Барски сабор (1199) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
+
Ред 1:
'''Диоклејски црквени сабор''' је локални сабор [[Католичка црква|римокатоличке цркве]] на тлу Дукље, у вријеме [[Вукан Немањић|Вукана Немањића]].
 
Властољубиви Вукан Немањић се прогласио краљем Далмације и Диоклеје, у инат свом [[Стефан Првовенчани|брату]] који је постао српски краљ. Вукан се обратио папи с молбом за признање његовог краљевског звања и достојанства. Римско свјештенство је искористило раздор међу браћом да оствари своје циљеве. Пошло им је за руком да Вукана начине савезником. [[Папа Иноћентије III]] искористио је Вуканово расположење и његово писмено обраћање. Он је пођудио да му 1199. године пошаље своје легате Јована капелана и ипођакона Симеона с инструкцијама шта све треба да исправе и да посију сјеме католичанства. Папа је писао писма Вукану и његовом брату и њиховим женама и свем нижем свештенству српске цркве, у којима - — намећући им жељу да се прикључе римској цркви, препоручује да благонаклоно приме његове легате као њега самога. У писму се правда да он као Христов намјесник не може се свуда сам појављивати. У закључку препоручује свима да без поговора прихвате све што установе и одлуче његови легати.
 
Легати су зато сазвали локални Диоклејски (близу Диоклеје) црквени сабор на којем је учествовао и Вукан. На сабору није било противљења приједлозима легата, На сабору је донешено 14 одлука. Осма одлука наређује свјештенослужитељима да се брију и стришу тјеме, а 14. забрањује рукополагање свјештеника прије него што се напуни 30 година живота. Под актима Диоклејског сабора потписани су сљедее владике:
Јован, папски капелан, Симеон, папски ипођакон, Јован, надвладика диоклејски и барски, Доминик, протопрезвитер албански, Петар, владика скадарски, Јован, владика пулатски, Петар, владика [[дриваст]]ски, Доминик, владика [[Свач|шаски]], Наталије владика улцињски, Теодор, владика [[Сард (Албанија)|сардски]] или сапски (Sarleanen).
 
Послије сабора легати су отишли. Вукан је по њима послао писмо папи захваљујући им се због легата, извјештавао је да је на одржаном сабору све до танчина размотрено. Латинство је у Албанији коначно устоличено, православље је понижено и усмјерено ка потпуном искорјењивању. Српско свјештенство се није благонаклоно односило према неким новим одредбама Диоклејског сабора, које се нису поклапале с њиховим обичајима. Вукан је схватио да се његово отпадништво није допало народу који је био приврженији његовом брату. Посљедњег је подржавао и [[Свети Сава]]. Свети Сава обнавља православље које је латинско свјештенство настојало да сасвим искоријени. Латинско свјештенство има успјеха само у приобаљу, захваљујући крсташима и Млечанима. Патријарх је одредио Сави на управу ова владичанства: скадарско, љешко, дукљанско, барско и пулатско, у којима су били православни Срби. Сава је та владичанства објединио у једно, Зетско владичанство. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 517. - 521. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>
 
== Референце ==