Никола Пашић — разлика између измена

По једним изворима рођен је на празник Светог Николе 6/18. децембра,<ref>[https://web.archive.org/web/20140116140531/http://www.balby.com/Spomenica%20Nikole%20Pasica%201845-1925.PDF Споменица Николе Пашића 1845- (1925). стр. 13.] у самом извору пише 6/19. децембра, губећи из вида да је разлика међу календарима у 19. веку била 12 дана.</ref> а по другим изворима рођен је [[19. децембар|19. децембра]] [[1845]].<ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/licnosti/premijeri.html Премијери Југославије (Архив Југославије)], Приступљено 15. 4. 2013.</ref> или 19/31. децембра 1845. године.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/445560/Nikola-Pasic -{Nikola Pašić (Britanicca Online)}-], Приступљено 15. 4. 2013.</ref> Рођен је у [[Зајечар]]у од оца Петра и мајке Пене. Његов отац, био је трговац са скромним приходима у Зајечару.<ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/ilustro/2258/1.htm|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120121134052/http://www.politika.rs/ilustro/2258/1.htm|archivedate = 21. 1. 2012 |title=Politika Newspapers & Magazines d.o.o. - Ilustrovana Politika |publisher=Politika.rs |date= |accessdate = 24. 9. 2010.}}</ref> Деда Николе Пашића је био пекар у Зајечару. Никола Пашић је имао брата Најдана и сестру Ристосју.<ref>{{cite web|url=http://www.znanje.org/i/i23/03iv06/03iv062801/Skolovanje.htm |title=Školova Nikole Pašica |publisher=Znanje.org |date= |accessdate = 24. 9. 2010.}}</ref> Као и код већине осталих знаменитих личности Балкана, и у случају Николе Пашића постоје одређени извори који истичу да Никола Пашић није био Србин по националности већ [[Бугари]]н или [[Цинцари]]н. Пошто се становништво у том периоду у планинској регији каква је [[Тимочка Крајина]] углавном бавило сточарством и често је учествовало у миграцијама из различитих разлога, најчешће није било могуће дефинисати тачно пребивалиште предака, упркос њиховој привржености породичној традицији.

Српски извори наводе неколико различитих теорија о географском пореклу Николе Пашића, углавном без дилеме о његовој српској националности. Постоје наводи да је његова породица пореклом из Рогачева, села у данашњој Македонији,,<ref>{{cite web|author=Lunjina |url=https://web.archive.org/web/20140321152250/http://www.scd-lunjina.org/znameniti_cincari/index.html |title=Lunjina - Srpsko Cincarsko Društvo |publisher=Scd-lunjina.org |date= |accessdate = 24. 9. 2010.}}</ref> са подручја Старе Планине или највероватније са неког од подручја на територији данашње Србије или Бугарске које су насељавали [[Шопи]].{{sfn|Димитријевић|2004|p=14}} Бугарски извори редовно наводе да је Пашић био Бугарин и са очеве и са мајчине стране, јер наводно му је мајка била Бугарка из [[Видин]]а, а отац Бугарин из [[Габрово|Габрова]]. Тек је мајчином преудајом за г. Пашића мали Никола био усвојен и добио своје садашње презиме. Тиме се објашњавају и његове родбинске везе и избеглиштво у Бугарску у једном периоду (1883—1889). Постоје и извори који наводе Пашићево цинцарско<ref>Цинцари, балкански Хазари - Миле Раденковић. стр. 19.</ref> порекло из [[Рогачево|Рогачева]] у Македонији или [[Москопоље|Москопоља]] у Албанији.

У школу је кренуо веома касно, са једанаест година.<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20111110015223/http://www.namestuvoljno.com/magazin/trebalo-bi-znati/91-nikola-pasic.html |title=Nikola Pašić |publisher=Namestuvoljno.com |date = 24. 7. 2010. |accessdate = 24. 12. 2010.}}</ref> Школовао се у време честих пресељења зајечарске гимназије, тако да је због школовања као ђак боравио у [[Неготин]]у и [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Гимназију је завршио у 21. години, углавном одличним успехом.

