Википедија

Социјализам — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
+
Ред 1:
[[Датотека:Red flag II.svg|десно|мини|150px|[[Застава|Црвена застава]], симбол радничког и социјалистичког покрета]]
'''Социјализам''' (енгл. socialism; франц. socialisme; нем. sozialismus; порекло према лат. socialis: друштвени; савезнички), појам који означава идеје, теорије, покрете који теже социјализацији (подруштвљењу) темељних услова људске егзистенције. Настао је у 18. веку у Европи као реакција на индустријализацију и капитализам.<ref> Sinclair, Upton (011. 01.јануар 1918). Upton Sinclair's: A Monthly Magazine: for Social Justice, by Peaceful Means If Possible. »Socialism, you see, is a bird with two wings. The definition is 'social ownership and democratic control of the instruments and means of production.'«</ref><ref> Nove, Alec. „Socialism”. New Palgrave Dictionary of Economics, Second Edition (2008). »A society may be defined as socialist if the major part of the means of production of goods and services is in some sense socially owned and operated, by state, socialised or cooperative enterprises. The practical issues of socialism comprise the relationships between management and workforce within the enterprise, the interrelationships between production units (plan versus markets), and, if the state owns and operates any part of the economy, who controls it and how.«</ref><ref> Nove, Alec. „Socialism”. New Palgrave Dictionary of Economics, Second Edition (2008). »A society may be defined as socialist if the major part of the means of production of goods and services is in some sense socially owned and operated, by state, socialised or cooperative enterprises. The practical issues of socialism comprise the relationships between management and workforce within the enterprise, the interrelationships between production units (plan versus markets), and, if the state owns and operates any part of the economy, who controls it and how.« Rosser, Mariana V. and J Barkley Jr. (23. 7.јул 2003). Comparative Economics in a Transforming World Economy. MIT Press. {{page|year=|isbn=978-0-262-18234-8|pages=53}}. »Socialism is an economic system characterised by state or collective ownership of the means of production, land, and capital.«</ref> Социјализам се кроз историју свог развоја појављивао унутар различитих политичких концепција и теорија, од којих су најзначајније: утопијски социјализам, анархизам, марксизам различитих струја, анти-ауторитарни комунизам, бољшевизам (ауторитарни комунизам), религијски социјализам (хришћански социјализам и сл.), демократски социјализам, социјалдемократија итд.<ref> "What„What else does a socialist economic system involve? Those who favor socialism generally speak of social ownership, social control, or socialization of the means of production as the distinctive positive feature of a socialist economic system"system” N. Scott Arnold. The Philosophy and Economics of Market Socialism : A Critical Study. Oxford University Press. 1998. p. 8</ref><ref> Busky, Donald F. (20. 7.јул 2000). Democratic Socialism: A Global Survey. Praeger. {{page|year=|isbn=978-0-275-96886-1|pages=2}}. »Socialism may be defined as movements for social ownership and control of the economy. It is this idea that is the common element found in the many forms of socialism.«</ref><ref> Bertrand Badie; Dirk Berg-Schlosser; Leonardo Morlino (2011). International Encyclopedia of Political Science. SAGE Publications, Inc. стр. {{page|year=2456|isbn=978-14129596361-4129-5963-6|pages=}} »Socialist systems are those regimes based on the economic and political theory of socialism, which advocates public ownership and cooperative management of the means of production and allocation of resources.«</ref><ref> Zimbalist, Sherman and Brown, Andrew, Howard J. and Stuart (1988). Comparing Economic Systems: A Political-Economic Approach. Harcourt College Pub. {{page|year=|isbn=978-0-15-512403-5|pages=7}}. »Pure socialism is defined as a system wherein all of the means of production are owned and run by the government and/or cooperative, nonprofit groups.«</ref>
 
