Џорџ Елиот — разлика између измена

3.589 бајтова додато ,  пре 2 године
нема резимеа измене
 
== Биографија ==
Рођена је 1819. године у [[Енглеска|Енглеској]]. Одрастала је у време када је индустријализација нагло мењала село.<ref name="British Library">{{cite web |title=George Eliot |url=https://www.bl.uk/people/george-eliot |website=British Library |accessdate=8. 3. 2019}}</ref> Са 17 година секада јој је мајка умрла преселила се са оцем у [[Ковентри]] који ће јој послужити као инспирација за измишљени град Мидлмарч.<ref name="British Library" /> Одгајана Тује у ревносној побожности.<ref name="Legouis">{{cite book |last1=Legouis |first1=Émile |title=A Short History of English Literature |date=1953 |pages=333-335}}</ref> У Ковентрију се дружиласпријатељила са слободоумним интелектуалцима који су толико утицали на њу да је почела да преиспитује хришћанство и престала да иде у цркву што је изазвало размирице са њеним оцем.<ref name="POETRY FOUNDATION" /> Пошто је њен отац умро, најпре је неко време путовала док се није запослила као уредница у [[Левица|лево]] оријентисаном часопису ''Вестминистерска ревија'' (''Westminster Review'').<ref name="British Library". /> Често је као инспирацију за своја дјела користила догађаје из личног живота. Ту се упознала са [[Херберт Спенсер|Хербертом Спенсером]],<ref name="POETRY FOUNDATION" /> а затим и са филозофом и критичарем [Џорџ Хенри Луис|Џорџом Хенријем Луисом]] који је у то време био ожењен иако сеје био раставиорастављен од своје жене, и њихова веза је због тога наишла на неодобравање. Луис је подржавао њене књижевне аспирације. Године 1880, две године након његове смрти, Мери Ен се удала за 20 година млађег банкара Џона Кроса,<ref name="British Library" /> који је прве ноћи меденог месеца у [[Венеција|Венецији]] са терасе њиховог апартмана пао у канал. Сумња се да је иначе нестабилни Крос покушао самоубиство.<ref name="15 Intriguing Facts" /> Преживео је, а пар се вратио у Енглеску, где су се уселили у нову кућу у Челсију у Лондону. Мери Ен (сада Крос) је међутим оболела од инфекције грла што је, заједно са болешћу бубрега од које је патила више година, довело до њене смрти [[22. децембар|22. децембра]] 1880. године у 61. години.
 
Године 1880, две године након његове смрти, Мери Ен се удала за 20 година млађег банкара Џона Кроса,<ref name="British Library" /> који је прве ноћи меденог месеца у [[Венеција|Венецији]] са терасе њиховог апартмана пао у канал. Сумња се да је иначе нестабилни Крос покушао самоубиство.<ref name="15 Intriguing Facts" /> Преживео је, а пар се вратио у Енглеску, где су се уселили у нову кућу у Челсију у Лондону. Мери Ен (сада Крос) је међутим оболела од инфекције грла што је, заједно са болешћу бубрега од које је патила више година, довело до њене смрти [[22. децембар|22. децембра]] 1880. године у 61. години.
[[Датотека:Eliotsilasmarner 0001.jpg|мини|десно|200п|Насловна страна ''Сајлес Марнера'', 1907, илустровао Хју Томсон]]
== Дело ==
Почела је да објављује под псеудонимом не само да би се пробила у књижевности која је у то време махом била мушки посао, већ и зато да би избегла утицај оних који су је осуђивали због неозваничене везе са Луисом.<ref name="British Library" /> Псеудоним је сковала према Луисовом имену.<ref name="15 Intriguing Facts" /> Њене прве приче су се појавиле у ''Блеквуд магазину'' [[1857.]] Објавила их је потом под насловом ''Сцене из свештеничког живота'' [[1858.]] и инспирисане су њеним раним животом на селу.<ref name="15 Intriguing Facts">{{cite web |last1=Raga |first1=Suzanne |title=15 Intriguing Facts About George Eliot |url=http://mentalfloss.com/article/538298/facts-about-george-eliot |website=MENTAL FLOSS |accessdate=8. 3. 2019}}</ref> Уследио је роман ''Адам БедеБид'' [[1859]], који је описала као ''сеоску причу - пуну крављег даха и мириса сена'' пуну хумора и минуциозног реалистичког приповедања.<ref name="Encyclopaedia Britannica" /> Потом је објавила роман ''Воденица на Флоси'' [[1860]], а [[1861.]] ''Сајлес Марнер''. Објављивала је и поезију, мада је углавном позната као прозни писац, нарочито ван енглеског говорног подручја. Њена најпознатија песма је ''Ох могу ли да се невидљива приближим хору''.<ref name="POETRY FOUNDATION">{{cite web |title=George Eliot |url=https://www.poetryfoundation.org/poets/george-eliot |website=Poetry Foundation |accessdate=8. 3. 2019}}</ref>. Роман ''Мидлмарч: студија провинцијског живота'' је објављиван у деловима, њих осам, од 1871 до 1872.<ref name="British Library" /> Написала је и роман ''Данијел Деронда'' 1876. У њеном делу се осећа филозофки и религиозни утицај мислилаца које је преводила на енглески - [[Фојербах|Фојербаха]] и [[Спиноза|Спинозе]],<ref name="15 Intriguing Facts" /> а затим и [[Огист Конт|Огиста Конта]]. Херберта Спенсера<ref name="Encyclopaedia Britannica" /><ref name="Legouis" />
Теме о којима је писала су музика, уметност, положај жене у друштву [[19. век|19. века]], питања морала.<ref name="POETRY FOUNDATION" /> Иако се сматра реалистичким писцем у равни са [[Текеријем]] који је писао о вишим слојевима друштва као она о руралним<ref name="Legouis" />, у свом делу је развила психолошку анализу ликова и у томе је претходница модерног романа.<ref name="Encyclopaedia Britannica">{{cite web |last1=Haight |first1=Gordon S. |title=George Eliot |url=https://www.britannica.com/biography/George-Eliot |website=Encyclopaedia Britannica |accessdate=8. 3. 2019}}</ref> Упркос томе шти је била моралистички настројена - и поред тога што је њен "дивљи брак" био друштвено осуђиван - Елиот је имала ''хумористични'' поглед на свет и саосећање за разлику од циничног Текерија.<ref name="Legouis" />
 