Ову натегнуту ситуацију је још погоршала одлука владе да одузме оружје од становништва пошто је требало да се оснује редовна војска. Као последица тога у источној Србији избила је [[Тимочка буна]]. Краљ Милан је за буну оптужио радикале и послао војску да угуши буну. Пашић је једва избегао хапшење побегавши у [[Бугарска|Бугарску]]; у децембру 1883. у одсуству је осуђен на смрт. Још 21 особа је осуђена на смрт, а 734 је затворено.{{напомена|Краљ Милан Обреновић помиловао је неке страначке прваке, у чему је велику улогу одиграла др [[Марија Фјодоровна Зиболд]], лекарка коју је Пашић упознао још на студијама у Швајцарској, а која је у Србију дошла са руском санитетском мисијом током [[Први српско-турски рат|Првог српско-турског рата]] и ту остала до краја живота.<ref name="Књиженство">{{cite journal|last=Милановић|first=Јасмина|title=Војска милосрђа|journal=Књиженство|url=http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php?text=151|accessdate = 24. 11. 2016|publisher=Филозофски факултет}}</ref> По гушењу Тимочке буне она је широм Србије прикупљала потписе подршке за њихово помиловање и на крају петицију лично предала краљу милану. Страначки прваци су ослобођени, али је Марија протерана из Србије, у коју се вратила тек 1903. када се политичка ситуација у Србији променила.<ref name="Jutro">{{cite journal|title=Smrt prve zdravnice v Srbiji|journal=Jutro: dnevnik za gospodarstvo, prosveto in politiko|date = 7. 4. 1939|volume=82|series=20|url=http://www.dlib.si/preview/URN:NBN:SI:doc-WVIKRA5D/2a586ba0-4d84-439b-a860-035fed8c654d|accessdate = 24. 11. 2016|pages=4}}</ref>}}

Следећих 6 година Пашић је живео у Бугарској и уживао је подршку бугарске владе. Живео је у [[Софија|Софији]], где је радио као грађевински предузимач и кратко време у Министарству унутрашњих послова. Чак је покушао да учествује у унутрашњој политици Бугарске након избора [[Фердинанд I од Бугарске|Фердинанда Кобурга]] за бугарског кнеза.<ref>{{Cite web |url=http://www.rastko.rs/rastko-bg/istorija/vjovanovic-pasic.php |title=Мисија Николе Пашића у Софији 1889. године |accessdate= |last=Јовановић|first= Владимир |coauthorsothers= |year=1999|work= |publisher=Југословенски историјски часопис}}</ref> Бугарска подршка Пашићу је била један од разлога да краљ Милан 1885. године почне [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарски рат]]. После тешког пораза у рату, краљ Милан је амнестирао осуђене за учествовање у Тимочкој буни, али не и Пашићу, који је остао у изгнанству све до Миланове абдикације 1889. Пар дана касније новооснована влада на челу са радикалом [[Сава Грујић|Савом Грујићем]] је амнестирала Пашића.

Затворен и несвестан мешања Аустроугарске, Пашић је признао да је Радикална странка била неверна према династији Обреновић. Као део споразума са министром унутрашњих послова [[Ђорђе Генчић|Ђорђем Генчићем]], влада је званично избацила улогу Пашића из свог извештаја, па је изгледало да се Пашић понео кукавички и подлегао притиску. Пашић је осуђен на 5 година, али је одмах пуштен.<ref>{{Cite book|last=Banac|first=Ivo|title=The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics|url=https://books.google.com/books?id=ggjhCQAAQBAJ&pg=PT175|date = 9. 066. 2015.|publisher=Cornell University Press|isbn=978-1-5017-0193-1|pages=175–175}}</ref> Ово је изазвало унутрашње сукобе у Радикалној странци, јер су млађи чланови предвођени [[Љубомир Живковић|Љубомиром Живковићем]] и [[Љубомир Стојановић|Љубомиром Стојановићем]] сматрали Пашића за кукавицу и издајника и основали су нову [[Самостална радикална странка|Самосталну радикалну странку]]. Остатак владавине краља Александра Пашић је провео ван политике. Иако краљ Александар није волео Пашића, он је често био позиван на консултације, али се уздржавао од давања савета и инсистирао је да се више не бави политиком.

