Јелоустонска калдера — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 14:
Открићу калдере допринела је [[НАСА]] која је изабрала Јелоустон као показно место за испитивање новог модела инфрацрвене [[фото-апарат|камере]] намењене за испитивање [[Месец]]а. Нешто касније његове слике добијене су и помоћу [[Вештачки сателит|сателита]] „[[Ландсат програм|Ландсат]]”.
Калдера је уочена на снимцима као огромно улегнуће између [[планина|планинских]] ланаца и пружала се са североистока ка југозападу невероватних 70 -{km}- x 30 -{km}-. Професор Смит затражио је од Насе да детаљно испита читаво подручје. Милиметарски тачна испитивања показала су да се површина парка, од првих мерења изведених [[1923]]. године, подигла за читавих 74 cm.{{чињеница|date=03. 2019. }} Постојало је само једно објашњење за такву појаву – велики резервоар [[магма|магме]] под земљом Јелоустона. Сакривени и притајени Супервулкан.
Кристијансен је затим открио остатке чак три калдере. Различите старости, биле су дословно наслагане једна преко друге. Дошао је до доказа да се последња ерупција Јелоустона одиграла пре око 630.000 година и да је тада пепелом засула половину површине данашњих [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Друга ерупција била је пре 1,2 милиона, а трећа пре 1,8 милиона година. Ово откриће изазвало је посебну пажњу и злослутна претпоставке у јавности када се схватило да се управо налазимо у времену кад би требало да дође до нове ерупције у Јелоустону. Односно, ерупција је већ требало да се догоди, али из неких разлога касни. Ради се о ерупцији која би својом снагом могла да уништи не само [[Сједињене Америчке Државе|САД]], већ да, можда, угрози и цело [[човечанство]].
| |||