Никола Пашић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 77:
== Биографија ==
По једним изворима рођен је на празник Светог Николе 6/18. децембра,<ref>[https://web.archive.org/web/20140116140531/http://www.balby.com/Spomenica%20Nikole%20Pasica%201845-1925.PDF Споменица Николе Пашића 1845- (1925). стр. 13.] у самом извору пише 6/19. децембра, губећи из вида да је разлика међу календарима у 19. веку била 12 дана.</ref> а по другим изворима рођен је [[19. децембар|19. децембра]] [[1845]].<ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/licnosti/premijeri.html Премијери Југославије (Архив Југославије)], Приступљено 15. 4. 2013.</ref> или 19/31. децембра 1845. године.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/445560/Nikola-Pasic -{Nikola Pašić (Britanicca Online)}-], Приступљено 15. 4. 2013.</ref> Рођен је у [[Зајечар]]у од оца Петра и мајке Пене. Његов отац, био је трговац са скромним приходима у Зајечару.<ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/ilustro/2258/1.htm|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120121134052/http://www.politika.rs/ilustro/2258/1.htm|archivedate
Српски извори наводе неколико различитих теорија о географском пореклу Николе Пашића, углавном без дилеме о његовој српској националности. Постоје наводи да је његова породица пореклом из Рогачева, села у данашњој Македонији,,<ref>{{cite web|author=Lunjina |url=https://web.archive.org/web/20140321152250/http://www.scd-lunjina.org/znameniti_cincari/index.html |title=Lunjina - Srpsko Cincarsko Društvo |publisher=Scd-lunjina.org |date=
У школу је кренуо веома касно, са једанаест година.<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20111110015223/http://www.namestuvoljno.com/magazin/trebalo-bi-znati/91-nikola-pasic.html |title=Nikola Pašić |publisher=Namestuvoljno.com |date
Уписао је [[1866]]. Технички факултет Велике школе у Београду. Српска влада га је као одличног студента 1868. упутила на школовање у [[Цирих]]. Студирао је техничке науке на [[ЕТХ Цирих|Политехничкој школи]] као државни стипендиста. За време боравка у [[Швајцарска|Швајцарској]] био је близак [[Светозар Марковић|Светозару Марковићу]]. Током студија у Швајцарској упознао се са [[Пера Тодоровић|Пером Тодоровићем]], [[Петар Велимировић|Пером Велимировићем]], [[Лазар Пачу|Лазаром Пачуом]], [[Јован Жујовић|Јованом Жујовићем]] и [[Мита Ракић|Митом Ракићем]]. У марту 1872. завршио је студије у Цириху. По повратку у Србију Пашић се разишао са Марковићем.
Ред 96:
Године 1881. кад је званично основана [[Народна радикална странка]], Пашић је био први председник Главног одбора. Странка је брзо стекла популарност; радикали су на изборима септембра 1883. освојили 54% гласова, док је Напредна странка која је подржавала политику краља [[Милан Обреновић|Милана Обреновића]] добила 30% гласова. Упркос убедљивој победи радикала, [[аустроугарска|проаустријски]] настројени краљ Милан, који није подносио [[Русија|проруског]] Пашића и Радикалну странку, за председника владе номиновао је нестраначку личност [[Никола Христић|Николу Христића]].