== Увод ==
Централне вредности заједничке свим облицима социјализма јесу критика приватног власништва и његово социјализовање, тј. подруштвљење (или барем неки облик друштвене контроле над њим), те начело друштвене једнакости.<ref>Brus, Wlodzimierz (5. 11.новембар 2015). The Economics and Politics of Socialism. Routledge. {{page|year=|isbn=978-0-415-86647-7|pages=87}}. »This alteration in the relationship between economy and politics is evident in the very definition of a socialist economic system. The basic characteristic of such a system is generally reckoned to be the predominance of the social ownership of the means of production.«</ref><ref>Michie, Jonathan (1. 1.јануар 2001). Readers Guide to the Social Sciences. Routledge. стр. {{page|year=1516|isbn=978-15795809191-57958-091-9|pages=}} »Just as private ownership defines capitalism, social ownership defines socialism. The essential characteristic of socialism in theory is that it destroys social hierarchies, and therefore leads to a politically and economically egalitarian society. Two closely related consequences follow. First, every individual is entitled to an equal ownership share that earns an aliquot part of the total social dividend…Second, in order to eliminate social hierarchy in the workplace, enterprises are run by those employed, and not by the representatives of private or state capital. Thus, the well-known historical tendency of the divorce between ownership and management is brought to an end. The society – — i.e. every individual equally – — owns capital and those who work are entitled to manage their own economic affairs.«</ref><ref> "2„2. (Government, Politics & Diplomacy) any of various social or political theories or movements in which the common welfare is to be achieved through the establishment of a socialist economic system"system” "Socialism"„Socialism” at The Free dictionary</ref><ref> Arnold, Scott (1994). The Philosophy and Economics of Market Socialism: A Critical Study. Oxford University Press. {{page|year=|isbn=978-0-19-508827-4|pages=7—8}}. »This term is harder to define, since socialists disagree among themselves about what socialism ‘really is.’ It would seem that everyone (socialists and nonsocialists alike) could at least agree that it is not a system in which there is widespread private ownership of the means of production…To be a socialist is not just to believe in certain ends, goals, values, or ideals. It also requires a belief in a certain institutional means to achieve those ends; whatever that may mean in positive terms, it certainly presupposes, at a minimum, the belief that these ends and values cannot be achieved in an economic system in which there is widespread private ownership of the means of production…Those who favor socialism generally speak of social ownership, social control, or socialization of the means of production as the distinctive positive feature of a socialist economic system.«</ref><ref> Hastings, Mason and Pyper, Adrian, Alistair and Hugh (21. 12.децембар 2000). The Oxford Companion to Christian Thought. Oxford University Press. {{page|year=|isbn=978-0-19-860024-4|pages=677}}. »Socialists have always recognized that there are many possible forms of social ownership of which co-operative ownership is one...Neverthelessone…Nevertheless, socialism has throughout its history been inseparable from some form of common ownership. By its very nature it involves the abolition of private ownership of capital; bringing the means of production, distribution, and exchange into public ownership and control is central to its philosophy. It is difficult to see how it can survive, in theory or practice, without this central idea.«</ref> Појавни облици социјализма међусобно се разликују по начину (средствима) којим ће се те вредности постићи. Иако се садржај појма социјализма може пронаћи већ у раним искуствима човечанства (појединим етичко-религијским учењима<ref>Cort, John C. (1988). Christian Socialism: An Informal History. Maryknoll, New York: Orbis Books. {{page|year=|isbn=978-0-88344-574-7|pages=}}</ref>, у пракси неких религијских заједница, јудео-хришћанском месијанизму, односно у учењима свих оних који су боље друштво покушавали постићи концепцијама праведности утемељеним на једнакости и братству), социјализам је модерна идеја.▼
 
