Лимес (граница) — разлика између измена

Да би сачувао империју од напада пограничних народа, [[Октавијан Август]] (63. п. н. е. до 14. п. н. е.), настоји да помери границе на погодне линије, првенствено водене препреке. Због тога заузима све земље на десној обали [[Дунав]]а а границу у Германији помера с [[Рајна|Рајне]] на [[Лаба|Лабу]]. Римљани се почетком нове ере трајно повлаче на границе и стварају систем сталних логора, из којег се временом развио лимес.

 

 

== У српским земљама ==

Мезијски лимес је ишао од [[Црно море|Црног мора]] до [[Београд]]а. Војни пут је ишао десном обалом [[Дунав]]а, код [[Ђердап]]а је био дрвене конструкције (рупе за дебла у стијенама). Стални логор је био [[Калемегдан]] а на лијевој обали Дунава каштел [[Пановцеја]] ([[Панчево]]). Каштели на десној обали били су и [[Винцеа]]<ref>[http://dare.ht.lu.se/places/21371.html Vincea] ''dare.ht.lu.se''</ref> ([[Винча]]), [[Трикорнијум]]<ref>[http://dare.ht.lu.se/places/17947.html Tricornium] ''dare.ht.lu.se''</ref> ([[Ритопек]]), и на ушћу [[Велика Морава|Велике Мораве]], можда код [[Кулич (Смедерево)|Кулича]]. Главно утврђено место био је [[Виминацијум]], близу ушћа [[Млава|Млаве]] у Дунав на висоравни. Код [[Рам (Велико Градиште)|Рама]] је било утврђење [[Ледерата]]. Каштел [[Пинкум]] код [[Велико Градиште|Великог Градишта]] је данас под водом. Постоји још читав низ каштела и утврђења на овом подручју.

 

 

* У [[Бачка|Бачкој]] постоје римски шанчеви са малим и великим бедемом. Мали бедем иде од [[Апатин]]а до [[Бачко Петрово Село|Бачког Петровог Села]], а велики од [[Нови Сад|Новог Сада]] до [[Бачко Градиште|Бачког Градишта]]. За велики се сматра да су га саградили [[Јазиги]], а мали [[Словени]].