Социјализам — разлика између измена

112 бајтова додато ,  пре 1 године
(Поништена измена 21722157 корисника 212.35.186.78 (разговор))
ознака: поништење
== Бољшевизам ==
 
Бољшевизам, струја и од 1912. самостална политичка странка у Русији, револуционарним је путем 1917 ([[Октобарска револуција]]) освојила власт у Русији и тиме одредила ново значење и смер тадашњег међународног социјализма. [[Лењин|В. И. [[Лењин]], предводник бољшевичке револуције и идеолог руског социјализма ([[лењинизам]] и [[марксизам-лењинизам]]), постулате је темељио на својој интерпретацији Марксове и Енгелсове теорије, одбацујући до тада владајући теоријски [[ревизионизам]] и политички реформизам у социјалистичком покрету.
 
Али је одбацио и политичку демократију, која би требало да постоји током социјалистичке револуције, о чему нарочито говори [[Роза Луксембург]], која се залагала за "револуционарни [[демократски социјализам]]".
 
То је означило историјски раскид бољшевизма са марксистима различитих струја и почетак превладавања бољшевичке (марксистичко-лењинистичке) струје у тадашњем међународном социјалистичком покрету, што је било ојачано оснивањем Комунистичке интернационале ([[Коминтерн|Коминтерне]]) 1919.
 
Бољшевизам (марксизам-лењинизам), себе је приказивао као политичку идеологију која кроз револуцију професионалних револуционара успоставља једнопартијски систем, који ауторитарним и репресивним методама тежи изградњи социјализма. Стварањем Совјетског Савеза бољшевизам се учврстио као поредак, а доласком [[Стаљин|Ј. В. [[СтаљинСтаљина]]а на чело Партије све је више попримао тоталитарни карактер према унутра и империјалистички према ван (»«социјализам у једној земљи«»).
 
Након Другог светског рата централно-источне европске државе под утицајем [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] развиле су сличне једнопартијске режиме, који су себе називали социјалистичким. Од оснивања Варшавскога пакта 1955., у који је било укључено осам европских држава, једнопартијски систем се још снажније институционализовао те је довео до блоковске поделе света. Тако су се једнопартијски режими успоставили и оснажили у Европи, али и у остатку света ([[Кина|Кина]], [[Северна Кореја|Северна Кореја]], [[Куба]] итд.). У том смислу социјализам је био синоним за сваки политички систем у којем је био успостављен једнопартијски систем на челу с комунистичком партијом.
 
Због немогућности праћења светског економског напретка, привредне неефикасности, неспособности заштите људских права, културне инсуфицијенције те неосетљивости за савремене друштвене тенденције, једнопартијски режими предвођени Комунистичком партијом, који су своје унутрашње уређење називали социјалистичким, су се урушили са почетком 1990-их у Совјетском Савезу и низу других земаља.
Анониман корисник