Ову натегнуту ситуацију је још погоршала одлука владе да одузме оружје од становништва пошто је требало да се оснује редовна војска. Као последица тога у источној Србији избила је [[Тимочка буна]]. Краљ Милан је за буну оптужио радикале и послао војску да угуши буну. Пашић је једва избегао хапшење побегавши у [[Бугарска|Бугарску]]; у децембру 1883. у одсуству је осуђен на смрт. Још 21 особа је осуђена на смрт, а 734 је затворено.{{напомена|Краљ Милан Обреновић помиловао је неке страначке прваке, у чему је велику улогу одиграла др [[Марија Фјодоровна Зиболд]], лекарка коју је Пашић упознао још на студијама у Швајцарској, а која је у Србију дошла са руском санитетском мисијом током [[Први српско-турски рат|Првог српско-турског рата]] и ту остала до краја живота.<ref name="Књиженство">{{cite journal|last=Милановић|first=Јасмина|title=Војска милосрђа|journal=Књиженство|url=http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php?text=151|accessdate
Следећих 6 година Пашић је живео у Бугарској и уживао је подршку бугарске владе. Живео је у [[Софија|Софији]], где је радио као грађевински предузимач и кратко време у Министарству унутрашњих послова. Чак је покушао да учествује у унутрашњој политици Бугарске након избора [[Фердинанд I од Бугарске|Фердинанда Кобурга]] за бугарског кнеза.<ref>{{Cite web
=== Владавина Александра Обреновића ===
Ред 113:
Ђура Кнежевић, бивши ватрогасац је 6. јула 1899. покушао да убије бившег краља Милана ("[[Ивањдански атентат]]"). Те вечери Милан је објавио да је Радикална странка покушала да га убије, па су сви водећи чланови партије ухапшени, укључујући и Пашића, који је тек изашао из затвора због своје претходне казне. Миланове антирадикалске оптужбе су биле без основа, па је чак, Аустроугарска, његов највећи савезник, признала да Радикална странка није умешана, упркос томе што је Милан инсистирао код краљевског тужиоца, [[Василије Симић|Василија Симића]] да барем Никола Пашић и Коста Таушановић буду осуђени на смрт. Аустроугарска се плашила да ће погубљење проруског Пашића натерати Русију да интервенише и напусти споразум из 1897. који је остављао Србију у статусу кво. Из Беча је Милану послат специјални изасланик који га је оптужио да ће Аустрија бојкотовати династију Обреновић ако Пашић буде погубљен.
Затворен и несвестан мешања Аустроугарске, Пашић је признао да је Радикална странка била неверна према династији Обреновић. Као део споразума са министром унутрашњих послова [[Ђорђе Генчић|Ђорђем Генчићем]], влада је званично избацила улогу Пашића из свог извештаја, па је изгледало да се Пашић понео кукавички и подлегао притиску. Пашић је осуђен на 5 година, али је одмах пуштен.<ref>{{Cite book|last=Banac|first=Ivo|title=The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics|url=https://books.google.com/books?id=ggjhCQAAQBAJ&pg=PT175|date
=== Владавина Петра Карађорђевића ===
Ред 124:
Како прикривене аустроугарске провокације Србије које су се тицале српског становништва у Босни и Херцеговини, званично дела Османског царства под аустроугарском окупацијом од 1878. и стварање проблема извозу робе из Србије преко Аустроугарске нису дали резултате, Аустроугарска је 1906. године почела отворени [[Српско-аустроугарски царински рат|царински рат]]. Пашић је други пут изабран за председника владе 30. априла 1906. и остао на том положају до 20. јула 1908. године. Аустроугарска је затворила своје границе, што је у почетку изазвало тежак ударац на српску привреду, али се она касније опоравила и вратила развијенија него што је раније била, због владине брзе одлуке да се Србија преоријентише на западноевропске државе. Као један од услова нормализовања односа са [[Уједињено Краљевство|Уједињеним Краљевством]], Пашић је приморао неке учеснике Мајског преврата у превремену пензију, топове је куповао од Француске, склопио је трговински уговор са Бугарском и Османским царством око употребе луке [[Солун]] за извоз српске робе. У јеку [[Српско-аустроугарски царински рат|Царинског рата]], Аустроугарска је 1908. године званично [[Анексиона криза|анектирала Босну и Херцеговину]], што је изазвало масовне протесте и политичку нестабилност у Србији, али је Пашић успео да смири ситуацију. У то време, Пашићев највећи савезник, [[Руска Империја]], није била од велике помоћи пошто је била поражена од [[Јапан]]а у [[Руско-јапански рат|Руско-јапанском рату]] и у низу револуција.
