Отворите главни мени

Промене

м
Разне исправке
 
==== Опсада Скадра ====
У другој половини новембра 1912. договорен је примирије, које је трајало до фебруара наредне године. Али, црногорска опсада [[Скадар|Скадра]] није прекидана. За Црну Гору је освајање [[Скадар|Скадра]] сматрано за циљ животне важности. Како се вјеровало на Цетињу, добијањем [[Скадар|Скадра]] Црна Гора ће коначно добити потпуну контролу над басеном [[Скадарско језеро|Скадарског језера]] и прилику да приступи регулацији вода у овој области. Продубљивањем изворишта ријеке [[Бојана (река)|Бојане]], које се налазило у Османлијским рукама, снизио би се ниво воде језера, чиме би Црна Гора добила 1000000 рала обрадивог земљишта. Тако би се једним потезом ријешило неколико великих проблема црногорске државе:смањио би се недостатак плодног земљишта и умањило исељење, док би држави буџет од земљишног пореза био увећан за око 20 одсто%. За државу која финанскијску стабилност остварује захваљујући иностраним донацијама, освајање [[Скадар|Скадра]] тумачило се као спасоносно рјешење.
 
Велике силе, првенствено Аустроугарска, захтијевале су од црногорског владара да прекине опсаду. Увјерен да исход овог похода одлучује о судбини државе, он није хтио уважити ни једну такву препоруку, па чак ни претњу. Крајем 1912. године, краљ Никола пише „Ми смо се ријешили да све преврнемо ако нам се ([[Скадар]]) оспори. Ми боагами не блефирамо но смо се ријешили да зњ до потоњега гинемо” он је, несумљиво, вјеровао да бије своју одсудну битку. Његова спознаја о важности битке за скадар појачана је сазнањем да ће, уколико је изгуби, у сусједству добити нову државу [[Кнежевина Албанија|Албанију]], која је креатура Аустроугарске, чиме ће његова полувијековна броба за ослобођавање од османлијског обруча завршити стицањем још опаснијег и смртоноснијег-Аустроугарског. Сви они који су му сугерисали да престане с нападом на Скадар нијесу му препоручивали да повуче обичан политички потез, већ да пристане да своју полувијековну борбу врати на исту тачку које је и почела. Враћање са [[Скадар|Скадра]] необављена посла, краљ је доживљавао не само као свој животни пораз, већ и као пораз плоитичке идеје иза које је два вијека стајала династија чији је изданик. Славни потомак владике [[Данило I Петровић Његош|Данила]] није хтио да се тако лако врати на почетак династичке мисије-у прву сцену [[Горски вијенац|Горског Вијенца]], насловљену: Глухо доба ноћи, свак спава.
Новим Разграничење успостављена је, по први пут у новом вијеку, територијална веза између Црне Горе и Србије. За ове ратне добитке плаћена је велика цијена-3100 погинули и 6500 рањених војника.
 
Захваљујући територијалном проширењу, Краљевина Црна Гора добила је око 240000 нових поданика. Од тог броја, неправославаца је било ок 180000( муслимана 160000, католика 20000), чиме је значајно промјењена конфесионална структура црногорске државе. Тако су од око 500000 становника, поданици из доводобијених области читили су 40 одсто% популације. Када имамо у виду обе особености друштва које се 1913. године нашло у саставу црногорске државе, онда се намеће увјерење да ј овим територијалним и популацијским увећањем уистину створена „нова” Црна Гора.
 
Стварањем ове „нова” Црне Горе, нијесу се само стекли услови да се она за кратко вријеме кострујише као другачија друштвена, културолошка и политичка заједница од оне која је створена 1878. године, већ и да се у потпуности маргинализује друштвено, културолошко и политичко биће које је представљало историско језгро црногорске државе. Она традиционална, „херојска” или нахијска Црна Гора, Црна Гора између [[Скадарско језеро|Скадарског језера]] и [[Ловћен]]а, ријеке [[Морача|Мораче]] и Паштровачке горе, која је стекла независност у XВIIIXВИИI вијеку и створила независну државу, постала је 1914. године друштвена и културолаошка мањина. У цјелини гледано, добици Црне Горе у Балканским ратовима нијесу били за превелико радовање. Сирмомашна и исцрпљена држава добила је велики простор, који је, ако хоће да јој буде од користи, најприје морала да администраткивног уреди, комуникацијски повеже са државним средиштем и социјалног култивише. Ни за један од тих подухвата, црногорска држава није ималал снаге. Још је већи проблем за црногорску државу био како да код 180000 нових поданика, који [[Османско царство|Османлиско царство]] сматрали својом државом, развије осјећај лојалности. Велика насиља, која су према, развије осјећај лојалности. Велика насиља, која су према неправославном становништву током рата чињена, учинила су тај задатак још тежим, а понегдје чак и немогућим.
 
Крај Балканских ратова донио је Црној Гори још један проблем, можда и највећи. С протјеривањем Османлијског царства са Балкана, нестао је и разлог који је Црну Гору чинио важним за велике силе, првенствено за [[Руска Империја|Русију]]. Због тога је руска политика послије 1913. године, све отвореније заступала становништво да је Црна Гора завршила своју државну мисију и да је послије уклапања Османлијског царства са Балкана, треба припојити Србији.
* {{Cite book|ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Микавица|first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Pavlović| first = Srdja|authorlink = Срђа Павловић| title = Balkan Anschluss: The Annexation of Montenegro and the Creation of the Common South Slavic State| url = https://books.google.com/books?id=4LPfuwer21EC&pg=PA70|year=2008| publisher = Purdue University Press|isbn=978-1-55753-465-1|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Љушић| first = Радош|authorlink = Радош Љушић| title = Историја српске државности| volume = 2|year=2001| location = Нови Сад| publisher = Огранак САНУ| url = https://books.google.com/books?hl=sr&id=zQ01AAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Ракочевић| first = Новица|authorlink = Новица Ракочевић| chapter = Лична власт књаза и уставне борбе| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ| volume = књ. 6, св. 1|year=1983а| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга|pages=208-231}}
1.506.851

измена