Број (граматика) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 72:
=== У изолованим језицима ===
У [[Изоловани језици|изолованим језицима]], број се не индикује морфолошки, већ по [[Синтакса|синтаксичком]] контексту. Пример је [[мандарински језик]], у фрази 我買書 ''{{јез-кин|wǒ mǎi shū}}'', није јасно да ли је купљена једна или више књига. Ова дилема се
[[Кмерски језик]] не познаје категорију граматичког броја. Број се специфицира само атрибутима (неколико, мало..).
=== Слагање са бројем ===
У већини језика [[глагол]]и се слажу по броју, пример: {{јез-фр|je vois}} (ја видим), -{''nous voyons''}- (ми видимо). Слично се дешава са [[придев]]има и [[члан (граматика)|члановима]].
Некада граматички број не одговара стварном броју. На пример, у старогрчком језику множина именица средњег рода се слагала са формом глагола у једнини. Форме заменица у множини могу имати функцију изражавања поштовања; разлика у обраћању: ти-Ви, обраћање краљевима у множини итд.
Колективне именице (стадо, екипа, полиција) у неким језицима иду са обликом једнине, а у некима са обликом множине.
=== Инверзни број ===
Код северноамеричко индијанских [[Киова-таноан језици|киова-таноан језика]] може се уочити пример инверзног броја. Ови језици познају једнину, дуал и множину. Све пребројиве именице су сврстане у једну од четири категорије, од којих свака има свој уобичајени број. Уколико је стварни број различит од подразумеваног, именица добија суфикс -ш. На пример, у језику [[Језзик Хемез|Хемез]] постоје 4 класе именица:
{| border="2" cellpadding="5" style="margin: 1em 1em 1em 0; line-height: 1.2em; border-collapse: collapse; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid;"
|-
!класа
!опис
!једнина
!дуал
!множина
|-
!-{I}-
|именице за жива бића
| ''-''
| ''-ш''
| ''-ш''
|-
!-{II}-
|неке именице за предмете
| ''-ш''
| ''-ш''
| ''-''
|-
!-{III}-
|остале именице за предмете
| ''-''
| ''-ш''
| ''-''
|-
!-{IV}-
|непребројиве именице
| (нема)
| (нема)
| (нема)
|}
== Референце ==
| |||