Џорџ Елиот — разлика између измена

| име = Мери Ен Еванс

| слика = George Eliot at 30 by François D'Albert Durade.jpg

| опис_слике = портрет Џорџ Елиот са 30 година

| место_рођења = [[Вилкшир]]

| држава_рођења = [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]]

| место_смрти = [[Челси (Лондон)|Челси]], [[Лондон]]

| држава_смрти = [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]]

| школа =

| награде =

| утицао =

| утицали =

| период =

| дела =

'''Џорџ Елиот''' ({{јез-енгл|George Eliot}}; [[Вилкшир]], [[22. новембар]] [[1819]] — [[Челси (Лондон)|Челси]], [[Лондон]], [[22. децембар]] [[1880]]) била је енглеска књижевница. Џорџ Елиот је [[псеудоним]] под којим је Енглескиња '''Мери Ен Еванс''' објављивала своја дела. Писала је под мушким именом како би лакше изградила каријеру писца.<ref>{{cite web|title=Биографија : писац Џорџ Елиот - Енглескиња Мери Ен Еванс|url=http://opusteno.rs/biografije-poznatih-f151/biografija-pisac-dzordz-eliot-engleskinja-meri-en-evans-t34362.html|website=Опуштено|accessdate = 24. 1. 2018}}</ref>

Рођена је 1819. године у [[Енглеска|Енглеској]]. Одрастала је у време када је индустријализација нагло мењала село.<ref name="British Library">{{cite web |title=George Eliot |url=https://www.bl.uk/people/george-eliot |website=British Library |accessdate=8. 3. 2019}}</ref> Са 17 година када јој је мајка умрла преселила се са оцем у [[Ковентри]] који ће јој послужити као инспирација за измишљени град Мидлмарч.<ref name="British Library" /> Одгајана је у ревносној побожности.<ref name="Legouis">{{citeCite book |last1last=Legouis |first1first=Émile |title=A Short History of English Literature |dateyear=1953 |pages=333-335}}</ref> У Ковентрију се спријатељила са слободоумним интелектуалцима који су толико утицали на њу да је почела да преиспитује хришћанство и престала да иде у цркву што је изазвало размирице са њеним оцем.<ref name="POETRY FOUNDATION" /> Пошто је њен отац умро, најпре је неко време путовала док се није запослила као уредница у [[Левица|лево]] оријентисаном часопису ''Вестминистерска ревија''.<ref name="British Library". /> Ту се упознала са [[Херберт Спенсер|Хербертом Спенсером]],<ref name="POETRY FOUNDATION" /> а затим и са филозофом и критичарем Џорџом Хенријем Луисом који је у то време био ожењен иако је био растављен од своје жене, и њихова веза је због тога наишла на неодобравање. Луис је подржавао њене књижевне аспирације.

Почела је да објављује под псеудонимом не само да би се пробила у књижевности која је у то време махом била мушки посао, већ и зато да би избегла утицај оних који су је осуђивали због неозваничене везе са Луисом.<ref name="British Library" /> Псеудоним је сковала према Луисовом имену.<ref name="15 Intriguing Facts" /> Њене прве приче су се појавиле у ''Блеквуд магазину'' [[1857.]]. Објавила их је потом под насловом ''Сцене из свештеничког живота'' [[1858.]]. и инспирисане су њеним раним животом на селу.<ref name="15 Intriguing Facts">{{cite web |last1last=Raga |first1first=Suzanne |title=15 Intriguing Facts About George Eliot |url=http://mentalfloss.com/article/538298/facts-about-george-eliot |website=MENTAL FLOSS |accessdate=8. 3. 2019}}</ref> Уследио је роман ''Адам Бид'' [[1859]], који је описала као ''сеоску причу - пуну крављег даха и мириса сена'' пуну хумора и минуциозног реалистичког приповедања.<ref name="Encyclopaedia Britannica" /> Потом је објавила роман ''Воденица на Флоси'' [[1860]], а [[1861.]]. ''Сајлес Марнер''. Објављивала је и поезију, мада је углавном позната као прозни писац, нарочито ван енглеског говорног подручја. Њена најпознатија песма је ''Ох могу ли да се невидљива приближим хору''.<ref name="POETRY FOUNDATION">{{cite web |title=George Eliot |url=https://www.poetryfoundation.org/poets/george-eliot |website=Poetry Foundation |accessdate=8. 3. 2019}}</ref>. Роман ''Мидлмарч: студија провинцијског живота'' је објављиван у деловима, њих осам, од 1871 до 1872.<ref name="British Library" /> Написала је и роман ''Данијел Деронда'' 1876. У њеном делу се осећа филозофки и религиозни утицај мислилаца које је преводила на енглески - [[Фојербах|Фојербаха]]а и [[Спиноза|Спинозе]],<ref name="15 Intriguing Facts" /> а затим и [[Огист Конт|Огиста Конта]] Херберта Спенсера<ref name="Encyclopaedia Britannica" /><ref name="Legouis" />

Теме о којима је писала су музика, уметност, положај жене у друштву [[19. век|19. века]]а, питања морала.<ref name="POETRY FOUNDATION" /> Иако се сматра реалистичким писцем у равни са [[Текеријем]] који је писао о вишим слојевима друштва као она о руралним<ref name="Legouis" />, у свом делу је развила психолошку анализу ликова и у томе је претходница модерног романа.<ref name="Encyclopaedia Britannica">{{cite web |last1last=Haight |first1first=Gordon S. |title=George Eliot |url=https://www.britannica.com/biography/George-Eliot |website=Encyclopaedia Britannica |accessdate=8. 3. 2019}}</ref> Упркос томе шти је била моралистички настројена - и поред тога што је њен "дивљи брак" био друштвено осуђиван - Елиот је имала ''хумористични'' поглед на свет и саосећање за разлику од циничног Текерија.<ref name="Legouis" />

Џорџ Елиот је изумела реч [[Поп музика|поп]] која се односи на популарну музику. У писму из [[1862.]]. писала је пријатељу о концерту који јој се није допао зато што је имао превише попа.<ref name="15 Intriguing Facts" />

* ''AрионАрион'', 1874.

* Beer, Gillian, ''Darwin's Plots: Evolutionary Narrative in Darwin, George Eliot and Nineteenth-Century Fiction'', London, Routledge & Kegan Paul, 1983, {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-521-78392-5|pages=}}.

* Gilbert, Sandra M., and Gubar, Susan, ''The Madwoman in the Attic: The Woman Writer and the Nineteenth-Century Literary Imagination'', New Haven, Connecticut, Yale University Press, 1979, {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-300-08458-7|pages=}}.

* Lerner, Laurence, ''The truthtellers : Jane Austen, George Eliot, D. H. Lawrence'', London, Chatto & Windus, 1967.

* Rignall, John, ed., ''Oxford Reader's Companion to George Eliot'', Oxford University Press, 2000, {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-19-860099-2|pages=}}

* Shuttleworth, Sally, ''George Eliot and Nineteenth-Century Science: The Make-Believe of a Beginning'', Cambridge, Cambridge University Press, 1984, {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-521-25786-7|pages=}}.

* Uglow, Jennifer, ''George Eliot'', London, Virago, 1987, {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-394-75359-3|pages=}}.

* Haight, Gordon S., ed., ''George Eliot: Letters'', New Haven, Connecticut, Yale University Press, 1954, {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-300-01088-5|pages=}}.

* Hughes, Kathryn, ''George Eliot: The Last Victorian'', New York, Farrar Straus Giroux, 1998, {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-374-16138-0|pages=}}.