Сумњиво лице — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 1:
{{друго значење2|Сумњиво лице}}
[[File:Branislav Nušić 1904.jpg|thumb|Нушић 1894.|alt=Бранислав Нушић 1894. године jpg]]
'''Сумњиво лице''' је драма српског писца [[Бранислав Нушић|Бранислава Нушића]], писана између [[1887]]. и [[1888]]. године. Први пут је изведена у [[Београдско народно позориште|београдском Народном позоришту]] [[29. мај|29. маја]] [[1923]]. године. Роман се на комичан начин бави корумпираним стањем државних чиновника у [[Србија|Србији]] и утицајем [[Династија Обреновић|династије Обреновић]], што је и утицало на одлуку [[Милорад Поповић Шапчанин|Милорада Поповића]] Шапчанина, директора Народног позоришта, да дело не уврсти у репертоар.
==Извођење и објављивање==
Премијера Сумњивог лица одиграла се [[29. маја]] [[1923]]. године. [[Бранислав Нушић]] је средином [[1920]]. године написао предговор у ком је истакао да је дело настало између [[1887]]. и [[1888]]. године, али да оно није прихваћено од тадашњег управника Народног позоришта, [[Милорад Поповић Шапчанин|Милорада Поповића]] Шапчанина. И поред тога што је Милорад позитивно оцјенио дјело, оно није уврштено у репертоар. Разлог томе је помињање владајуће [[Династија Обреновић|династије Обреновић]] у лошем контексту.
Након политичког преврата у земљи и промјене династије, Бранислав је предао рукописе тадашњем управнику позоришта [[Никола Петровић|Николи Петровићу]]. Поред тога што су му се допали и што је честитао Нушићу на комедији, Никола није прихватио дјело због бојазни од политичке реакције.
Убрзо је сменом Петровића, за управника Народног позоришта у Београду постављен [[Бранислав Нушић]]. Током двогодишњег управљања суочио се са искушењем да прихвати своје дјело, али је од тога убрзо одустао, сматрајући да треба да послуша савјете [[Милорад Поповић Шапчанин|Милорада Поповића]] Шапчанина.
Пред сам почетак [[Први светски рат|Великог рата]], Нушић се налазио у [[Македонија|Македонији]] као управник позоришта у [[Скопље|Скопљу]]. Упутио се ка [[Приштина|Приштини]], не би ли се даље преко Призрена и Албаније евакуисао. Све своје биљежнице и већину недовршених дјела оставио је у [[Скопље|Скопљу]]. Пошто је пут од [[Приштина|Приштине]] до [[Призрен|Призрена]] морао да се препјешачи, Бранислав је морао да одбаци дио својих рукописа како би смањио терет. Међу баченим стварима нашао се и рукопис Сумњивог лица. У [[Призрен|Призрену]] је преостала дјела дао на чување Српкињи, која је папире сакрила испод таванског патоса. Одмах по завршетку рата [[1918]]. Нушић се враћа у [[Скопље]] и сазнаје да су бугарски војници пронашли његова скривена дјела у [[Призрен|Призрену]] и спалили их. Убрзо потом, послао је своју супругу Даринку у Приштину како би пронашла гроб његовог оца који је преминуо за време окупације. Пролазивши старим улицама, жену је спазила бивша најамница код којих су Нушићи становали. Том приликом јој је саопштила да је сачувала сву побацану документацију, међу којима је била и драма Сумњиво лице.
| |||