bez naročitog uzdržavanja piti kafu ili čaj za doručak. Međutim 25. jula 2000. godine španski biciklist [[Óscar Sevilla]] je bio ''pozitivno'' testiran na kofein, pa mu je njegova biciklistička organizacija zabranila učešće na svjetskom cestovnom prvenstvu. Svjetska antidoping agencija je uklonila stimulans kofein sa spiska zabranjenih supstanci, počev od 1. januara 2004. godine.
Oralna smrtonosna doza (LD<sub>50</sub>) izmjerena kod pacova iznos 381 mg po kilogramu tjelesne mase. Kod čovjeka, smrtonosna doza kofeina se procjenjuje na oko 10 grama kofeina (procjene se kreću od 5 pa sve do 30 g), što odgovara otprilike 100 šolja kafe.<ref name="Drogen und Psychopharmaka" /><ref name="spiegel" />
== Farmakokinetika ==
[[Metabolizam]] kofeina zavisi od biološke vrste koja ga koristi. Kod čovjeka, oko 80% unijetog kofeina se pomoću [[enzim]]a [[citohrom P450 1A2]] demetilizira u para[[ksantin]] a oko 16% kofeina se u [[jetra|jetri]] pretvara u teobromin i teofilin. Putem daljnjeg djelimičnog demetiliranja i oksidiranja nastaju derivati urata i uracila. Iz mokraće se može izdvojiti deset metabolita kofeina, ali tek manje od 3% prvobitno unijete količine kofeina. Osnovni proizvod izlučivanja u mokraći su di- i mono-metilksantini kao i mono-, di- i trimetil mokraćna kiselina. Farmakokinetika kofeina zavisi od mnogih unutrašnjih i vanjskih faktora. Resorpcija kofeina preko probavnih organa do krvotoka se dešava vrlo brzo i gotovo u potpunosti, za oko 45 minuta nakon uzimanja kofeina gotovo cjelokupna količina unijetog kofeina se apsorbira, te je njegova biološka dostupnost 90% - 100%.
Pića koja sadrže [[ugljična kiselina|ugljičnu kiselinu]] mogu potpomoći da se kofein još brže apsorbira. Najveću koncentraciju u plazmi kofein dostiže 15 do 20 minuta nakon unosa. Unos 5–8 mg kofeina po jednom kg tjelesne mase rezultira koncentracijom kofeina u plazmi od 8 do 10 mg/l. Vrijeme polueliminacije kofeina u plazmi iznosi između 2,5 i 4,5 sata (neki izvori navode 3-5h) kod zdravih osoba. Međutim, vrijeme polueliminacije značajno raste na oko 80 sati (36 do 144h) kod novorođenčadi, te daleko iznad 100h kod nedonoščadi. Kod osoba koje konzumiraju [[duhan]] smanjuje se vrijeme polueliminacije kofeina za 30% do 50%, dok se kod žena koje uzimaju oralna sredstva protiv začeća to vrijeme udvostručuje. Kod žena u trećem trimestru trudnoće, vrijeme polueliminacije raste na oko 15 sati. Koliko je danas poznato, pijenjem soka od [[grejpfrut]]a prije unosa kofeina, vrijeme polueliminacije kofeina se produžava, jer gorka supstanca u grepfrutu inhibira metabolizam kofeina u jetri.