У том смислу елементи социјалистичког мишљења могу се пронаћи у делима славних утописта (Т. [[Кампанела]], [[Томас Мор]]).<ref> von Mises, Ludwig (1981) [1951]. "Christianity„Christianity and Socialism"Socialism”. Socialism. New Heaven: Yale University Press</ref> У делу Утопија из 1516. [[Томас Мор]] држи да »тамо где је власништво приватно, где је новац мерило свих ствари, тешко је и немогуће да заједница има праведну владу«.▼
▲Централне вредности заједничке свим облицима социјализма јесу критика приватног власништва и његово социјализовање, тј. подруштвљење (или барем неки облик друштвене контроле над њим), те начело друштвене једнакости.<ref>Brus, Wlodzimierz (5. 11. 2015). The Economics and Politics of Socialism. Routledge. {{page|year=|isbn=978-0-415-86647-7|pages=87}}. »This alteration in the relationship between economy and politics is evident in the very definition of a socialist economic system. The basic characteristic of such a system is generally reckoned to be the predominance of the social ownership of the means of production.«</ref><ref>Michie, Jonathan (1. 1. 2001). Readers Guide to the Social Sciences. Routledge. стр. {{page|year=1516|isbn=978-1579580919|pages=}} »Just as private ownership defines capitalism, social ownership defines socialism. The essential characteristic of socialism in theory is that it destroys social hierarchies, and therefore leads to a politically and economically egalitarian society. Two closely related consequences follow. First, every individual is entitled to an equal ownership share that earns an aliquot part of the total social dividend…Second, in order to eliminate social hierarchy in the workplace, enterprises are run by those employed, and not by the representatives of private or state capital. Thus, the well-known historical tendency of the divorce between ownership and management is brought to an end. The society – i.e. every individual equally – owns capital and those who work are entitled to manage their own economic affairs.«</ref><ref> "2. (Government, Politics & Diplomacy) any of various social or political theories or movements in which the common welfare is to be achieved through the establishment of a socialist economic system" "Socialism" at The Free dictionary</ref><ref> Arnold, Scott (1994). The Philosophy and Economics of Market Socialism: A Critical Study. Oxford University Press. {{page|year=|isbn=978-0-19-508827-4|pages=7—8}}. »This term is harder to define, since socialists disagree among themselves about what socialism ‘really is.’ It would seem that everyone (socialists and nonsocialists alike) could at least agree that it is not a system in which there is widespread private ownership of the means of production…To be a socialist is not just to believe in certain ends, goals, values, or ideals. It also requires a belief in a certain institutional means to achieve those ends; whatever that may mean in positive terms, it certainly presupposes, at a minimum, the belief that these ends and values cannot be achieved in an economic system in which there is widespread private ownership of the means of production…Those who favor socialism generally speak of social ownership, social control, or socialization of the means of production as the distinctive positive feature of a socialist economic system.«</ref><ref> Hastings, Mason and Pyper, Adrian, Alistair and Hugh (21. 12. 2000). The Oxford Companion to Christian Thought. Oxford University Press. {{page|year=|isbn=978-0-19-860024-4|pages=677}}. »Socialists have always recognized that there are many possible forms of social ownership of which co-operative ownership is one...Nevertheless, socialism has throughout its history been inseparable from some form of common ownership. By its very nature it involves the abolition of private ownership of capital; bringing the means of production, distribution, and exchange into public ownership and control is central to its philosophy. It is difficult to see how it can survive, in theory or practice, without this central idea.«</ref> Појавни облици социјализма међусобно се разликују по начину (средствима) којим ће се те вредности постићи. Иако се садржај појма социјализма може пронаћи већ у раним искуствима човечанства (појединим етичко-религијским учењима<ref>Cort, John C. (1988). Christian Socialism: An Informal History. Maryknoll, New York: Orbis Books. {{page|year=|isbn=978-0-88344-574-7|pages=}}</ref>, у пракси неких религијских заједница, јудео-хришћанском месијанизму, односно у учењима свих оних који су боље друштво покушавали постићи концепцијама праведности утемељеним на једнакости и братству), социјализам је модерна идеја.
 
▲У том смислу елементи социјалистичког мишљења могу се пронаћи у делима славних утописта (Т. [[Кампанела]], [[Томас Мор]]).<ref> von Mises, Ludwig (1981) [1951]. "Christianity and Socialism". Socialism. New Heaven: Yale University Press</ref> У делу Утопија из 1516. [[Томас Мор]] држи да »тамо где је власништво приватно, где је новац мерило свих ствари, тешко је и немогуће да заједница има праведну владу«.
 
== Утопијски социјализам ==
Прве конкретне идеје социјалистичког начина производње и уређења друштва поставили су утопијски социјалисти, који су се противили приватном власништву, капитализму и њему својственој доктрини слободног (нерегулисаног) тржишта. [[Шарл Фурије]] је тежио изградњи друштва на основи фаланстерија или фаланги (модел уравнотежених заједница), које би функционисале као акционарска друштава, чији доходак би се делио међу члановима друштва, па никакав облик власти не би био потребан. [[Сен Симон]] се заузимао за нови друштвени поредак с централизованом структуром у којем ће уместо владавине капиталиста друштвом управљати научници и најученији чланови друштва, а [[Роберт Овен]] усмерио се на синдикално и задружно радничко удруживање. Реч "социјалиста"„социјалиста” први се пут појавила 1827. у часопису "Cooperative„Cooperative Magazine"Magazine”, који је уређивао [[Роберт Овен]], а реч "социјализам"„социјализам” у часопису "Le„Le Globe"Globe” 1832.▼
 
▲Прве конкретне идеје социјалистичког начина производње и уређења друштва поставили су утопијски социјалисти, који су се противили приватном власништву, капитализму и њему својственој доктрини слободног (нерегулисаног) тржишта. [[Шарл Фурије]] је тежио изградњи друштва на основи фаланстерија или фаланги (модел уравнотежених заједница), које би функционисале као акционарска друштава, чији доходак би се делио међу члановима друштва, па никакав облик власти не би био потребан. [[Сен Симон]] се заузимао за нови друштвени поредак с централизованом структуром у којем ће уместо владавине капиталиста друштвом управљати научници и најученији чланови друштва, а [[Роберт Овен]] усмерио се на синдикално и задружно радничко удруживање. Реч "социјалиста" први се пут појавила 1827. у часопису "Cooperative Magazine", који је уређивао [[Роберт Овен]], а реч "социјализам" у часопису "Le Globe" 1832.
 
