Сојуз (летелица) — разлика између измена

.
(.)
{{Друго значење|ракету|[[Сојуз (ракета-носач)|Сојуз (ракета)]]}}
 
'''Сојуз''' је(''на руском Союз'', у преводу „савез”) серија је летелица из [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетскоg Савеза]], и касније [[Русија|Русије]] дизајнирана од стране Корољовог Бироа за дизајн као одговор на Амерички [[Пројекат Аполо|Аполо Програмпрограм]]. Конструирао ју је [[Сергеј Корољов]] средином [[1960е|1960-их]] година. Првотно је Сојуз био намијењен за лет до [[Месец]]а, али након неуспеха ракете [[Н-1]] одустало се од тог подухвата. Први лет Сојуза догодио се 28. новембра [[1966.]] године, а први лет с људском посадом 23. априла [[1967.]] године.
 
Летелица Сојуз одиграла је првиважну путулогу летеоу 1967истраживању [[свемир]]а. Кориштена је за многобројне експерименте и путовање до свемирских постаја [[Саљут]], као[[Мир Сојуз(свемирска 1станица)|Мир]] и данас [[Међународна свемирска станица|ISS-а]]. Сојуз летелица се користи и дан данас, и тренутно је најкоришћенија Руска летелица икада<ref>{{cite web |url=http://www.esa.int/Our_Activities/Human_Spaceflight/Delta_Mission/Soyuz_launch_vehicle_The_most_reliable_means_of_space_travel |title=Soyuz launch vehicle: The most reliable means of space travel |publisher=European Space Agency |accessdate = 29. 3. 2013. }}</ref>, такође и најсигурнија свемирска летелица. Сојуз се лансира на [[сојуз (ракета-носач)|истоименој ракети]] (која је заснована на R-7 пројектилу) са Бајконур Космодрома у Казакхстану.<ref>{{cite web |url=http://www.esa.int/Our_Activities/Human_Spaceflight/Delta_Mission/Soyuz_launch_vehicle_The_most_reliable_means_of_space_travel |title=Soyuz launch vehicle: The most reliable means of space travel |publisher=European Space Agency |accessdate=29 March 2013}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.spaceref.com/news/viewpr.html?pid=12839 |title=France and Russia agree: Soyuz will launch from Kourou in French Guyana |date=October 22, 2003 |publisher=SpaceRef |accessdate=29 March 2013}}</ref>
 
==Дизајн==
Сојуз се лансира на [[сојуз (ракета-носач)|истоименој ракети]] (која је заснована на R-7 пројектилу) са Бајконур Космодрома у Казакхстану.
[[Датотека:Sojuz TMA-9 into flight.jpg|250px|мини|right|Лансирање Сојуза 9 ТМА]]
Дизајн Сојуза је једноставан и веома успешан, те се незнатно мењао у протеклих 40 година употребе. Летелица се састоји од:
* Сферног орбиталног модула
* Аеродинамичне капсуле за повратак на Земљу
* Цилиндричног сервисног модула са соларним панелама
 
Космонаути бораве у капсули и орбиталном модулу. Орбитални модул служи као декомпресијска комора за прелаз из једног свемирског брода у други. Такође служи као простор за обављање различитих експеримената, те за одмор посаде. Свемирски брод Сојуз има девет кубних метара простора, а маса капсуле за повратак на Земљу је око 3 тоне. Сојуз поседује аутоматски систем за пристајање. Летелицом може управљати посада или земаљска контрола.
 
== Варијанте ==
{{рут}}
Кроз године летелица Сојуз је доживела низ модификације. Стога постоје различите верзије, предлози и пројекти
[[Image:Cheology of Soyuz.png|center|700px|Стабло Сојуз фамилије]]
{{Clear}}
 
