Системска циркулација крви — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Bot: Changing commonscat link from Circulatory system to Cardiovascular system)
м (Разне исправке)
=== Притисак и отпор у појединим деловима КВС ===
[[Датотека:Viscous fluid pressure-2-blood-flow.jpg|right|200px]]
Како срце непрекидно ритмички пумпа крв у [[Aorta|аорту]], просечна вредност притиска ће бити око 13,3 кПаkPa. Али како срце пумпа крв на махове, артеријски притисак варира између вредности систолног (16,0 кПаkPa) и дијастолног (10,7 кПаkPa) притиска.
 
За време протока крви кроз системску циркулацију притисак све више опада, тако да на када крв доспе у десну преткомору, она пада приближно на 0 кПаkPa.
 
Пад притиска у појединим деловима циркулационог система директно је сразмеран отпору у крвним судовима тог дела. Како је отпор у аорти теоретски нула, крвни притисак је на крају аорте је око 13,3 кПаkPa. Отпор у великим артеријама је такође јако мали па је зато средњи артеријски притисак у артеријаама, све до промера њиховог лумена од 3 mm, још увек 12,7 до 12,9 кПаkPa. У малим артеријама отпор почиње да нагло расте па притисак пада, тако да на почетку артериола износи приближно 11,3 кПаkPa.
 
Главни отпор протоку крви јавља се у артериолама, и износи око половину целокупног отпора у системској циркулацији. Притисак у артериолама опада за 7,3 кПаkPa, тако да је притисак крви која напушта капиларе око 4 кПаkPa. Артериоле „су „славине“ кардиоваскуларног система“ (како их је назвао И. М. Сеченов). Отварањем ових „славина“ повећава се проток крви у области капиларне мреже и поправља локална циркулација, док затварање тих „славина“ погоршава прокрвљеност васкуларних зона.
 
Притисак на почетку капилара, нормално износи 4,0 кПаkPa, а на његовом венском делу 1,3 кПаkPa. Што значи да у капиларима притисак опада само за 2,7 кПаkPa, што говори да је отпор у капиларима око две петине отпора у артеријама.
 
На почетку вена или у венулама притисак је око 1,3 кПаkPa и нормално опада на 0 кПаkPa колико износи на улазу у десну преткомору. Тако велики пад притиска у венама указује на то да је отпор у њима већи него што би се то очекивало за крвне судове тог промера. Већи део тог отпора узрокован је спољашњом компресијом вена, посебно шупље вене, која је већи део времена затворена
 
== Функција великих артерија ==
Захваљујући овом својству артерија могуће је;
* Да се оне у тренутку када комора срца убаци крв у артеријско стабло издрже високи притисак и уједно својим растезањем спрече појаву енормног увећања крвног притиска.
* Да својом еластичношћу одрже висок [[Крвни притисак|артеријски притисак]] између две [[Срце|срчане]] контракције, тако да [[крв]] може да се креће кроз [[ткиво (биологија)|ткива]] непрекидно. При томе се количина кинетичке енергије добијена од срца претвара у потенцијалну енергију. Та енергија се ослобађа током дијастоле, обезбеђујући континуитет тока крви. Зато нормални [[Крвни притисак|артеријски притисак]] расте само до 16 [[Паскал (јединица)|кПаkPa]] у моменту контракције срца, а између две контракције опада до 7 [[Паскал (јединица)|кПаkPa]].<br />
 
У периферним ткивима централни (главни) део циркулације чини око 10 милијарди капилара, са укупном површином 500 m² који настају гранањем малих артерија. Укупна дужина свих [[капилар]]а у [[Људско тело|људском телу]] износи око 100.000 [[Километар|км]]. {{напомена|Дужина капилара је толика да би могла 3 пута да опаше земљу на екватору.}}
 
У ткивима, са интензивним [[метаболизам|метаболизмом]], број [[капилар]]а на 1 мmmm² пресека ткива много је већи него у ткивима у којима је метаболизам мање интензиван. У [[Срце|срцу]], 1 мmmm² пресека [[ткиво (биологија)|ткива]] има два пута више капилара у односу на скелетне [[мишићно ткиво|мишиће]]. У сивој маси у [[Мозак|мозга]], где највећи део [[неурон|нервних ћелијских елемента]], капиларна мреже је много гушћа него у белој маси.
 
У ткивима постоје две врсте функционисања капилара;
== Напомене ==
{{напомене}}
== ИзвориРеференце ==
{{reflist|30em}}
 
1.572.075

измена