[[Датотека:Никола Пашић и Алекса Карађорђевић у Врању.jpg|мини|250п|Пашић са [[Алекса Карађорђевић (
Пашић је формирао још две владе (од 24. октобра 1909. до 4. јула 1911. и од 12. септембра 1912). Био је један од кључних учесника оснивања [[Балкански савез|Балканског савеза]] што ће касније за последицу имати [[Први балкански рат|Први]] и [[Други балкански рат]] у којој је Србија удвостручила своју територију освајањем [[Стара Србија|Старе Србије]] (т.ј. севера [[Рашка област|Рашке области]], [[Косова]], делова [[Метохија|Метохије]] и [[Вардарска Македонија|Вардарске Македоније]]) од Османског царства. Био је председник делегације Србије на [[Букурешки мир 1913.|мировној конференцији у Букурешту 1913.]]
Ред 203:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Banac|first=Ivo|title=The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics|url=https://books.google.com/books?id=ggjhCQAAQBAJ&pg=PT175|date
* {{Cite book|ref=harv|last=Mitrović|first=Andrej|authorlink=Андреј Митровић|title=Prodor na Balkan: Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908-1918|year=1981|location=Beograd|publisher=Nolit|url=https://books.google.com/books?id=ZntpAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Митровић|first=Андреј|authorlink=Андреј Митровић|title=Србија у Првом светском рату|year=1984|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=3AIzAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Mitrović|first=Andrej|authorlink=Андреј Митровић|title=Serbia's Great War 1914-1918|year=2007|location=West Lafayette|publisher=Purdue University Press|url=https://books.google.rs/books?id=CI5Wm8771EYC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Стојанчевић|first=Владимир|authorlink=Владимир Стојанчевић|title=Србија и српски народ за време рата и окупације 1914—1918. године|year=1988|location=Лесковац|publisher=Народни музеј|url=https://books.google.com/books?id=CqOAAAAAMAAJ}}
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}}
* {{Cite book
* {{Cite book|ref=harv|last=Petranović|first=Branko|authorlink=Бранко Петрановић|title=Istorija Jugoslavije 1918-1978|year=1980|location=Beograd|publisher=Nolit|url=https://books.google.com/books?id=nW5pAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Petranović|first=Branko|authorlink=Бранко Петрановић|title=Istorija Jugoslavije 1918-1988|volume=1|year=1988|location=Beograd|publisher=Nolit|url=https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}}
* {{Cite book
* {{Cite book|ref=harv|
* {{cite book|ref=harv|last=Fogelquist|first=Alan|title=Politics and Economic Policy in Yugoslavia, 1918-1929|url=https://books.google.com/books?id=-pdRAwAAQBAJ&pg=PA300|year=2011|publisher=Lulu.com|isbn=978-1-257-94299-2|pages=}}
* Славенко Терзић: Драгољуб Павловић о “култу личности” Николе Пашића, Научни скуп Србија 1918. године и стварање југословенске државе. - Београд, Историјски институт, (1989). стр. 85–93.
* Славенко Терзић: О славенофилству Николе Пашића, Никола Пашић : живот и дело : зборник радова са научног скупа у Српској академији наука и уметности. Београд, 16. и 17. октобар 1999. године и Задужбини “Никола Пашић”. Зајечар, 19. октобар 1995. године. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, (1997). стр. 31–144.
* {{Cite book|ref=harv|
* {{Cite journal|ref=harv|last=Шемјакин|first=Андреј Л.|title=Митрополит Михаило у емиграцији: Заједно са Николом Пашићем против Милана Обреновића|journal=Зборник Историјског музеја Србије|year=2003|volume=31|pages=219-238|url=http://imus.org.rs/wp-content/uploads/2016/09/z-11.pdf}}
{{refend}}
|