=== Спецификације ===
<center>
{| class="wikitable"
|- class="hintergrundfarbe8"
| '''Верзије:'''
| | '''[[Soyuz A|Сојуз А]]''' (1963)
| | '''[[Soyuz 7K-OK|Сојуз 7К-ОК]]''' (1967&ndash;1971)
| | '''[[Soyuz 7K-L3|Сојуз 7К-Л3]]''' (LOK)
| | '''[[Soyuz 7K-T|Сојуз 7К-Т]]''' (1973&ndash;1981)
| | '''[[Soyuz 7K-TM|Сојуз 7К-ТМ]]''' (1975)
| | '''[[Soyuz-T|Сојуз-Т]]''' (1976&ndash;1986)
| | '''[[Soyuz-TM|Сојуз-ТМ]]''' (1986&ndash;2002)
| | '''[[Soyuz-TMA|Сојуз-ТАМ]]''' (2003&ndash;2012 )
| | '''[[Soyuz TMA-M|Сојуз ТМА-М]]''' (2010&ndash;2016 )
| | '''[[Soyuz MS|Сојуз МС]]''' (2016&ndash;.... )
|- style="background:#f9f9f9;"
! style="background:#efefef;" colspan="11"| Укупно
|-
| Маса || {{convert|5880|kg|abbr=on}} || {{convert|6560|kg|abbr=on}} || {{convert|9850|kg|abbr=on}} || {{convert|6800|kg|abbr=on}} || {{convert|6680|kg|abbr=on}} || {{convert|6850|kg|abbr=on}} || {{convert|7250|kg|abbr=on}} || {{convert|7220|kg|abbr=on}} || {{convert|7150|kg|abbr=on}} || ?
|-
| Дужина || {{convert|7.40|m|abbr=on}} || {{convert|7.95|m|abbr=on}} || {{convert|10.06|m|abbr=on}} || {{convert|7.48|m|abbr=on}} || {{convert|7.48|m|abbr=on}} || {{convert|7.48|m|abbr=on}} || {{convert|7.48|m|abbr=on}} || {{convert|7.48|m|abbr=on}} || {{convert|7.48|m|abbr=on}} || {{convert|7.48|m|abbr=on}}
|-
| Макс. пречник || {{convert|2.50|m|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|abbr=on}} || {{convert|2.930|m|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|abbr=on}}
|-
| Домет || ? || {{convert|9.80|m|abbr=on}} || {{convert|10.06|m||abbr=on}} || {{convert|9.80|m|abbr=on}} || {{convert|8.37|m|abbr=on}} || {{convert|10.6|m|abbr=on}} || {{convert|10.6|m|abbr=on}} || {{convert|10.7|m|abbr=on}} || {{convert|10.7|m|abbr=on}} || ?
|- style="background:#f9f9f9;"
! style="background:#efefef;" colspan="11"| Орбитални модул
|-
| Маса || {{convert|1000|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|1100|kg|lb|abbr=on}} || ? || {{convert|1350|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|1224|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|1100|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|1450|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|1370|kg|lb|abbr=on}} || ? || ?
|-
| Дужина || {{convert|3.00|m|ft|abbr=on}} || {{convert|3.45|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.98|m|ft|abbr=on}} || {{convert|3.10|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.98|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.98|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.98|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.98|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.98|m|ft|abbr=on}}
|-
| Пречник || {{convert|2.20|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.25|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.30|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}}
|-
| Запремина || {{convert|2.20|m3|cuft|abbr=on}} || {{convert|5.00|m3|cuft|abbr=on}} || ? || {{convert|5.00|m3|cuft|abbr=on}} || {{convert|5.00|m3|cuft|abbr=on}} || {{convert|5.00|m3|cuft|abbr=on}} || {{convert|5.00|m3|cuft|abbr=on}} || {{convert|5.00|m3|cuft|abbr=on}} || ? || ?
|- style="background:#f9f9f9;"
! style="background:#efefef;" colspan="11"| Модул за поновни улазак
|-
| Маса || {{convert|2480|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2810|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2804|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2850|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2802|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|3000|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2850|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2950|kg|lb|abbr=on}} || ? || ?
|-
| Дужина || {{convert|2.30|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.24|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.19|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.24|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.24|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.24|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.24|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.24|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.24|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.24|m|ft|abbr=on}}
|-
| Пречник || {{convert|2.17|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.17|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.2|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.17|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.17|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.17|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.17|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.17|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.17|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.17|m|ft|abbr=on}}
|-
| Запремина || {{convert|4.00|m3|cuft|abbr=on}} || {{convert|4.00|m3|cuft|abbr=on}} || ? || {{convert|3.50|m3|cuft|abbr=on}} || {{convert|4.00|m3|cuft|abbr=on}} || {{convert|4.00|m3|cuft|abbr=on}} || {{convert|3.50|m3|cuft|abbr=on}} || {{convert|3.50|m3|cuft|abbr=on}} || ? || ?
|- style="background:#f9f9f9;"
! style="background:#efefef;" colspan="11"| Сервисни модул
|-
| Маса || {{convert|2400|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2650|kg|lb|abbr=on}} || ? || {{convert|2700|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2654|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2750|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2950|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2900|kg|lb|abbr=on}} || ? || ?
|-
| Употребљиво гориво (kg) || {{convert|830|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|500|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|3152|kg|lb|abbr=on}}<ref>{{cite web |url=http://www.russianspaceweb.com/lok.html |title=Lunar Orbital Spacecraft |date=August 3, 2007 |author=Anatoly Zak |publisher=russianspaceweb.com |accessdate=29 March 2013}}</ref> || {{convert|500|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|500|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|700|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|880|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|880|kg|lb|abbr=on}} || ? || ?
|-
| Дужина || {{convert|2.10|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.82|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}}
|-
| Пречник || {{convert|2.50|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.20|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.72|m|ft|abbr=on}}
|}
</center>
 
