Златибор — разлика између измена

4 бајта уклоњена ,  пре 1 године
м
нема резимеа измене
м
м
Пружа се правцем сјеверозапад–југоисток. Највиши [[Планински врх|врх]] је [[Торник]] (1.496 -{[[Метар|m]]}-). Златибор се простире између 43° 31' N и 43° 51' N, и између 19° 28' E и 19° 56' E. Познато је љетовалиште и зимовалиште, као и климатско љечилиште. Златибор се налази на сјевером дијелу области [[Стари Влах]], граничне области између [[Рашка|Рашке]], [[Херцеговина|Херцеговине]] и [[Полимље|Полимља]]. Обухвата предјеле три [[општине Србије|општине Републике Србије]]: [[Општина Чајетина|Чајетину]] и један део [[град Ужице|општине Ужице]] (Креманска област) северни Златибор и један мањи део [[Општина Нова Варош|општине Нове Вароши]] (Муртеничка област) јужни Златибор. Административни центар Златибора је варошица [[Чајетина]].
 
Јужна и источна граница Златибора су ријеке [[Увац]] и [[Велики Рзав]]. На западу се Златибор граничи са [[Босна и Херцеговина|Босном и Херцеговином]], селима [[Мокра Гора (Ужице)|Мокром Гором]], [[Семегњево]]м и [[Јабланица (Чајетина)|Јабланицом]]. Златибор је одувијек имао велики погранични значај. На [[Брдо|брду]] Цигли код Јабланице и данас се распознаје граница Србије са двјема царевинама [[Аустроугарска|Аустроугарском]] и [[Османско царство|Турском]].
 
Златибор се налази на пола пута од [[Београд]]а до [[Црногорско приморје|црногорскогЦрногорског]] и [[Дубровник|дубровачкогДубровачког]] [[Приморје|приморја]]. Преко њега прелазе многи значајни магистрални путеви и пруге, међу којима је и [[пруга Београд—Бар|пруга Београд-Бар]]. Најближи већи град је [[Ужице]].
 
== Порекло имена ==
{{Главни чланак|Златибор (порекло имена)}}
Постоји више претпоставки којима се објашњава порекло имена Златибор. У [[Средњи вијеквек|средњем вијеку]], овај крај се налазио у оквиру жупе Рујно, административне области [[Рашка|Рашке]], па је и цијели Златибор носио такво име. Оно потиче од кржљаве биљке руја која се користила за бојење (штављење) коже и извозила се у [[Дубровник]], а данас расте по селима Семегњеву, Стублу и Увцу. Од [[18. век|18. вијека]], све више се користи назив Златибор, а и [[1855]]. године је, приликом нове административне подјеле [[Србија|Србије]], Рујански срез подијељен на Ариљски и Златиборски, па име Златибор доспијева и у званична документа. Прве писане трагове о називу Златибор имамо у извештајима које су у току [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] одавде слали устаници. Такође је извесно да га писци тих извештаја нису измислили већ је он неко време и пре тога био у оптицају, али не зна се колико дуго. Слободна је претпоставка да је то од друге половине 18. века.<ref>[http://zlatiborac.blog.rs/blog/zlatiborac/zlatibor/2008/11/17/zlatibor-poreklo-imena Na Zlatiborski način | Zlatibor - poreklo imena{{Ботовски наслов}}]</ref>
 
Постоје три предања о постанку имена Златибора. Извјесно је да је то име настало од ријечи ''злато'', односно ''златни'' и ''бор'', али не зна се на који начин. Једно каже да је име Златибора настало од златне боје његових пашњака, што није сасвим вјероватно, јер златиборски пашњаци нису толико стари, и ово предање не објашњава откуд ријеч ''бор'' у имену Златибора; друго предање каже да су се досељеници из [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Херцеговина|Херцеговине]] на Златибор хвалили богатством борове шуме, говорећи: „Златан је то бор!"; а треће предање, вјероватно најтачније, каже да је то име постало од једне веома ријетке врсте бијелог бора, тзв. [[златни бор|златног бора]], чије је научно име ''-{Pinus Silvestris Variegata Zlatiborica}-'', по сарајевском инжињеру Салиху Омановићу. Златног бора још само има у селу Негбини и стављен је под заштиту државе.<ref>{{Cite web|url=http://www.zlatibor.org/geografski%20i%20klima/istorija.htm |title=Zlatibor,Istorija{{Ботовски наслов}} |accessdate=04. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131005014911/http://www.zlatibor.org/geografski%20i%20klima/istorija.htm |archive-date=05. 10. 2013 |dead-url=yes }}</ref>