Светозар Ћоровић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Исправљање ситних грешки |
||
Ред 1:
{{Биографија
| ијек = да
| име
| презиме
| слика
| ширина_слике =
| опис_слике =
Ред 22:
== Биографија ==
[[Датотека:13 members of the Serbian poetic circle.jpg|мини|лево|250п|На фотографији сједе: [[Светозар Ћоровић]], [[Симо Матавуљ]], [[Алекса Шантић]] и [[Јанко Веселиновић]]. Други ред: [[Слободан Јовановић]] (лијево) и [[Милорад Митровић (песник)|Милорад Митровић]] (десно). Стоје: [[Миле Павловић Крпа]], [[Атанасије Шола]], [[Радоје Домановић]], [[Светолик Јакшић]], [[Љубо Оборина]], [[Ристо Одавић]] и [[Јован Скерлић]]. Око [[1905]].]]
Светозар Ћоровић родио се [[29. мај]]а [[1875]]. године у [[Мостар]]у, гдје је завршио основну и трговачку школу. Од [[1887]]. године објављивао је радове у многим листовима и часописима: [[Голуб (новине)|Голуб]], [[Невен (часопис за децу)|Невен]], [[Босанска вила]], [[Луча (књижевни часопис)|Луча]], [[Отаџбина (часопис)|Отаџбина]] и [[Бранково коло]]. Био је активан члан [[Мостар|мостарског]] друштва „[[Гусле (друштво)|Гусле]]“. Огледао се и у другим књижевно-културним активностима: уредник календара Неретљанин ([[1894]], [[1895]]), покретач и уредник (прва три годишта) часописа [[Зора (часопис)|Зора]] (1896—1901), члан редакције и сарадник опозиционог листа [[Народ (часопис)|Народ]] (1907). За вријеме анексионе кризе [[1908]]. избјегао је у [[Италија|Италију]]. У Босански сабор за посланика је био изабран [[1910]].. По избијању рата [[1914]]. је ухапшен, одведен у таоце, потом мобилисан и као војник послан у [[Мађарска|Мађарску]]. Тешко болестан вратио се у Мостар [[1917]]. године.▼
▲Светозар Ћоровић родио се [[29. мај]]а [[1875]]. године у [[Мостар]]у, гдје је завршио основну и трговачку школу. Од [[1887]]. године објављивао је радове у многим листовима и часописима: [[Голуб (новине)|Голуб]], [[Невен (часопис за децу)|Невен]], [[Босанска вила]], [[Луча (књижевни часопис)|Луча]], [[Отаџбина (часопис)|Отаџбина]] и [[Бранково коло]]. Био је активан члан [[Мостар|мостарског]] друштва „[[Гусле (друштво)|Гусле]]“. Огледао се и у другим књижевно-културним активностима: уредник календара Неретљанин ([[1894]], [[1895]]), покретач и уредник (прва три годишта) часописа [[Зора (часопис)|Зора]] (1896—1901), члан редакције и сарадник опозиционог листа [[Народ (часопис)|Народ]] (1907). За вријеме анексионе кризе [[1908]]. избјегао је у [[Италија|Италију]]. У Босански сабор за посланика је био изабран [[1910]]
Светозар Ћоровић умро је у Мостару [[17. април]]а [[1919]]. године. Умро је од болести коју је добио у аустријским логорима и интернацијама, у којима је провео прве три године [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], његов брат је [[Владимир Ћоровић]] српски историчар.▼
▲Светозар Ћоровић умро је у Мостару [[17. април]]а [[1919]]. године. Умро је од болести коју је добио у аустријским логорима и интернацијама, у којима је провео прве три године [[Први светски рат|Првог свјетског рата]]
== Дјела ==
Линија 32 ⟶ 33:
== Награда Светозар Ћоровић ==
[[Награда Светозар Ћоровић|Награда „Светозар Ћоровић”]] се додјељује у [[Србија|Србији]] и [[Република Српска|Републици Српској]], док се у Републици Српској традиционално одржавају „[[Ћоровићеви сусрети писаца]]“.
| |||