Сојуз (летелица) — разлика између измена

 
== Варијанте ==
 
{{рут}}
Кроз године летелица Сојуз је доживела низ модификације. Стога постоје различите верзије, предлози и пројекти
[[ImageДатотека:Cheology of Soyuz.png|center|700px|Стабло Сојуз фамилије]]
{{Clear}}
 
</center>
 
==== Сојуз 7K-OKОК (1966.-1971.) ====
 
Летелице Сојуз 1 до Сојуз 11 припадале су првој генерацији. Могле су понети трочлану посаду без свемирских одела. Ова верзија Сојуза имала је за производњу електричне енергије соларне панеле облика крила, те аутоматски навигацијски систем Игла. Уређаји за спајање на свемирским бродовима Сојуз 1 до укључиво Сојуз 8 нису имали тунел за пролаз чланова посаде из једног свемирског брода у други већ се трансфер посада одвијао свемирском шетњом кроз отворени свемир (Сојуз 4 - Сојуз 5).
Letjelice Sojuz 1 do Sojuz 11 pripadale su prvoj generaciji. Mogle su ponijeti tročlanu posadu bez svemirskih odijela. Ova inačica Sojuza imala je za proizvodnju električne energije solarne panele oblika krila, te automatski navigacijski sustav Igla. Uređaji za spajanje na svemirskim brodovima Sojuz 1 do uključivo Sojuz 8 nisu imali tunel za prolaz članova posade iz jednog svemirskog broda u drugi već se transfer posada odvijao svemirskom šetnjom kroz otvoreni svemir (Sojuz 4 - Sojuz 5).
 
==== Сојуз 7K-L1Л1 (1967.-1970.) ====
 
Ова верзија свемирског брода Сојуз позната је под именом Зонд (4 до 8). Зонд је пројектован за лет око Месеца с људском посадом. За разлику од осталих свемирских бродова типа Сојуз свемирски бродови Зонд лансирани су руском четвероступањском ракетом Протон. С обзиром да је тадашња ракета носач Протон била способна да до Месеца допреми летелицу масе до највише 5.700 кг свемирски бродови Зонд нису имали орбитални одсек. На срећу, свемирски бродови Зонд 4 до 8 нису лансирани с људском посадом, јер би у већини случајева различити кварови приликом повратка на Земљу били смртоносни за посаду. Само је Зонд 7 у целости био успешан лет који би посаду сигурно довео назад на Земљу. Сврха употребе свемирских бродова Зонд је био политички престиж којим се намеравало да се преузме део славе Сједињених Америчких Држава у летовима с људском посадом око Земљиног природног сателита Месеца. Свемирски брод Зонд 4 је прва свемирска летелица која је при повратку на Земљу остварила контролисани успешан тзв. „поновни улаз с двоструким прескакањем”. Ову методу смањења брзине капсуле при повратку на Земљу користили су касније и северноамерички свемирски бродови Аполо.
Ova inačica svemirskog broda Sojuz poznata je pod imenom Zond (4 do 8). Zond je projektiran za let oko Mjeseca s ljudskom posadom. Za razliku od ostalih svemirskih brodova tipa Sojuz svemirski brodovi Zond lansirani su ruskom četverostupanjskom raketom Proton. Obzirom da je tadašnja raketa nosač Proton bila sposobna do Mjeseca dopremiti letjelicu mase do najviše 5.700 kg svemirski brodovi Zond nisu imali orbitalni odsjek. Na sreću, svemirski brodovi Zond 4 do 8 nisu lansirani s ljudskom posadom, jer bi u većini slučajeva različiti kvarovi prilikom povratka na Zemlju bili smrtonosni za posadu. Samo je Zond 7 u cijelosti bio uspješan let koji bi posadu sigurno doveo natrag na Zemlju. Svrha upotrebe svemirskih brodova Zond je bio politički prestiž kojim se namjeravalo Sjedinjenim Američkim Državama oteti dio slave u letovima s ljudskom posadom oko Zemljinog prirodnog satelita Mjeseca. Svemirski brod Zond 4 je prva svemirska letjelica koja je pri povratku na Zemlju ostvarila kontrolirani uspješan tzv. "double skip reentry". Ovu metodu smanjenja brzine kapsule pri povratku na Zemlju koristili su kasnije i sjevernoamerički svemirski brodovi Apollo.
 
==== Сојуз 7K-L3Л3 ====
 
Ова варијанта Сојуза била је наменски дизајнирана за лет око Месеца. Позната је и под именом ''Месечев орбитални брод''. Летелица је требала да послужи као прикључак за ландер на Месец.
Ova varijanta Sojuza bila je namjenski dizajnirana za let oko Mjeseca. Poznata je i pod imenom ''' ''Lunniy Orbitalny Korabl'' ''' (Mjesečev orbitalni brod). Letjelica je trebala poslužiti kao priključak za lander na Mjesec.
 
==== Сојуз 7K-OKSОКС (1971.) ====
 
Верзија 7К-ОКС била је дизајнирана за лет до свемирских постаја и имала је док за спајање с другим летелицама.
Verzija 7K-OKS bila je dizajnirana za let do svemirskih postaja i imala je dok za spajanje s drugim letjelicama.
 
