Сојуз (летелица) — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
| ''Прво лансирање: ''' || Сојуз 1, 1967 (неуспешно, падобран се није отворио, Владимир Комаров је погинуо)
|}
'''Сојуз''' (''на руском Союз'', у преводу „савез”) серија је летелица из [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], и касније [[Русија|Русије]], коју је пројектовао пројектни биро [[ОКБ-1]] [[Сергеј Корољов|Сергеја Корољова]] као одговор на амерички [[Пројекат Аполо|Аполо програм]]. Конструисана је средином [[1960е|1960-их]] година. Првотно је Сојуз био намијењен за лет до [[Месец]]а, али након неуспеха ракете [[Н-1]] одустало се од тог подухвата. Први лет Сојуза догодио се 28. новембра [[1966.]]. године, а први лет с људском посадом 23. априла [[1967.]]. године.
 
Летелица Сојуз одиграла је важну улогу у истраживању [[свемир]]а. Коришћена је за многобројне експерименте и путовање до свемирских станица [[Програм Саљут|Саљут]], [[Мир (свемирска станица)|Мир]] и данас [[Међународна свемирска станица|Међународне свемирске станице]]. Летелица Сојуз се користи и дан данас, и тренутно је најкоришћенија руска летелица икада<ref>{{cite web |url=http://www.esa.int/Our_Activities/Human_Spaceflight/Delta_Mission/Soyuz_launch_vehicle_The_most_reliable_means_of_space_travel |title=Soyuz launch vehicle: The most reliable means of space travel |publisher=European Space Agency |accessdate = 29. 3. 2013. }}</ref>, такође и најсигурнија свемирска летелица. Сојуз се лансира на [[сојуз (ракета-носач)|истоименој ракети]] (која је заснована на ракети [[Р-7]]) са космодрома [[Бајконур]] у Казакхстану.<ref>{{cite web |url=http://www.esa.int/Our_Activities/Human_Spaceflight/Delta_Mission/Soyuz_launch_vehicle_The_most_reliable_means_of_space_travel |title=Soyuz launch vehicle: The most reliable means of space travel |publisher=European Space Agency |accessdate=29. March03. 2013.}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.spaceref.com/news/viewpr.html?pid=12839 |title=France and Russia agree: Soyuz will launch from Kourou in French Guyana |date=October 22,. 10. 2003 |publisher=SpaceRef |accessdate=29. March03. 2013.}}</ref>
 
== Дизајн ==
[[Датотека:Sojuz TMA-9 into flight.jpg|250px|мини|right|Лансирање Сојуза 9 ТМА]]
Дизајн Сојуза је једноставан и веома успешан, те се незнатно мењао у протеклих 40 година употребе. Летелица се састоји од:
* цилиндричног сервисног модула са соларним панелама
 
Космонаути бораве у капсули и орбиталном модулу. Орбитални модул служи као декомпресијска комора за прелаз из једног свемирског брода у други. Такође служи као простор за обављање различитих експеримената, те за одмор посаде. Свемирски брод Сојуз има 9 m<sup>3</sup>³ простора, а маса капсуле за повратак на Земљу је око 3 t. Сојуз поседује аутоматски систем за пристајање. Летелицом може управљати посада или земаљска контрола.
 
== Варијанте ==
| Маса || {{convert|2400|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2650|kg|lb|abbr=on}} || ? || {{convert|2700|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2654|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2750|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2950|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|2900|kg|lb|abbr=on}} || ? || ?
|-
| Употребљиво гориво (kg) || {{convert|830|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|500|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|3152|kg|lb|abbr=on}}<ref>{{cite web |url=http://www.russianspaceweb.com/lok.html |title=Lunar Orbital Spacecraft |date=August 3,. 8. 2007 |authorlast=Anatoly Zak |first=Anatoly|publisher=russianspaceweb.com |accessdate=29. March03. 2013.}}</ref> || {{convert|500|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|500|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|700|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|880|kg|lb|abbr=on}} || {{convert|880|kg|lb|abbr=on}} || ? || ?
|-
| Дужина || {{convert|2.10|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.82|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}} || {{convert|2.26|m|ft|abbr=on}}
</center>
 
==== Сојуз 7К-ОК (1966.-1971.1966—1971) ====
 
Летелице Сојуз 1 до Сојуз 11 припадале су првој генерацији. Могле су понети трочлану посаду без свемирских одела. Ова верзија Сојуза имала је за производњу електричне енергије соларне панеле облика крила, те аутоматски навигацијски систем Игла. Уређаји за спајање на свемирским бродовима Сојуз 1 до укључиво Сојуз 8 нису имали тунел за пролаз чланова посаде из једног свемирског брода у други већ се трансфер посада одвијао свемирском шетњом кроз отворени свемир (Сојуз 4 - Сојуз 5).
 
