Фојница — разлика између измена

== Историја ==

Име града, у писаним документима, први пут се спомиње [[18. март]]а [[1365]]. године. Прва половина [[15. век]]а је период када Фојница у свом привредном и демографском ширењу достиже врхунац; урбани дио града прелази број од 2.000 становника са изразито јаком насеобином Дубровчана, отварају се нови рудници у Дежевицама ([[1403]]. године) и Дусини ([[1413]]. године), фрањевци граде манастир на Пазарницама, тргује се занатским производима израђеним од племенитих метала, кожом, свилом, вином, оружјем, кућним потрепштинама, скупоценим италијанским тканинама. Рударство, посебно производња [[Сребро|сребра]], било је најважнија привредна грана [[босна у средњем веку|средњовековне Босне]], а имало је несумњивог значаја и за привреду [[Европа|Европе]] онога времена. Узимајући у обзир богатство рудника као и стално присуство дубровачких златара (око [[1430]]. године, укупно 12) који су се између осталог бавили и ковањем новца, највјероватније да је у Фојници дуго времена постојала ковница новца босанских владара. Новац означен као краљев често се помиње у изворима и то обично у вези са Фојницом.

 

== Становништво ==