== Анархизам ==
 
Анархизам, покрет и доктрина унутар социјалистичке теорије и социјалистичког покрета, који се залагао за уређење где се одлучује о свему директно-демократски од стране народа, те због тога нема потребе за вођама и владарима. Инспириcани идејама [[Пјер Жозеф Прудон|Пјера Жозефа Прудона]] и праксом Париске комуне из 1871. руски анархисти [[Михаил Бакуњин]] и [[Петар Кропоткин]] заузимали су се за друштво без државе и приватнога власништва. Друштво се разумевало као скуп слободно уједињених комуна (анархистички комунизам) и производних удружења у којем нема вањске присиле (државне, правне, политичке, економске) над појединцима.
 
== Марксизам ==
Након револуције 1848. и појаве нових мишљења социјализам је добио ново значење. Под утицајем [[Карл Маркс|Карла Маркса]] и [[Фридрих Енгелс|Фридриха Енгелса]] социјализам је добио научну форму – — научни социјализам (термин за који је Маркс тврдио да се користи као супротност утопијском социјализму). Критичком анализом капиталистичке политичке економије Маркс и Енгелс приказали су неке основне законитости његова развоја, његове унутрашње протуречности, али и неке опште законитости друштвеног развоја. Научни социјализам указује да социјализам није могућ у било које време, него када се остваре материјални услови првенствено у економији и када се развију производне снаге потребне за стварање социјализма. Оснивањем Прве интернационале 1864. поставили су темеље међународном социјализму. Марксов социјализам (комунизам) је укључивао стратегију револуционарне класне борбе радништва и с тим у вези разграничење од осталих струјања унутар међународног социјализма. Од Марксових и Енгелсових теорија су настале различите струје марксизма, са различитим тумачењима и интерпретацијама.▼
 
▲Након револуције 1848. и појаве нових мишљења социјализам је добио ново значење. Под утицајем [[Карл Маркс|Карла Маркса]] и [[Фридрих Енгелс|Фридриха Енгелса]] социјализам је добио научну форму – научни социјализам (термин за који је Маркс тврдио да се користи као супротност утопијском социјализму). Критичком анализом капиталистичке политичке економије Маркс и Енгелс приказали су неке основне законитости његова развоја, његове унутрашње протуречности, али и неке опште законитости друштвеног развоја. Научни социјализам указује да социјализам није могућ у било које време, него када се остваре материјални услови првенствено у економији и када се развију производне снаге потребне за стварање социјализма. Оснивањем Прве интернационале 1864. поставили су темеље међународном социјализму. Марксов социјализам (комунизам) је укључивао стратегију револуционарне класне борбе радништва и с тим у вези разграничење од осталих струјања унутар међународног социјализма. Од Марксових и Енгелсових теорија су настале различите струје марксизма, са различитим тумачењима и интерпретацијама.
 
== Социјалдемократија ==
 
Социјалдемократија, покрет и доктрина унутар социјалистичке и теорије и покрета, на челу с [[Едуард Бернштајн|Едуардом Бернштајном]], залагала се за еволуциону и постепену реформску трансформацију капиталистичкога друштва у бескласно социјалистичко друштво. Тиме су се противили револуционарном путу, а нарочито ауторитарном концепту револуције, због чега су били називани реформистима (или ревизионистичким марксистима).
 
== Бољшевизам ==
Бољшевизам, струја и од 1912. самостална политичка странка у Русији, револуционарним је путем 1917 ([[Октобарска револуција]]) освојила власт у Русији и тиме одредила ново значење и смер тадашњег међународног социјализма. [[Лењин|В.  И.  Лењин]], предводник бољшевичке револуције и идеолог руског социјализма ([[лењинизам]] и [[марксизам-лењинизам]]), постулате је темељио на својој интерпретацији Марксове и Енгелсове теорије, одбацујући до тада владајући теоријски [[ревизионизам]] и политички реформизам у социјалистичком покрету.▼
 