==== Сојуз 7K-TТ (1973. - 1981.) ====
 
Друга генерација Сојуза користила се на летовима од Сојуз 12 до Сојуз 45. Користила је навигацијски систем Игла, није имала соларне панеле већ батерије и посада је смањена на два члана, због чега су могли носити свемирска одела. Због изостанка соларних панела, летелица је имала раздобље аутономије од два дана.
Druga generacija Sojuza koristila se na letovima od Sojuz 12 do Sojuz 45. Koristila je navigacijski sustav Igla, nije imala solarne panele već baterije i posada je smanjena na dva člana, zbog čega su mogli nositi svemirska odjela. Zbog izostanka solarnih panela, letjelica je imala razdoblje autonomije od dva dana.
 
==== Сојуз-TТ (1976. - 1986.) ====
 
Пројект [[Аполо-Сојуз]] служио је као полигон за многе нове технологије из којих је настала трећа генерација Сојуза. Сојуз Т користио је соларне панеле што је омогућило дуже мисије, редизајнирани навигацијски систем Игла и нови систем потисника. Могао је носити трочлану посаду у оделима.
Projekt [[Apollo-Sojuz]] služio je kao poligon za mnoge nove tehnologije iz kojih je nastala treća generacija Sojuza. Sojuz T koristio je solarne panele što je omogućilo duže misije, redizajnirani navigacijski sustav Igla i novi sustav potisnika. Mogao je nositi tročlanu posadu u odijelima.
 
Сојуз АСТП је била верзија Сојуза за употребу у Аполо-Сојуз пројекту. Сојуз АСТП имао је неколико прилагођавања која је захтевала [[НАСА]] ради повећања сигурности, користио је побољшане соларне панеле ради веће аутономије, нови универзални систем за спајање и смањени притисак атмосфере на 69 -{k[[Paskal|Pa]]}-. Задњи лет ове верзије летелице је био лет Сојуза 22.
Sojuz ASTP je bila verzija Sojuza za upotrebu u Apollo-Sojuz projektu. Sojuz ASTP imao je nekoliko prilagodbi koje je zahtijevala [[NASA]] radi povećanja sigurnosti, koristio je poboljšane solarne panele radi veće autonomije, novi univerzalni sustav za spajanje i smanjeni pritisak atmosfere na 69 k[[Paskal|Pa]]. Zadnji let ove verzije letjelice je bio let Sojuza 22.
 
==== Сојуз-TMТМ (1976. - 2003.) ====
 
Сојуз-ТМ је четврта генерација Сојуза. Кориштена је за превоз до свемирских постаја [[Програм Саљут|Саљут]], [[Свемирска станица Мир|Мир]] и [[Међународна свемирска станица|-{ISS}-]]. Побољшани су системи за пристајање, за комуникацију, системи у случају нужде, падобрани и мотори за слетање. Нови систем за аутоматско спајање „Курс” омогућио је потпуно независно маневрирање летелице у близини свемирских постаја.
Sojuz-TM je četvrta generacija Sojuza. Korištena je za prijevoz do svemirskih postaja [[Saljut]], [[Mir (svemirska postaja)|Mir]] i [[ISS]]. Poboljšani su sustavi za pristajanje, za komunikaciju, sustavi u slučaju nužde, padobrani i motori za slijetanje. Novi sustav za automatsko spajanje "Kurs" omogućio je potpuno neovisno manevriranje letjelice u blizini svemirskih postaja.
 
==== Сојуз-TMAТМА (odод 2003.)====
 
Тренутно се за летове користи летелица Сојуз-ТМА. Ова летелица поседује низ побољшања ради испуњавања сигурносних захтева НАСА-е, који укључују могућност транспорта виших и тежих астронаута те нови падобрански систем. Сојуз-ТМА је уједно и прва „потрошна” летелица која користи „[[Glass cockpit|стаклену пилотску кабину]]”. Споља је Сојуз-ТМА идентичан Сојузу-ТМ.
Trenutno se za letove koristi letjelica Sojuz-TMA. Ova letjelica posjeduje niz poboljšanja radi ispunjavanja sigurnosnih zahtjeva NASA-e, koji uključuju mogućnost transporta viših i težih astronauta te novi padobranski sustav. Sojuz-TMA je ujedno i prva "potrošna" letjelica koja koristi "[[stakleni kokpit]]". Izvana je Sojuz-TMA identičan Sojuzu-TM.
 
==== Сојуз-TMAТМА-MМ (odод 2010.)====
 
Сојуз ТМА-М је задња верзија летелице Сојуз. У овој верзији смањена је маса летелице за 70 -{kg}- заменом навигацијског рачунара '''Аргон''' с новим, потпуно дигиталним рачунаром. Тиме је уједно и значајно смањена потрошња електричне енергије. И сама структура летелице је измењена па се уместо легура [[магнезијум]]а користи [[алуминијум]], што олакшава производни процес.
Sojuz TMA-M je zadnja inačica letjelice Sojuz. U ovoj inačici smanjena je masa letjelice za 70 kg zamjenom navigacijskog računala '''Argon''' s novim, potpuno digitalnim računalom. Time je ujedno i značajno smanjena potrošnja električne energije. I sama struktura letjelice je izmjenjena pa se umjesto legura [[magnezij|magnezija]] koristi [[aluminij]] što olakšava proizvodni proces.
 
== Сродне летелице ==