==== Сојуз 7K-OK (1966.-1971.)====
 
Letjelice Sojuz 1 do Sojuz 11 pripadale su prvoj generaciji. Mogle su ponijeti tročlanu posadu bez svemirskih odijela. Ova inačica Sojuza imala je za proizvodnju električne energije solarne panele oblika krila, te automatski navigacijski sustav Igla. Uređaji za spajanje na svemirskim brodovima Sojuz 1 do uključivo Sojuz 8 nisu imali tunel za prolaz članova posade iz jednog svemirskog broda u drugi već se transfer posada odvijao svemirskom šetnjom kroz otvoreni svemir (Sojuz 4 - Sojuz 5).
 
==== Сојуз 7K-L1 (1967.-1970.)====
 
Ova inačica svemirskog broda Sojuz poznata je pod imenom Zond (4 do 8). Zond je projektiran za let oko Mjeseca s ljudskom posadom. Za razliku od ostalih svemirskih brodova tipa Sojuz svemirski brodovi Zond lansirani su ruskom četverostupanjskom raketom Proton. Obzirom da je tadašnja raketa nosač Proton bila sposobna do Mjeseca dopremiti letjelicu mase do najviše 5.700 kg svemirski brodovi Zond nisu imali orbitalni odsjek. Na sreću, svemirski brodovi Zond 4 do 8 nisu lansirani s ljudskom posadom, jer bi u većini slučajeva različiti kvarovi prilikom povratka na Zemlju bili smrtonosni za posadu. Samo je Zond 7 u cijelosti bio uspješan let koji bi posadu sigurno doveo natrag na Zemlju. Svrha upotrebe svemirskih brodova Zond je bio politički prestiž kojim se namjeravalo Sjedinjenim Američkim Državama oteti dio slave u letovima s ljudskom posadom oko Zemljinog prirodnog satelita Mjeseca. Svemirski brod Zond 4 je prva svemirska letjelica koja je pri povratku na Zemlju ostvarila kontrolirani uspješan tzv. "double skip reentry". Ovu metodu smanjenja brzine kapsule pri povratku na Zemlju koristili su kasnije i sjevernoamerički svemirski brodovi Apollo.
 
==== Сојуз 7K-L3====
 
Ova varijanta Sojuza bila je namjenski dizajnirana za let oko Mjeseca. Poznata je i pod imenom ''' ''Lunniy Orbitalny Korabl'' ''' (Mjesečev orbitalni brod). Letjelica je trebala poslužiti kao priključak za lander na Mjesec.
 
==== Сојуз 7K-OKS (1971.)====
 
Verzija 7K-OKS bila je dizajnirana za let do svemirskih postaja i imala je dok za spajanje s drugim letjelicama.
 
==== Сојуз 7K-T (1973. - 1981.)====
 
Druga generacija Sojuza koristila se na letovima od Sojuz 12 do Sojuz 45. Koristila je navigacijski sustav Igla, nije imala solarne panele već baterije i posada je smanjena na dva člana, zbog čega su mogli nositi svemirska odjela. Zbog izostanka solarnih panela, letjelica je imala razdoblje autonomije od dva dana.
 
==== Сојуз-T (1976. - 1986.)====
 
Projekt [[Apollo-Sojuz]] služio je kao poligon za mnoge nove tehnologije iz kojih je nastala treća generacija Sojuza. Sojuz T koristio je solarne panele što je omogućilo duže misije, redizajnirani navigacijski sustav Igla i novi sustav potisnika. Mogao je nositi tročlanu posadu u odijelima.
 
