Арон Нинчић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 21:
Рођен је 20. септембра 1845. године у Старој Кањижи.
 
Завршио је Велику Школу у Београду. По завршетку Велике Школе, био је адвокат у Београду и Јагодини. Био је председник окружног суда у Јагодини. Потом је постао члан и председник Апелационог суда 1892-1895.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=yoUjAQAAIAAJ&dq=%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA+%D0%95%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%82%D0%B0,+Volumes+34-37&source=gbs_navlinks_s|title=Гласник Етнографског института, Volumes 34-37|last=Бандић|first=Душан|date=1985|publisher=Научно дело|year=|isbn=|location=|pages=|language=ru}}</ref>, а затим и Касационог суда у Београду.
 
Говорио је мађарски језик и бавио се превођењем са мађарског на српски језик.
 
Један је од првих чланова Напредне странке, од 1881. године.
Линија 27 ⟶ 29:
Био је министар правде у владама 1895/96. [[Стојан Новаковић|Стојана Новаковића]], у другој влади [[Михаило Вујић|Михајла Вујића]] 1902. године и у влади [[Петар Велимировић|Петра Велимировића]] 1902. године, као и заступник министра просвете и црквених дела од 19. децембра 1896. године у влади Стојана Новаковића<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=cHAMAQAAMAAJ&q=%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5+%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5+%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5&dq=%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5+%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5+%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5&hl=sr-Latn&sa=X&ved=0ahUKEwjcu4-3qOjgAhUNtRoKHUoPASQQ6AEIUTAG|title=Владе Србије: 1805-2005|last=Љушић|first=Радош|date=2005|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|language=sr}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=0tQqAAAAMAAJ&q=%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8+%D0%B8+%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5&dq=%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8+%D0%B8+%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5&hl=sr-Latn&sa=X&ved=0ahUKEwiRluT0qOjgAhXNfZoKHaRwC-oQ6AEIJTAA|title=Ustavi i vlade Kneževine Srbije, Kraljevine Srbije, Kraljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije, 1835-1941|last=Mrđenović|first=Dušan|date=1988|publisher=Nova knj.|language=en}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.kolumbus.fi/taglarsson/dokumentit/ser1.htm|title=SER 1|website=www.kolumbus.fi|access-date=2019-03-04}}</ref>
 
Био је секретар скупштине у периду од 1882. до 1884. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.parlament.rs/upload/include/Parlamentarizam/Od_Namesni%C4%8Dkog_ustava_do_Ustava_iz_1888_cir.php|title=Парламент, од Намесничког устава до Устава из 1888. године (1869-1888)|last=|first=|date=|website=www.parlament.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=2019-03-04}}</ref>
 
Именован је за доживотног сенатора 1903. године.
 
Написао је неколиковише чланака и стручних расправа из области права од којих је најзначајније о Условној осуди.
 
За своју породицу подигао је зграду у улици Обилићев Венац број 27 у Београду<ref>{{Cite web|url=https://ipfs.io/ipfs/QmXoypizjW3WknFiJnKLwHCnL72vedxjQkDDP1mXWo6uco/wiki/Obili%C4%87ev_Venac.html|title=Obilićev Venac|website=ipfs.io|access-date=2019-03-04}}</ref>