Али је одбацио и политичку демократију, која би требало да постоји током социјалистичке револуције, о чему нарочито говори [[Роза Луксембург]], која се залагала за "револуционарни„револуционарни [[демократски социјализам]]"”.▼
▲Бољшевизам, струја и од 1912. самостална политичка странка у Русији, револуционарним је путем 1917 ([[Октобарска револуција]]) освојила власт у Русији и тиме одредила ново значење и смер тадашњег међународног социјализма. [[Лењин|В. И. Лењин]], предводник бољшевичке револуције и идеолог руског социјализма ([[лењинизам]] и [[марксизам-лењинизам]]), постулате је темељио на својој интерпретацији Марксове и Енгелсове теорије, одбацујући до тада владајући теоријски [[ревизионизам]] и политички реформизам у социјалистичком покрету.
 
То је означило историјски раскид бољшевизма са марксистима различитих струја и почетак превладавања бољшевичке (марксистичко-лењинистичке) струје у тадашњем међународном социјалистичком покрету, што је било ојачано оснивањем Комунистичке интернационале ([[Коминтерн|Коминтерне]]е) 1919.▼
▲Али је одбацио и политичку демократију, која би требало да постоји током социјалистичке револуције, о чему нарочито говори [[Роза Луксембург]], која се залагала за "револуционарни [[демократски социјализам]]".
 
▲То је означило историјски раскид бољшевизма са марксистима различитих струја и почетак превладавања бољшевичке (марксистичко-лењинистичке) струје у тадашњем међународном социјалистичком покрету, што је било ојачано оснивањем Комунистичке интернационале ([[Коминтерн|Коминтерне]]) 1919.
 
Бољшевизам (марксизам-лењинизам), себе је приказивао као политичку идеологију која кроз револуцију професионалних револуционара успоставља једнопартијски систем, који ауторитарним и репресивним методама тежи изградњи социјализма. Стварањем Совјетског Савеза бољшевизам се учврстио као поредак, а доласком [[Стаљин|Ј. В. Стаљина]] на чело Партије све је више попримао тоталитарни карактер према унутра и империјалистички према ван («социјализам у једној земљи»).
 
Након Другог светског рата централно-источне европске државе под утицајем [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] развиле су сличне једнопартијске режиме, који су себе називали социјалистичким. Од оснивања Варшавскога пакта 1955., у који је било укључено осам европских држава, једнопартијски систем се још снажније институционализовао те је довео до блоковске поделе света. Тако су се једнопартијски режими успоставили и оснажили у Европи, али и у остатку света ([[Кина|Кина]], [[Северна Кореја|Северна Кореја]], [[Куба]] итд.). У том смислу социјализам је био синоним за сваки политички систем у којем је био успостављен једнопартијски систем на челу с комунистичком партијом.
 
Због немогућности праћења светског економског напретка, привредне неефикасности, неспособности заштите људских права, културне инсуфицијенције те неосетљивости за савремене друштвене тенденције, једнопартијски режими предвођени Комунистичком партијом, који су своје унутрашње уређење називали социјалистичким, су се урушили са почетком 1990-их у Совјетском Савезу и низу других земаља.
 
== Осуде једнопартијских режима комунистичких партија ==
Парламентарна скупштине Савета Европе је Резолуцијом ВЕ 1481/2006 од 25. јануара 2006. године осудила злочине једнопартијских режима комунистичких партија из 20. века, као тоталитарних. У тој осуди се изричито спомињу „масовна кршења људских права од стране тоталитарних комунистичких режима ...… која су као дела насиља укључивала индивидуална и колективна погубљења, као и смрт у концентрационим логорима, изгладњивање, депортације, мучење, ропство, прислини рад и друге облике масовног психичког терора.“”▼
 
▲Парламентарна скупштине Савета Европе је Резолуцијом ВЕ 1481/2006 од 25. јануара 2006. године осудила злочине једнопартијских режима комунистичких партија из 20. века, као тоталитарних. У тој осуди се изричито спомињу „масовна кршења људских права од стране тоталитарних комунистичких режима ... која су као дела насиља укључивала индивидуална и колективна погубљења, као и смрт у концентрационим логорима, изгладњивање, депортације, мучење, ропство, прислини рад и друге облике масовног психичког терора.“
 
== Левичарска критика бољшевизма и марксизма-лењинизма ==
Социјалдемократе, демократски социјалисти, анти-ауторитарни комунисти, анархисти и "небољшевички„небољшевички марксисти"марксисти” не подржавају бољшевички и "марксистичко„марксистичко-лењинистички"лењинистички” приступ изградњи социјалистичког друштва.▼
 
