Сјеница — разлика између измена

Сјеница се први пут помиње [[1253]]. године у повељи краља Уроша Немањића као место на дубровачком путу, где су пристајали и плаћали царину дубровачки трговци. У сјеничком крају се налази место ''Царичина'' где је био летњиковац царице [[Јелена (супруга Стефана Душана)|Јелене]], жене цара [[Стефан Душан|Душана Силног]]. Ослобођење Сјенице Срби су покушали током Бечког рата, између 1688. и 1690, као и 1737. године, оба пута у сарадњи са аустријском војском. Због свог геостратешког и политичког положаја у [[19. век]]у Сјеница је сматрана веома важном тачком, па су према њој биле усмераване војне операције, тако је било и у [[Први српски устанак|Првом српском устанку]] којим је руководио [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]]. На Ђурђевдан [[1809]]. године Карађорђеви устаници су боравили и починили тежак покољ у Сјеници. Око 2.500 муслимана је побијено и поклано. Сјеница имделимично је била успутна станица на путу ка Новом Пазару и Рогозни. Антоније Протић, савременик тих збивања овако је видио напад на Сјеницу: "''Сјенички град освојен је 23. априла 1809. године. Но, овђе морам се грозити, а ваља ми истину казати. Карађорђе је Турцима учинио на частан начин пуштати Турке, са женама, ђецом и малом. Но, ујутру, кад су започели Турци излазити из града, Срби не чекајући да изврве из града, но започну ускакати преко зида унутра. Турци једва успеју три части изаћи из града, а проћи који су се затекли, окрену на наше пуцати и у томе се поведе страшан по пољу сјеничком бој. Овђе се није гледало ни мушко ни женско, а је ли који Турчин са кадом умак'о то се не зна. Пешак сасвим остане по пољу… Карађорђе је заповедио да се главе донесу у Сјеницу. И тако, сврши се овај бој. Главе су донијете, но није било доста кочића да се све понабијају већ су онако помешане у параду, а числом, ако је једна мањеослободили од 2.500." Вук С. K. се гнусао сјеничког покоља и написао је: "Није дужност историчара да крије од народа његову срамоту него да му је, као истинољубац открива у циљу одбацивања такве прошлости." Због тога што је истинито приказао злођела и немања части при давању ријечи и поштовању договора (чојства), која су устаници на челу са Карађорђем починили над сјеничким живљем, Вука су осуђивали српски хисторичари Баталака, Милићевић и др. Преноси се да је и сам Карађорђе рекао: "Не би пропали нити би тако раздражили Турке да нисмо убили пашу, крстили Турке, узимали им жене и ђевојке и ишли на Сјеницу"Турака. Сјеница им је била успутна станица на путу ка Новом Пазару и Рогозни.