[[Датотека:Никола Пашић и Алекса Карађорђевић у Врању.jpg|мини|250п|Пашић са [[Алекса Карађорђевић (1859—19201859-1920)|Кнезом Алексом]] у [[Врање|Врању]] [[26. октобар|26. октобра]] [[1912]]. године.]]

* {{Cite book|ref=harv|last=Banac|first=Ivo|title=The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics|url=https://books.google.com/books?id=ggjhCQAAQBAJ&pg=PT175|date = 9. 066. 2015.|publisher=Cornell University Press|pages=175–}}

* {{Cite book |ref=harv|last=Stokes|first=Gale|title=Politics as Development: The Emergence of Political Parties in Nineteenth Century Serbia|url=https://books.google.com/books?id=pokNAQAAMAAJ|year=1990|publisher=Duke University Press}}

* {{Cite book |ref=harv|last=Казимировић|first=Васа|authorlink=Васа Казимировић|title=Никола Пашић и његово доба, 1845-1926|year=1990|url= |publisher=Нова Европа |location=Београд|id=}}

* {{Cite book |ref=harv|last=Раденковић|first= Ђорђе|title=Пашић и Југославија|url= |publisher=Службени Лист СРЈ|location=Београд|year=1999|isbn=978-86-355-0428-5|pages=}}

* {{Cite book |ref=harv|last=Станковић|first=Ђорђе Ђ.|authorlink=Ђорђе Ђ. Станковић|title=Никола Пашић и Хрвати: (1918—1923)|url= |publisher=БИГЗ|location=Београд|year=1995|isbn=978-86-13-00828-6|pages=}}

* {{Cite book |ref=harv|last= Поповић|first=Никола Б.|authorlink= Никола Б. Поповић|coauthorsothers= |title= Срби у Првом светском рату 1914—1918|year=2000|url= |publisher= Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа|location= Нови Сад|id=}}

* {{Cite book |ref=harv|last=Popović-Obradović|first=Olga|authorlink=Олга Поповић-Обрадовић|title=Kakva ili kolika država?: Ogledi o političkoj i društvenoj istoriji Srbije XIX–XXI veka|year=2008|url= |publisher=Helsinški odbor za ljudska prava|location= |isbn=9788672081558|pages=}}

* {{Cite book |ref=harv|last=Димитријевић|first=Миодраг|authorlink= |coauthorsothers= |title=Никола Пашић у ходу историје|year=2004|url= |publisher=Креативна радионица|location=Крушевац|id=}}

* {{Cite book|ref=harv|last1last=Симеуновић|first1first=Драган| authorlink1authorlink = Драган Симеуновић (политиколог)|year=2000|title=Нововековне политичке идеје у Срба|publisher=Институт за политичке студије | location = Београд|id=}} {{COBISS|ID=86874636}}

* {{cite book|ref=harv|last=Fogelquist|first=Alan|title=Politics and Economic Policy in Yugoslavia, 1918-1929|url=https://books.google.com/books?id=-pdRAwAAQBAJ&pg=PA300|year=2011|publisher=Lulu.com|isbn=978-1-257-94299-2|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv|last1last=Радојевић|first1first=Мира|authorlink1authorlink=Мира Радојевић|last2=Димић|first2=Љубодраг|authorlink2=Љубодраг Димић|title=Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја|year=2014|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних}}