== Извори ==
{{reflist|2
<ref name="tacsub">Pojam ''Coffein''. u: ''Römpp Online''. Georg Thieme Verlag</ref>
<ref name="baltes_S400">Werner Baltes: ''Lebensmittelchemie.'' 6. izd., Springer, 2007, ISBN 978-3-540-38181-5, str. 400.</ref>
<ref name="frisch">{{Cite journal|last = Frischknecht|first = P. M.|title = Purine formation in buds and developing leaflets of Coffea arabica: expression of an optimal defence strategy?|journal = Phytochemistry|volume = 25|issue = 3|pages = 613–616|year = 1986|publisher = Journal of the Phytochemical Society of Europe and the Phytochemical Society of North America.}} {{doi|10.1016/0031-9422(86)88009-8}}</ref>
<ref name="epple">Epple, M.; Cammenga, H.K.; Sarge, S.M.; Dietrich, R.; Balek, V.: ''The phase transformation of caffeine: investigation by dynamic X-ray diffraction and emanation thermal analysis'', Thermochim. Acta 250 (1995) str. 29–39.</ref>
<ref name="tactop">Bothe, H.; Cammenga, H.K.: ''Phase transitions and thermodynamic properties of anhydrous caffeine'', J. Thermal Anal. 16 (1979) S. 267–275.</ref>
<ref name="botheh">Bothe, H.; Cammenga, H.K.: ''Composition, properties stability and thermal dehydration of crystalline caffeine hydrate'', Thermochim. Acta 40 (1980) str. 29–39.</ref>
<ref name="Martindale">Sean Sweetman (ur.): ''Martindale: The Complete Drug Reference, 35. izd.: knjiga i CD-ROM''. Pharmaceutical Press, ISBN 978-0-85369-704-6.</ref>
<ref name="mutsch">E. Mutschler, G. Geisslinger, H. K. Kroemer, P. Ruth, M. Schäfer-Korting: ''Arzneimittelwirkungen. Lehrbuch der Pharmakologie und Toxikologie.'' 9. izd. Wissenschaftliche Verlagsgesellschaft mbH, Stuttgart 2008, ISBN 3-8047-1952-X. str. 192.</ref>
<ref name="vetpharm">[http://www.example.com http://www.vetpharm.uzh.ch/wir/00000005/8082__F.htm Vetpharm]</ref>
<ref name="julien">Julien, Robert M.: ''Drogen und Psychopharmaka'', Heidelberg; Berlin; Oxford; Spektrum, Akad. Verl., 1997, str. 173.</ref>
<ref name="wobc">Wissenschaft-Online-Lexika: ''Stavka o kofeinu'' u ''Lexikon der Ernährung.'' Učitano 17.10.2009.</ref>
<ref name="PMID_21615388">{{Cite journal |vauthors = Dixon R, Hwang S, Britton F, Sanders K, Ward S | title = Inhibitory effect of caffeine on pacemaker activity in the oviduct is mediated by cAMP-regulated conductances | year = 2011 | journal = Br J Pharmacol | volume = 163 | issue = 4 | pages = 745–754}}</ref>
<ref name="PMID9054236">F. Bolúmar, J. Olsen, M. Rebagliato, L. Bisanti: ''Caffeine intake and delayed conception: a European multicenter study on infertility and subfecundity. European Study Group on Infertility Subfecundity.'' u: ''American journal of epidemiology.'' tom 145, br. 4, februar 1997., str. 324–334.</ref>
<ref name="DOI10.1038/nn.3623">Daniel Borota, Elizabeth Murray, Gizem Keceli, Allen Chang, Joseph M Watabe, Maria Ly, John P Toscano, Michael A Yassa: ''Post-study caffeine administration enhances memory consolidation in humans.'' u: ''Nature Neuroscience.'' 2014, str. , {{doi|10.1038/nn.3623}}</ref>
<ref name="tacsub2">Pojam ''Alkoholfreie Erfrischungsgetränke''. u: ''Römpp Online''. Georg Thieme Verlag</ref>
<ref name="test">''[http://www.test.de/Koffeinhaltige-Getraenke-Wenn-das-Herz-schneller-schlaegt-1117094-1117137/ Stiftung Warentest: Koffeingehalt in Lebensmitteln.]'' test.de, 6. august 2003.</ref>
<ref name="Römpp-Kaffee">Pojam ''Kaffeegetränk''. u: ''Römpp Online''. Georg Thieme Verlag</ref>