 
== Рецепција ==
== Занимљивости ==
Џорџ Елиот је изумела реч [[Поп музика|поп]] која се односи на популарну музику. У писму из [[1862.]] писала је пријатељу о концерту који јој се није допао зато што је имао превише попа.<ref name="15 Intriguing Facts" />
 
== Изабрана библиографија ==
=== Проза ===
* ''Сцене из свештеничког живота'', 1858.
* ''Адам БедеБид'', 1859.
* ''Воденица на Флоси'', 1860.
* ''Сајлес Марнер'', 1861.
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* Alley, Henry, ''The Quest for Anonymity: The Novels of George Eliot'', University of Delaware Press, 1997.
* Beaty, Jerome, ''Middlemarch from Notebook to Novel: A Study of George Eliot's Creative Method'', Champaign, Illinois, University of Illinois, 1960.
* Beer, Gillian, ''Darwin's Plots: Evolutionary Narrative in Darwin, George Eliot and Nineteenth-Century Fiction'', London, Routledge & Kegan Paul, 1983, {{ISBN|0-521-78392-5}}.
* Daiches, David, ''George Eliot: Middlemarch'', London, Edward Arnold, 1963.
* Garrett, Peter K., ''The Victorian Multiplot Novel: Studies in Dialogical Form'', New Haven, Connecticut, Yale University Press, 1980.
* Gilbert, Sandra M., and Gubar, Susan, ''The Madwoman in the Attic: The Woman Writer and the Nineteenth-Century Literary Imagination'', New Haven, Connecticut, Yale University Press, 1979, {{ISBN|0-300-08458-7}}.
* Graver, Suzanne, ''George Eliot and Community: A Study in Social Theory and Fictional Form'', Berkeley, California, University of California Press, 1984.
* Leavis, F R, ''The Great Tradition'', London, Chatto & Windus, 1948.
* Lerner, Laurence, ''The truthtellers : Jane Austen, George Eliot, D. H. Lawrence'', London, Chatto & Windus, 1967.
* Rignall, John, ed., ''Oxford Reader's Companion to George Eliot'', Oxford University Press, 2000, {{ISBN|0-19-860099-2}}
* Shuttleworth, Sally, ''George Eliot and Nineteenth-Century Science: The Make-Believe of a Beginning'', Cambridge, Cambridge University Press, 1984, {{ISBN|0-521-25786-7}}.
* Swinden, Patrick, ed., ''George Eliot: Middlemarch: a casebook'', London, Macmillan, cop. 1972.
* Uglow, Jennifer, ''George Eliot'', London, Virago, 1987, {{ISBN|0-394-75359-3}}.
* Haight, Gordon S., ed., ''George Eliot: Letters'', New Haven, Connecticut, Yale University Press, 1954, {{ISBN|0-300-01088-5}}.
* Harvey, W J, ''The Art of George Eliot'', London, Chatto & Windus, 1961.
* Hardy, Barbara Nathan, ''The Novels of George Eliot: A Study in Form''. Oxford UP, 1967.
* Henry, Nancy, ''The Life of George Eliot: A Critical Biography'', Wiley-Blackwell, 2012
* Hughes, Kathryn, ''George Eliot: The Last Victorian'', New York, Farrar Straus Giroux, 1998, {{ISBN|0-374-16138-0}}.
* Carroll, Alicia, ''Dark Smiles: Race and Desire in George Eliot,'' Ohio University Press, 2003.
* Carroll, David, ed., ''George Eliot: The Critical Heritage'', London, Routledge & Kegan Paul, 1971.
 
== Спољашње везе ==
* [http://polja.rs/wp-content/uploads/2016/07/08-Radakovic.pdf Radaković, Vanja, ''Kritički osvrt na čitanja "Danijela Deronde" i pitanje identiteta : povodom prvog prevoda na srpski jezik romana "Danijel Deronda" Džordž Eliot'' ]
* [https://librivox.org/author/739?primary_key=739&search_category=author&search_page=1&search_form=get_results Works by George Eliot at LibriVox (public domain audiobooks)]