[[Датотека:NASA launch vehicle comparison.jpg|лево|мини|220п|Слева на десно: Ракета [[Реја (месец)|Сатурн V]], која је последња носила човека на месец, спејс-шатл и две предложене ракете за лансирање шатлова]]
Мисија која је у поседњихпоследњих пар година највише узбуркала јавност је слање робота на Марс (Mars Pathfinder) [[1997]]. Скоро сви светски медији су објављивали фотографије, које је са површине црвене планете слао малени ровер. Боравак ровера и истраживање површине Марса је прва мисија која је изведена на овако недоступним лоакацијамалокацијама. Мање пажње јавности привукла је мисија Марсовог глобалног претраживача ({{јез-ен|Mars Global Surveyor orbiter}}). Од [[2001]]. у орбити [[Марс]]а кружи Марсова Одисеја са циљем тражења доказа постојања вода и вулканских активности на црвеној планети. Наса планира да настави истраживање Марса слањем већег броја летелица, као што је Марсов Извиђач, који је ушао у орбиту Марса марта [[2006]].
Несрећа шатла Колумбија у [[2003]]., у којој је страдала посада од 6 Американаца и једног Израелца, изазвала је 29-месечни застој у летовима шатла и довело до преиспитивања приотитетаприоритета у агенцији. Америчка влада, неколицина научника и јавност су разматрали будућност свемирског програма.
[[14. јануар]]а [[2004]]. године, десет дана након слетања Mars Exploration Rover Spirit, председник [[Џорџ В. Буш]] објавио је нове планове за будућност, план је назван [[Визија за Свемирска Истраживања]]. Према овом плану човечанство ће се вратити на [[Месец]] до 2020, и ту саградити прве постаје за будуће мисије. По овом плану шатл одлази у пензију 2010. и биће замењен са Crew Exploration Vehicle до 2014. Ова нова летелица имаће моћностимогућности да се спаја са [[Међународна свемирска станица|Међународном свемирском станицом]] као и способност да напусти земљину орбиту. Будућност [[Међународна свемирска станица|МећународнеМеђународне свемирске станице]] је неизвесна. Она ће највероватније бити довршена али шта ће бити после тога је нејасно. Мада је план дочекан са скептицизомскептицизмом од стране Конгреса, крајем 2004. он ипак одаобраваодобрава почетна средства за реализацију овог плана.
У нади да ће подстаћи иновације у приватном сектору, Наса 2004. креира програм ''Вековних изазова'' ({{јез-ен|Centennial Challenges}}), за које ће додељивати награде невладиним тимовима за успешну реализацију неких од изазова свемирских технологија. Ти изазови укључују задатке који би се могли успешно имплементриатиимплементирати у владином плану Визије за свемирска истраживања, као на пример прављење бољих астронаутских рукавица.
