Системска циркулација крви — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Функције артерија, артериола и капилара: допуна поднаслова |
|||
Ред 104:
У ткивима, са интензивним [[метаболизам|метаболизмом]], број [[капилар]]а на 1 mm² пресека ткива много је већи него у ткивима у којима је метаболизам мање интензиван. У [[Срце|срцу]], 1 mm² пресека [[ткиво (биологија)|ткива]] има два пута више капилара у односу на скелетне [[мишићно ткиво|мишиће]]. У сивој маси у [[Мозак|мозга]], где највећи део [[неурон|нервних ћелијских елемента]], капиларна мреже је много гушћа него у белој маси.
=== Врсте капилара ===
У ткивима постоје две врсте функционисања капилара;
;Прави капилари
* Артериовенски капилари су друга група капилара или бочне гране прве групе капилара: они се крећу од завршетка главног магистралног капиларе и настављају у своје венске крајеве. Ове бочне гране обликују микроциркулациону капиларну мрежу. Запреминска и линеарна брзина протока крви у микроциркулацији углавном зависи од бочних грана. Магистрални капиларе играју важну улогу у дистрибуцији крви и [[Лимфа|лимфе]] у капиларној мреже, и другим појавама у микроциркулацији, јер могу да обезбеде директан проток крви из артериола у вене заобилажењем правих капилара.▼
;Артериовенски капилари
▲
=== Нивои капиларне циркулације ===
Ниво капиларне циркулације одређује отпор у мициркулационим судовима - који у артериолама и прекапиларима регулишу глатке мишићне ћелије. Укупан проток крви кроз капиларе одређују; метартериоле, контракције глатких мишићних ћелија артериола и степен редукције прекапилариног сфинктера (глатких мишићних ћелија које се налазе на ушћу капилара у метартериоле) који одређује колико крв пролази кроз [[капилар]]е.
| |||