Савремени марксисти сматрају бољшевизам и марксизам-лењинизам искривљењем и изопачењем племенитих идеја [[Маркс]]а и [[Енгелс]]а о социјалној правди, јер они нису били против политичке демократије током изградње социјализма.<ref>[http://komunist.free.fr/arhiva/mar2004/markovic.html Goran Markovic: Socijalizam - — duh proslosti?<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>▼
▲Социјалдемократе, демократски социјалисти, анти-ауторитарни комунисти, анархисти и "небољшевички марксисти" не подржавају бољшевички и "марксистичко-лењинистички" приступ изградњи социјалистичког друштва.
У Критици Готског програма, Грађанском рату у Француској, Манифесту и другим радовима [[Маркс]] указује да се социјалистички преображај треба учинити у облику демократског политичког режима, те да је први циљ "освајање„освајање демократије"демократије”. ▼
 
▲Савремени марксисти сматрају бољшевизам и марксизам-лењинизам искривљењем и изопачењем племенитих идеја [[Маркс]]а и [[Енгелс]]а о социјалној правди, јер они нису били против политичке демократије током изградње социјализма.<ref>[http://komunist.free.fr/arhiva/mar2004/markovic.html Goran Markovic: Socijalizam - duh proslosti?<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
▲У Критици Готског програма, Грађанском рату у Француској, Манифесту и другим радовима [[Маркс]] указује да се социјалистички преображај треба учинити у облику демократског политичког режима, те да је први циљ "освајање демократије".
 
У овим делима, [[Маркс]] на језгровит начин говори, између осталог, о држави, и даје скицу транзицијске државе која је демократска радничка власт. У тој скици, нема места за логоре, стрељање и протеривање. Социјалистичка изградња је супротна владавини партијске елите и аутократским односима у економској сфери. Маркс пише о томе да је ослобођење радништва дело самог радништва (а не мале конспиративне организације професионалних револуционара), о томе да је слобода појединца услов слободе свих, те о томе да је [[Париска комуна]] узор социјалистичке изградње.
 
У Грађанском рату у Француској [[Маркс]] анализира искуство Париске комуне из 1871. и оцењује да је то коначно пронађени политички облик ослобођења радничке класе. „Коначно пронађени облик ослобођења радничке класе“класе” је власт која је развијала механизме директне демократије у политици и економији, која је увела радничко самоуправљање, поштовала различита, па и супротна политичка мишљења, те дозволила демократско такмичење различитих странака на изборима, која је претворила представничко тело у врховну власт, спојивши законодавну и извршну функцију у његовим рукама, те укинула стајаћу војску и бирократију. Ту нема места за никакву репресију појединаца над друштвом.<ref>[http://www.noviplamen.net/glavna/marks-zivlji-nego-ikad/ Marks življi nego ikad<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
 
== Демократски социјализам у 21. веку ==
Савремена и нова левица заснована на политици демократског социјализма тежи умањењу или превазилажењу свих [[друштвена стратификација|друштвених стратификација]].<ref name="expo">Woshinsky, Oliver H., ''Explaining Politics: Culture, Institutions, and Political Behavior'' (Oxon, England, UK; New York, New York, USA: Routledge, 2008) pp. 145-149145—149.</ref> Савремена и нова левица се залаже за умањење неслободе, неједнакости и несолидарности у друштву, које узрокује економски капитализам, а као крајњи циљ види превазилажење економског капитализма и успостављање друштвено-економског уређења базираног на [[директна демократија|директној демократији]] у политичкој и економској сфери, те на демократски планираној производњи. То је систем производње и расподеле који би био у складу са потребама сваке појединке и сваког појединца, те друштва као целине, и који би узимао у обзир носиве капацитете и услове регенерације животне средине.▼
 
▲Савремена и нова левица заснована на политици демократског социјализма тежи умањењу или превазилажењу свих [[друштвена стратификација|друштвених стратификација]].<ref name="expo">Woshinsky, Oliver H., ''Explaining Politics: Culture, Institutions, and Political Behavior'' (Oxon, England, UK; New York, New York, USA: Routledge, 2008) pp. 145-149.</ref> Савремена и нова левица се залаже за умањење неслободе, неједнакости и несолидарности у друштву, које узрокује економски капитализам, а као крајњи циљ види превазилажење економског капитализма и успостављање друштвено-економског уређења базираног на [[директна демократија|директној демократији]] у политичкој и економској сфери, те на демократски планираној производњи. То је систем производње и расподеле који би био у складу са потребама сваке појединке и сваког појединца, те друштва као целине, и који би узимао у обзир носиве капацитете и услове регенерације животне средине.
 
