Нови Сад — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Између два светска рата: додавање референци |
→Нови Сад до Првог светског рата: сређивање референци |
||
Ред 298:
Ове пописне податке ипак треба узети са резервом, јер се не може са сигурношћу рећи да ли су Мађари или Срби били најбројнији народ у граду 1910. године, с обзиром да многи историчари оспоравају тачност резултата пописа из 1910. године будући да овај попис није бележио етничку припадност грађана, нити је бележио искључиво матерњи језик, већ је такође бележио „најчешће говорен језик”,<ref>A. J. P. Taylor, The Habsburg Monarchy 1809—1918, 1948.</ref> тако да резултати пописа преувеличавају број говорника мађарског језика, с обзиром да је ово био званични језик у то време и многи грађани којима мађарски није био матерњи су изјавили да га најчешће користе у свакодневној комуникацији. У говорнике мађарског језика урачунато је и 2.326 [[Јевреји|Јевреја]], који су се декларисали да се служе мађарским језиком<ref name=autogenerated4 /><ref>Трива Милитар, ''Нови Сад на раскрсници минулог и садашњег века'', Нови Сад. (2000). стр. 320.</ref> (по попису из 1910. године, укупан број говорника мађарског језика у Новом Саду, укључујући и поменуте Јевреје, био је 13.343, док је број говорника српског језика био 11.594).<ref name=autogenerated4 /> Још један пропуст пописа из 1910. године био је тај што у попису нису бележени само стални становници града, већ такође и привремени становници, који нису живели у граду већ су овде били стационирани по дужности војне или цивилне службе.<ref name=autogenerated5 />
Мађарско становништво је у ово доба имало градску управу у својим рукама и мада се мађарски тада морао говорити у Градској кући и јавним здањима, српски језик је преовлађивао у трговинама, на пијаци и по улицама, јер поред Срба мештана и свакодневна српска потрошачка публика из околине давала је српско обележје Новом Саду.
Привредни развој града у другој половини 19. века омеђен је карактеристикама тадашње Аустроугарске монархије, која је у индустријској експанзији помало заостајала за државама [[Западна Европа|западне Европе]]. Осамдесетих година 19. века Нови Сад је имао само свилару, а нешто касније саграђена је кланица, затим плинара, а 1910. године и електрична централа. Изградњом магистралне железничке пруге, 1883. године, која га је повезивала са Будимпештом, Нови Сад добија на значају, али је индустрија у граду и даље занемарива.<ref>[http://adatbazis.mtaki.hungary.com/?mtaki_id=109362&settlement_name= -{Web Page Under Construction}-{{Ботовски наслов}}]</ref>
[[Датотека:Panorama Novog Sada.jpg|мини|центар|600п|Панорама Новог Сада почетком 20. века]]
| |||