Нови Сад — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Други светски рат: референце, сређивање |
|||
Ред 324:
=== Други светски рат ===
Иако је 12. децембра 1940. године потписала Уговор о сталном миру и вечитом пријатељству са [[Краљевина Југославија|Краљевином Југославијом]], [[Краљевина Мађарска|Хортијева Мађарска]] се није одрекла претензија на северне делове југословенске територије. После обарања [[Тројни пакт|Тројног пакта]] у Југославији крајем марта 1941. године, у војним и политичким круговима Хортијеве Мађарске дилеме око напада на Југославију није било. Једини услов који је требало испунити било је тражење формалног разлога који би оправдао такав корак. Догађаји који су уследили после уласка [[трећи рајх|немачких]] трупа у Југославију уклонили су и ту препреку. Формирање [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] 10. априла 1941. године, протумачено је као престанак постојања Југославије, што је ослобађало обавезе из Уговора о пријатељству, те је Мађарска влада на седници од 10. априла 1941. године одобрила заповест регента [[Миклош Хорти|Миклоша Хортија]] о ратним операцијама у „јужним крајевима”. Два дана касније, мађарске фашистичке трупе су прешле мађарско-југословенску границу и за непуна четири дана, без борбе, заузеле [[Бачка|Бачку]], [[Барања|Барању]], [[Међимурска жупанија|Међумурје]] и [[Прекомурје]]. У окупацији ових територија је учествовало око 80.000 мађарских војника и официра.<ref>Александар Вељић, ''Рација — заборављен геноцид'', Београд. (2007). стр. 69.</ref>
У ноћи између 11. и 12. априла у ваздух су одлетели новосадски мостови на Дунаву, Мост краљевића Томислава и Железнички мост, а порушила их је [[југословенска народна армија|Југословенска армија]] приликом повлачења из Бачке. У граду су се појавили наоружани „немзетери” и „[[дунавске Швабе|фолксдојчери]]” да контролишу улице и насеља. У периоду од 11. априла па до окупације града локални [[Немци]] су преузели све установе у граду и градски аеродром и три дана обављали сву власт. 13. априла у град улазе мађарске окупационе трупе, а део локалног [[Мађари|мађарског]] и немачког становништва их дочекује са заставама, цвећем и музиком. Улазак окупатора пропраћен је појединачним убиствима и организованим нападом на ненаоружано становништво [[Салајка|Салајке]], дела града претежно настањеног [[Срби]]ма.
[[Датотека:Petrovaradin i žrtve racije.JPG|мини|лево|250п|Споменик жртвама рације у Новом Саду]]
Власт у граду преузима војна управа, која је имала за циљ да створи „основне услове” за поновно укључивање окупираних територија у оквире „[[Велика Мађарска|Велике Мађарске]]”. Планом денационализације је било предвиђено протеривање готово свег становништва српског порекла из Бачке, а на њихово место досељавање становништва мађарске националности.
Крајем августа и почетком септембра 1941, укинута је војна управа а уместо ње формирана цивилна, чијим је увођењем створена [[Бачко-бодрошка жупанија]] са седиштем у [[Сомбор]]у; у оквиру ове жупаније налазио се и Нови Сад, којем је повраћен статус слободног краљевског града. Нови Сад се тако од некадашњег административног центра [[Дунавска бановина|Дунавске бановине]] претворио у погранични град на граници [[Миклош Хорти|Хортијеве]] [[Краљевина Мађарска|Мађарске]] и [[Анте Павелић|Павелићеве]] Независне Државе Хрватске. [[Петроварадин]], који је до 1941. године био сједињен са Новим Садом нашао се сада са хрватске стране ове наметнуте границе. На седници мађарског парламента од 16. децембра 1941. године усвојен је „Закон о поновном прикључењу освојених јужних територија мађарској круни и уједињењу са осталим земљама Мађарске”, којим је насилно присвојено суверено право над окупираним југословенским крајевима. Према попису становништва, који су мађарске окупационе власти извршиле крајем 1941. године, а за који су неки историчари рекли да је тенденциозан и да није за јавну употребу,<ref>Звонимир Голубовић, ''Рација у Јужној Бачкој 1942. године'', Нови Сад. (1992). стр. 15.</ref> Нови Сад је имао 61.731 становника, од којих је 31.685 (51,3 %) говорило [[Мађарски језик|мађарски]], а 17.039 (27,6 %) [[Српски језик|српски]],<ref name=autogenerated1>''Енциклопедија Новог Сада'', књига 25. стр. 290.</ref> што представља знатно повећање броја говорника мађарског и смањење броја говорника српског у односу на ранији попис из 1931. године (по попису из 1931. године у Новом Саду је било 32.227 или 50,4 % говорника српског (и хрватског) и 17.354 или 27,1 % говорника мађарског).<ref name=autogenerated1 />
| |||