Заговара достизање посткапиталистичког друштва које би било базирано на индивидуалној и колективној слободи, једнакости, солидарности и међусобној помоћи, због чега теже умањењу и превазилажењу свих облика репресије, хијерархије и власти појединца над појединцем. Присталице ове политике сматрају да је за остваривање ових идеја неопходно умањити и превазићи све облике ауторитарног начина организовања. Због тога се организују у левичарске политичке странке и покрете.
Линија 72 ⟶ 63:
Напредни покрети се обично организују на два начина. Организују се као странке које желе добити демократску политичку моћ и деловати као анти-системска власт, али и као покрети који се боре за превазилажење система без жеље за преузимањем политичке власти. Обе стратегије су значајне: они који делују одоздо, и мењају досадашње друштвене односе, и они који у формалном политичком простору мењају политике одозго.
 
Термин нова, демократска левица или демократски социјализам се користи и као синоним за различите анти-ауторитарне социјалистичке и нео-марксистичке покрете, организације и странке, али се придев "демократски"„демократски” користи за разликовање  демократских левичара од бољшевизма 20. века и марксистичко-лењинистичког модела изградње социјализма, који се сматра недемократским и ауторитарним, те искривљењем племените идеје социјалне правде.
 
Начелна обележја нове, демократске левице и демократског социјализма су: анти-ауторитарност и демократичност; анти-капитализам; анти-милитаризам; секуларизам и анти-клерикализам; интернационализам и анти-национализам...▼
 
▲Начелна обележја нове, демократске левице и демократског социјализма су: анти-ауторитарност и демократичност; анти-капитализам; анти-милитаризам; секуларизам и анти-клерикализам; интернационализам и анти-национализам...национализам…
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
 
== Види још ==
Линија 88 ⟶ 77:
* [[Анархизам]]
* [[Анархо-комунизам]]
 
