Џорџ Елиот — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 16:
| дела =
}}
'''Џорџ Елиот''' ({{јез-енгл|George Eliot}}; [[Вилкшир]], [[22. новембар]] [[1819]] — [[Челси (Лондон)|Челси]], [[Лондон]], [[22. децембар]] [[1880]])
== Биографија ==
Рођена је 1819. године у [[Енглеска|Енглеској]]. Одрастала је у време када је индустријализација нагло мењала село.<ref name="British Library">{{cite web |title=George Eliot |url=https://www.bl.uk/people/george-eliot |website=British Library |accessdate=8. 3. 2019}}</ref> Са 17 година се преселила у Ковентри који ће јој послужити као инспирација за измишљени град Мидлмарч.<ref name="British Library" /> Ту се дружила са слободоумним интелектуалцима који су толико утицали на њу да је почела да преиспитује хришћанство и престала да иде у цркву што је изазвало размирице са њеним оцем.<ref name="POETRY FOUNDATION" /> Пошто је њен отац умро, најпре је неко време путовала док се није запослила као уредница у лево оријентисаном часопису ''Вестминистерска ревија'' (''Westminster Review'').<ref name="British Library". /> Често је као инспирацију за своја дјела користила догађаје из личног живота. Ту се упознала са [[Херберт Спенсер|Хербертом Спенсером]],<ref name="POETRY FOUNDATION" /> а затим и са филозофом и критичарем [Џорџ Хенри Луис|Џорџом Хенријем Луисом]] који је у то време био ожењен иако се раставио од своје жене, и њихова веза је због тога наишла на неодобравање. Луис је подржавао њене књижевне аспирације. Године 1880, две године након његове смрти, Мери Ен се удала за 20 година млађег банкара Џона Кроса,<ref name="British Library" /> који је прве ноћи меденог месеца у [[Венеција|Венецији]] са терасе њиховог апартмана пао у канал. Сумња се да је иначе нестабилни Крос покушао самоубиство.<ref name="15 Intriguing Facts" /> Преживео је, а пар се вратио у Енглеску, где су се уселили у нову кућу у Челсију у Лондону. Мери Ен (сада Крос) је међутим оболела од инфекције грла што је, заједно са болешћу бубрега од које је патила више година, довело до њене смрти [[22. децембар|22. децембра]] 1880. године у 61. години.
== Дело ==
Почела је да објављује под псеудонимом и зато да би избегла утицај оних који су је осуђивали због неозваничене везе са Луисом.<ref name="British Library" /> Псеудоним је сковала према Луисевом имену.<ref name="15 Intriguing Facts" /> Њене прве приче су се појавиле у ''Блеквуд магазину'' [[1857.]] Објавила их је потом под насловом ''Сцене из свештеничког живота'' [[1858.]] и инспирисане су њеним раним животом на селу.<ref name="15 Intriguing Facts">{{cite web |last1=Raga |first1=Suzanne |title=15 Intriguing Facts About George Eliot |url=http://mentalfloss.com/article/538298/facts-about-george-eliot |website=MENTAL FLOSS |accessdate=8. 3. 2019}}</ref> Уследио је роман ''Адам Беде'' [[1859]], који је описала као ''сеоску причу - пуну крављег даха и мириса сена'' пуну хумора и минуциозног реалистичког приповедања.<ref name="Encyclopaedia Britannica" /> Потом је објавила ''Воденица на Флоси'' [[1860]], а [[1861.]] ''Силас Марнер''. Објављивала је и поезију, мада је углавном позната као прозни писац, нарочито ван енглеског говорног подручја. Њена најпознатија песма је ''Ох могу ли да се невидљива приближим хору''.<ref name="POETRY FOUNDATION">{{cite web |title=George Eliot |url=https://www.poetryfoundation.org/poets/george-eliot |website=Poetry Foundation |accessdate=8. 3. 2019}}</ref>. Роман ''Мидлмарч: студија провинцијског живота'' је објављиван у деловима, њих осам, од 1871 до 1872.<ref name="British Library" /> Написала је и роман ''Данијел Деронда'' 1876. У њеном делу се осећа филозофки и религиозни утицај мислилаца које је преводила на енглески - [[Фојербах|Фојербаха]] и [[Спиноза|Спинозе]],<ref name="15 Intriguing Facts" /> а затим и [[Огист Конт|Огиста Конта]].<ref name="Encyclopaedia Britannica" />
Теме о којима је писала су музика, уметност, положај жене у друштву [[19. век|19. века]].<ref name="POETRY FOUNDATION" /> Иако се сматра реалистичким писцем, у свом делу је развила психолошку анализу ликова и у томе је претходница модерног романа.<ref name="Encyclopaedia Britannica">{{cite web |last1=Haight |first1=Gordon S. |title=George Eliot |url=https://www.britannica.com/biography/George-Eliot |website=Encyclopaedia Britannica |accessdate=8. 3. 2019}}</ref>
== Рецепција ==
[[Вирџинија Вулф]] је ''Мидлмарч'' назвала прекрасном књигом која је упркос својим недостацима један од ретких романа писаних за одрасле на енглеском језику.<ref name="15 Intriguing Facts" /> И савремени писци попут [[Џулијан Барнс|Џулијана Барнса]] и других деле то мишљење.<ref name="15 Intriguing Facts" />
== Занимљивости ==
Џорџ Елиот је изумела реч [[Поп музика|поп]] која се односи на популарну музику. У писму из 1862. писала је пријатељу о концерту који јој се није допао зато што је имао превише попа.<ref name="15 Intriguing Facts" />
== Изабрана библиографија ==
=== Проза ===
* ''Сцене из свештеничког живота'', 1858.
* ''Адам Беде'', 1859.
* ''Воденица на Флоси'', 1860.
* ''Силас Марнер'', 1861.
* ''Ромола'', 1863.
* ''Феликс Холт, радикал'', 1866.
* ''Мидлмарч'', 1871–72.
* ''Данијел Деронда'', 1876.
=== Поезија ===
* Агата, 1869.
* Брат и сестра, 1869.
* Aрион, 1874.
* Мојсијева смрт, 1879.
== Референце ==
Линија 24 ⟶ 51:
== Спољашње везе ==
[https://librivox.org/author/739?primary_key=739&search_category=author&search_page=1&search_form=get_results Works by George Eliot at LibriVox (public domain audiobooks)]
{{портал|Биографија}}
{{Commonscat|George Eliot}}
| |||