==== Сојуз 7К-Л1 (1967.-1970.1967—1970) ====
 
Ова верзија свемирског брода Сојуз позната је под именом Зонд (4 до 8). Зонд је пројектован за лет око Месеца с људском посадом. За разлику од осталих свемирских бродова типа Сојуз свемирски бродови Зонд лансирани су руском четвероступањском ракетом Протон. С обзиром да је тадашња ракета носач Протон била способна да до Месеца допреми летелицу масе до највише 5.700 кгkg свемирски бродови Зонд нису имали орбитални одсек. На срећу, свемирски бродови Зонд 4 до 8 нису лансирани с људском посадом, јер би у већини случајева различити кварови приликом повратка на Земљу били смртоносни за посаду. Само је Зонд 7 у целости био успешан лет који би посаду сигурно довео назад на Земљу. Сврха употребе свемирских бродова Зонд је био политички престиж којим се намеравало да се преузме део славе Сједињених Америчких Држава у летовима с људском посадом око Земљиног природног сателита Месеца. Свемирски брод Зонд 4 је прва свемирска летелица која је при повратку на Земљу остварила контролисани успешан тзв. „поновни улаз с двоструким прескакањем”. Ову методу смањења брзине капсуле при повратку на Земљу користили су касније и северноамерички свемирски бродови Аполо.
 
==== Сојуз 7К-Л3 ====
Сојуз-ТМ је четврта генерација Сојуза. Кориштена је за превоз до свемирских станица [[Програм Саљут|Саљут]], [[Свемирска станица Мир|Мир]] и [[Међународна свемирска станица|-{ISS}-]]. Побољшани су системи за пристајање, за комуникацију, системи у случају нужде, падобрани и мотори за слетање. Нови систем за аутоматско спајање „Курс” омогућио је потпуно независно маневрисање летелице у близини свемирских станица.
 
==== Сојуз-ТМА (од 2003.) ====
 
Тренутно се за летове користи летелица Сојуз-ТМА. Ова летелица поседује низ побољшања ради испуњавања сигурносних захтева НАСА-е, који укључују могућност транспорта виших и тежих астронаута и нови падобрански систем. Сојуз-ТМА је уједно и прва „потрошна” летелица која користи „[[Glass cockpit|стаклену пилотску кабину]]”. Споља је Сојуз-ТМА идентичан Сојузу-ТМ.
 
==== Сојуз-ТМА-М (од 2010.) ====
 
Сојуз ТМА-М је задња верзија летелице Сојуз. У овој верзији смањена је маса летелице за 70 -{kg}- заменом навигацијског рачунара '''Аргон''' с новим, потпуно дигиталним рачунаром. Тиме је уједно и значајно смањена потрошња електричне енергије. И сама структура летелице је измењена па се уместо легура [[магнезијум]]а користи [[алуминијум]], што олакшава производни процес.
 
=== Сојуз 1 ===
Сојуз 1 је била прва мисија и први лет Сојуза. У њему је погинуо [[Владимир Комаров]], пријатељ Јурија Гагарина. Проблеми су се јавили одмах када је летелица ушла у орбиту око Земље. Соларни панел се није отворио, и летелица је почела да се прегрева. Мисија је отказана и Владимир је ручно оријентисао летелицу за поновни улазак у атмосферу. Погинуо је када се падобран заглавио у туби<ref>{{cite web|url=http://www.friends-partners.org/pipermail/fpspace/2000-October/000717.html |title=[FPSPACE&#93; The Red Stuff |publisher=Friends-partners.org |date = 24. 10. 2000. |accessdate = 9. 4. 2012.}}</ref> (наводно јер је био превелики за тубу) и летелица је ударила у земљу и дезинтегрисала се.
 
=== Сојуз 11 ===
Сојуз 11 је била прва мисија на свемирску станицу Саљут 1. Након одвајања од станице, вентил је отворен и атмосфера из летелице је исцурела. Космонаути [[Георгиј Добровољски]], [[Владислав Волков]] и [[Виктор Патсајев]] су пронађени мртви, а узрок смрти је гушење. <ref name="time">{{cite news|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,903011,00.html|title=Triumph and Tragedy of Soyuz 11|accessdate = 20. 10. 2007.|publisher=[[Time (magazine)|Time Magazine]]|authorlast=Time Magazine | first=Time|date = 12. 7. 1971.}}</ref>
 
== Референце ==
 
== Спољашње везе ==
{{Commons categoryCommonscat|Soyuz spacecraft}}
* -{[https://www.energia.ru/english/ News page] from the [[Energia (corporation)]] which launches the Soyuz spacecraft}-
* -{[http://www.astronautix.com/s/soyuz.html Soyuz] at the Encyclopedia Astronautica}-
* -{[https://www.nasa.gov/mission_pages/station/structure/elements/soyuz/spacecraft_detail.html Soyuz TMA spacecraft details] at NASA.gov}-
* {{citeCite book |ref=harv|url=https://spaceflight.nasa.gov/history/shuttle-mir/references/r-documents-mirhh.htm |title=Mir Hardware Heritage |publisher=NASA |first=David S. F. |last=Portree |date=March 1995 |id=Reference Publication 1357}}
* {{wikisource-inline|links=''[[s:Mir Hardware Heritage|Mir Hardware Heritage]]''|single=true}}
* -{[https://www.youtube.com/playlist?list=PLbyvawxScNbsoD_tGlw8kWCw3S5htiVKZ ''Journey to ISS''] by the European Space Agency, a series of videos about Soyuz launch, docking and reentry}-
1.572.075

измена