Sojuz ASTP je bila verzija Sojuza za upotrebu u Apollo-Sojuz projektu. Sojuz ASTP imao je nekoliko prilagodbi koje je zahtijevala [[NASA]] radi povećanja sigurnosti, koristio je poboljšane solarne panele radi veće autonomije, novi univerzalni sustav za spajanje i smanjeni pritisak atmosfere na 69 k[[Paskal|Pa]]. Zadnji let ove verzije letjelice je bio let Sojuza 22.
 
==== Сојуз-TM (1976. - 2003.)====
 
Sojuz-TM je četvrta generacija Sojuza. Korištena je za prijevoz do svemirskih postaja [[Saljut]], [[Mir (svemirska postaja)|Mir]] i [[ISS]]. Poboljšani su sustavi za pristajanje, za komunikaciju, sustavi u slučaju nužde, padobrani i motori za slijetanje. Novi sustav za automatsko spajanje "Kurs" omogućio je potpuno neovisno manevriranje letjelice u blizini svemirskih postaja.
 
==== Сојуз-TMA (od 2003.)====
 
Trenutno se za letove koristi letjelica Sojuz-TMA. Ova letjelica posjeduje niz poboljšanja radi ispunjavanja sigurnosnih zahtjeva NASA-e, koji uključuju mogućnost transporta viših i težih astronauta te novi padobranski sustav. Sojuz-TMA je ujedno i prva "potrošna" letjelica koja koristi "[[stakleni kokpit]]". Izvana je Sojuz-TMA identičan Sojuzu-TM.
 
==== Сојуз-TMA-M (od 2010.)====
 
Sojuz TMA-M je zadnja inačica letjelice Sojuz. U ovoj inačici smanjena je masa letjelice za 70 kg zamjenom navigacijskog računala '''Argon''' s novim, potpuno digitalnim računalom. Time je ujedno i značajno smanjena potrošnja električne energije. I sama struktura letjelice je izmjenjena pa se umjesto legura [[magnezij|magnezija]] koristi [[aluminij]] što olakšava proizvodni proces.
 
== Сродне летелице ==
 
Беспилотна летелица [[Progress (spacecraft)|Прогрес]] настала је на основи летелице Сојуз и служи за опскрбу свемирских постаја.
 
Дизајн кинеске летелице с посадом [[Shenzhou (spacecraft)|Шензоу]] је инспириран Сојузом.
 
== Смртни случајеви ==
Сојуз 11 је била прва мисија на Саљут 1 космичку станицу. Након одвајања од станице, вентил је отворен и атмосфера из летелице је исцурела. Космонаути Георги Доброболски, Владислав Волков и Виктор Патасајев су пронађени мртви, а узрок смрти је гушење. <ref name="time">{{cite news|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,903011,00.html|title=Triumph and Tragedy of Soyuz 11|accessdate = 20. 10. 2007.|publisher=[[Time (magazine)|Time Magazine]]|author=Time Magazine | date = 12. 7. 1971.}}</ref>
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commons category|Soyuz spacecraft}}
* [https://www.energia.ru/english/ News page] from the [[Energia (corporation)]] which launches the Soyuz spacecraft
* [http://www.astronautix.com/s/soyuz.html Soyuz] at the Encyclopedia Astronautica
* [https://www.nasa.gov/mission_pages/station/structure/elements/soyuz/spacecraft_detail.html Soyuz TMA spacecraft details] at NASA.gov
*Mir Hardware Heritage
**{{cite book |url=https://spaceflight.nasa.gov/history/shuttle-mir/references/r-documents-mirhh.htm |title=Mir Hardware Heritage |publisher=NASA |first=David S. F. |last=Portree |date=March 1995 |id=Reference Publication 1357}}
**{{wikisource-inline|links=''[[s:Mir Hardware Heritage|Mir Hardware Heritage]]''|single=true}}
* [https://www.youtube.com/playlist?list=PLbyvawxScNbsoD_tGlw8kWCw3S5htiVKZ ''Journey to ISS''] by the European Space Agency, a series of videos about Soyuz launch, docking and reentry
* {{Internet Archive short film|id=gov.archives.arc.641807|name=Four in the Cosmos (1969)}}
 
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Свемирске летелице]]