<ref name="Drogen und Psychopharmaka">''Drogen und Psychopharmaka'', Robert M. Julien, Naslov originalnog izdanja: ''A primer of drug action – a concise and nontechnical guide to the actions, uses, and side effects of psychoactive drugs'', Urban & Fischer Verlag (oktobar 2002), ISBN 3-437-21706-2.</ref>
<ref name="spiegel">Sa podacima i za ostala pića: [http://www.spiegel.de/gesundheit/diagnose/neuseeland-coca-cola-droht-warnhinweis-wegen-gefahr-durch-koffein-a-882912.html ''Neuseeland: Tod nach exzessivem Cola-Konsum''] u ''Spiegel Online'' od 13.2.2013</ref>
}}
== Литература ==
{{refbegin}}
* {{Cite book |ref=harv|last=Shier|first=W. T.|title=Handbook of Toxinology|url=http://books.google.com/books?id=6oUdkb1hUCYC&pg=PA397|year=1990|publisher=CRC Press|isbn=978-0-8247-8374-7|pages=397-}}
* {{Cite book |ref= harv|title=Profiles of Drug Substances, Excipients and Related Methodology, volume 33: Critical Compilation of Pka Values for Pharmaceutical Substances |author= Harry G. Brittain
* {{cite book|last=Bersten |first=Ian | name-list-format = vanc |title=Coffee, Sex & Health: A history of anti-coffee crusaders and sexual hysteria |publisher=Helian Books |year=1999 |location=Sydney |isbn=978-0-9577581-0-0 |ref=CITEREFBersten1999}}
* {{cite book |last=Carpenter |first=Murray |title=Caffeinated: How Our Daily Habit Helps, Hurts, and Hooks Us |name-list-format=vanc |year=2015 |isbn=978-0142181805 |publisher=Plume}}
* {{cite book|last=Pendergrast |first=Mark | name-list-format = vanc | authorlink = Mark Pendergrast|title=Uncommon Grounds: The History of Coffee and How It Transformed Our World |publisher=Texere |location=London |year=2001 |origyear=1999 |isbn=978-1-58799-088-5 |ref=CITEREFPendergrast2001}}
* {{cite book|title=Doctrine and Covenants Student Manual: Religion 324 and 325 |publisher=LDS Church |location=Salt Lake City |year=2001 |page=209 |url=http://www.ldsces.org/inst_manuals/dc-in/dc-in-081.htm |pristupdatum=15.1.2014}}
* {{cite book|author=Juan Eduardo Campo |title=Encyclopedia of Islam |url=http://books.google.com/books?id=OZbyz_Hr-eIC&pg=PA154 |date=1.1.2009 |publisher=Infobase Publishing |isbn=978-1-4381-2696-8 |page=154}}
* {{cite book|author=Daniel W. Brown |title=A New Introduction to Islam |datum=24.8.2011 |publisher=John Wiley & Sons |isbn=978-1-4443-5772-1 |page=149}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Caffeine}}
* -{[http://gmd.mpimp-golm.mpg.de/Spectrums/43595824-4FD6-4B29-AFC2-2771E487F6F3.aspx GMD MS Spectrum]}-
* -{[http://www.druglibrary.org/schaffer/Library/studies/cu/CU21.html The Consumers Union Report on Licit and Illicit Drugs, Caffeine-Part 1] [http://www.druglibrary.org/schaffer/Library/studies/cu/CU22.html Part 2]}-
* -{[http://chemsub.online.fr/name/Caffeine.html Caffeine: ChemSub Online]}-
* -{[http://www.periodicvideos.com/videos/mv_caffeine.htm Caffeine] at ''[[The Periodic Table of Videos]]'' (University of Nottingham)}-
* -{[https://www.cdc.gov/niosh/ipcsneng/neng0405.html Caffeine International Chemical Safety Cards]}-
* {{cite web|url=http://www.mayoclinic.com/health/caffeine/AN01211 |title=Caffeine content for coffee, tea, soda and more|others=Mayo Clinic staff|date=3 October 2009|publisher=[[Mayo Clinic]] |access-date=8 November 2010}}
{{Кафа}}
{{Аденозинергици}}
{{Authority control}}
{{Портал|Хемија}}
[[Категорија:Кафа]]
| |||