Вељко Лукић Курјак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
сређено, постављен шаблон
Ред 1:
{{Народни херој М
'''Вељко Лукић - Курјак''' (рођен у јуну [[1917]]. у [[Доња Буковица|Доњој Буковици]] код Бијељине, погинуо [[1944]]. у [[Дрнско Поље|Дрнском Пољу]]), земљорадник, командант Седамнаесте мајевичке бригаде и народни херој Југославије.
|слика=[[Слика:Order of the National Hero-1.jpg|200п]]
|опис слике=''[[Орден народног хероја]]''
|дидаскалија=ВЕЉКО ЛУКИЋ КУРЈАК
|датум рођења=[[јун]] [[1917]].
|место рођења=[[Доња Буковица (Бијељина)|Доњој Буковици]], код [[Бијељина|Бијељине]], [[Аустроугарска]]
|датум смрти=[[април]] [[1944]].
|место смрти=[[Дринско поље]], источна [[Босна (област)|Босна]]
|професија=земљорадник
|члан КПЈ од=
|за народног хероја проглашен=<br>[[12. јануар]]а [[1945]].
}}
'''Вељко Лукић - Курјак''' ([[1917]]-[[1944]]), земљорадник, командант [[Седамнаеста мајевичка бригада|Седамнаесте мајевичке бригаде]] и [[народни херој Југославије]].
 
== Биографија ==
Рођен је јуна [[1917]]. године у селу [[Доња Буковица (Бијељина)|Доњој Буковици]], код [[Бијељина|Бијељине]]. Потиче из угледне сеоске породице. После завршене основне школе, остао је на селу и са оцем и браћом се бавио земљорадњом.
 
У септембру [[1941]]. године ступио је у [[НОВЈ|партизане]], у прву партизанску чету у Горњем Црњелову. Била је то мала чета са свега 19 бораца и три пушке. Већ у првим борбама дошла је до изражаја Вељкова храброст. После формирања [[Мајевички НОП одред|Мајевичког НОП одреда]], почетком [[1942]]. године, постављен је на дужност командира чете.
 
У то време, у јеку најжешћих борби против [[Немци|Немаца]] и [[Усташе|усташа]] у Источној [[БиХБосна (област)|Босни]], дошло је до сукоба с [[четници]]ма, који су фебруара [[1942]]. године напали штаб Мајевичког НОП одреда. Били су то изузетно тешки дани — одред је остао без муниције и морао је да се повлачи према [[Бирач|Бирчу]] и [[Шековићи]]ма, преко друма [[Зворник]]-[[Тузла]], који су браниле јаке [[Усташе|усташке]] снаге. Повлачење одреда штитила је Вељкова чета.
 
Августа [[1942]]. године када је формирана [[Шеста пролетерска источнобосанска НОУ бригада]], Вељко је постао командир чете у једном батаљону. Бригада је октобра [[1942]]. била приморана да се под притиском јаких непријатељских снага повуче са [[Мајевица|Мајевице]] и преко реке [[Сава (река)|Саве]] пребаци у [[Срем]]. Штаб бригаде је одлучио да један батаљон остане на [[Мајевица|Мајевици]]. Вељко је био командир чете у том батаљону, а крајем [[1942]]. је постао и командант тог батаљона. Тих дана батаљон је водио тешке борбе, а у једној од тих борби Вељко је изгубио око.
Линија 13 ⟶ 26:
Јединице Трећег мајевичког одреда и Првог батаљона [[Друга војвођанска НОУ бригада|Друге војвођанске бригаде]], под заједничком командом Вељка Лукића Курјака, ослободиле су [[Стари Угљевик|Угљевик]] [[16. јун]]а [[1943]]. године.
 
Ускоро затим Трећи мајевички одред је преформиран у [[Седамнаеста мајевичка бригада|Седамнаесту мајевичку бригаду]], а Вељко је постављен за команданта.
 
У новој непријатељској офанзиви, крајем [[1943]]. године, Вељко је поново тешко рањен. Морао је да остане скривен у селу Глоговцу, код [[Бијељина|Бијељине]]. [[Четници]] су знали да се око Бијељине налазе скривени партизански рањеници и почели су да их траже. Вељка су успели да пронађу и стрељају априла [[1944]]. године у Дрнском Пољу.
Линија 22 ⟶ 35:
 
==Литература==
{{Портал НОБ}}
*'''Народни хероји Југославије''', „Младост“"Младост", Београд, 1975. година
 
{{Народни хероји-Бијељина}}
 
{{DEFAULTSORT:Лукић, Вељко Курјак}}
 
[[Категорија: Рођени 1917.]]
[[Категорија: Умрли 1944.]]
[[Категорија: Партизани]]
[[Категорија: Народни хероји Југославије]]