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Citation | first = A Joseph | last=Berlau | title = The German Social Democratic Party, 1914–19211914—1921 | place = New York | publisher = Columbia University Press |year=1949}}.
* {{cite book|ref=harv| last=Lamb| first = Peter| last2=Docherty| first2 = J. C.| title = Historical Dictionary of Socialism| edition = 2nd|year=2006| publisher = The Scarecrow Press| location = Lanham|isbn=978-0-8108-5560-1}}
* Sassoon, Donald. ''One Hundred Years of Socialism: The West European Left in the Twentieth Century''. New Press. . {{page|year=1998|isbn=9781978-1-56584-486-5|pages=}}
* -{Guy Ankerl, ''Beyond Monopoly Capitalism and Monopoly Socialism'', Cambridge, MA: Schenkman, 1978.}-
* Beckett, Francis, ''Clem Attlee'', Politico's . {{page|year=2007|isbn=9781842751923978-1-84275-192-3|pages=}}
* Nik Brandal, Øivind Bratberg, Dag Einar Thorsen. ''The Nordic Model of Social Democracy'' (2013) Pallgrave MacMillan. {{page|year=|isbn=9781978-1-137-01326-2|pages=}}
* [[Gerald Cohen]]. ''Why Not Socialism?'' [[Princeton University Press]], . {{page|year=2009|isbn=9780978-0-691-14361-3|pages=}}
* [[G.D.H. Cole]], ''History of Socialist Thought, in 7 volumes'', Macmillan and St. Martin's Press, Palgrave Macmillan, 2003 reprint; 7 volumes, hardcover, 3160 pages. {{page|year=1965|isbn=9781978-1-4039-0264-1|pages=}}.
* [[Michael Ellman]] ''[http://www.cambridge.org/US/academic/subjects/economics/economics-general-interest/socialist-planning-3rd-edition Socialist Planning].'' [[Cambridge University Press]]; 3 edition. {{page|year=2014|isbn=9781978-1-107-42732-7|pages=}}
* [[Friedrich Engels]], ''Socialism: Utopian and Scientific'', Pathfinder; 2r.e. edition (December 1989). {{page|year=|isbn=9780873485791978-0-87348-579-1|pages=}}
* -{Friedrich Engels, ''The Origin of the Family, Private Property and the State'', Zurich, 1884.}- {{LCC|HQ504.E6}}
* -{Albert Fried and Ronald Sanders, eds., ''Socialist Thought: A Documentary History'', Garden City, NY: Doubleday Anchor, 1964.}- {{LCCN|64011312}}.
* Frances Goldin, Debby Smith, Michael Smith. ''Imagine: Living in a Socialist USA''. [[Harper Perennial]], . {{page|year=2014|isbn=9780978-0-06-230557-2|pages=}}
* -{[[Élie Halévy]], ''Histoire du Socialisme Européen''. Paris: Gallimard, 1948.}-
* [-{[Michael Harrington]], ''Socialism'', New York: Bantam, 1972.}- {{LCCN|76154260}}.
* [[Michael Harrington]]. ''Socialism: Past and Future.'' Arcade Publishing, . {{page|year=2011|isbn=9781978-1-61145-335-5|pages=}}
* -{Hayes, Carlton J. H. "The History of German Socialism Reconsidered, " ''American Historical Review'' (1917) 23#1 pp. 62–10162—101 [http://www.jstor.org/stable/1837686 online]}-
* [[Jesús Huerta de Soto]], [https://web.archive.org/web/20070614065637/http://www.jesushuertadesoto.com/pdf_socialismo/indice.pdf ''Socialismo, cálculo económico y función empresarial''] (''Socialism, Economic Calculation, and Entrepreneurship''), Unión Editorial, . {{page|year=1992|isbn=97884-7209-420-8|pages=}}.
* {{Cite book|ref=harv|last=Itoh|first=Makoto|title=Political Economy of Socialism|location=London|publisher=Macmillan|year=1995|isbn=978-0-333-55337-4|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Kitching | first = Gavin |authorlink= Gavin Kitching | title = Rethinking Socialism | publisher = Meuthen |year=1983 | url = http://www.gavinkitching.com/marx_0.htm |isbn=978-0-416-35840-7 | accessdate=29. 07. 2017 | archive-url = https://web.archive.org/web/20080118040529/http://www.gavinkitching.com/marx_0.htm | archive-date=18. 01. 2008 | dead-url = yes | df = }}
* -{[[Oskar Lange]], ''On the Economic Theory of Socialism'', Minneapolis, MN: University of Minnesota Press, 1938.}- {{LCCN|38012882}}.
* Michael Lebowitz, ''[http://www.monthlyreview.org/builditnow.htm Build It Now: Socialism for the 21st century]'', [http://www.monthlyreview.org/ Monthly Review Press], . {{page|year=2006|isbn=9781978-1-58367-145-0|pages=}}.
* -{George Lichtheim, ''A Short History of Socialism''. Praeger Publishers,}- 1970.
* Alan Maass. ''The Case for Socialism.'' [[Haymarket Books]], 2010 (Updated Edition). {{page|year=|isbn=9781978-1-60846-073-1|pages=}}
* Marx, Engels, ''The Communist Manifesto'', Penguin Classics . {{page|year=2002|isbn=9780140447576978-0-14-044757-6|pages=}}
* Marx, Engels, ''Selected works in one volume'', Lawrence and Wishart . {{page|year=1968|isbn=9780853151814978-0-85315-181-4|pages=}}
* [[Joshua Muravchik]], [http://www.pbs.org/heavenonearth/resources.html ''Heaven on Earth: The Rise and Fall of Socialism''], San Francisco: Encounter Books, . {{page|year=2002|isbn=9781978-1-893554-45-0|pages=}}.
* Michael Newman, ''Socialism: A Very Short Introduction'', Oxford University Press, . {{page|year=2005|isbn=9780978-0-19-280431-0|pages=}}.
* [[Bertell Ollman]], ed., ''Market Socialism: The Debate among Socialists'', Routledge, . {{page|year=1998|isbn=9780978-0-415-91967-8|pages=}}
* [[Leo Panitch]], ''Renewing Socialism: Democracy, Strategy, and Imagination''. {{page|year=|isbn=9780978-0-8133-9821-1|pages=}}.
* -{Emile Perreau-Saussine, ''What remains of socialism?'', in Patrick Riordan (dir.), Values in Public life: aspects of common goods (Berlin, LIT Verlag, 2007), pp. 11–3411—34}-
* [[Richard Pipes]], ''Property and Freedom'', Vintage, . {{page|year=2000|isbn=9780978-0-375-70447-5|pages=}}.
* {{Cite book|ref=harv|last=Rosser|first=John Barkley|last2=Rosser|first2=Marina V.|title=Comparative Economics in a Transforming World Economy|location=Cambridge, MA|publisher=MIT Press|year=2004|isbn=978-0-262-18234-8|pages=}}.
* [[Maximilien Rubel]] and John Crump, ''Non-Market Socialism in the Nineteenth and Twentieth Centuries''. {{page|year=|isbn=9780978-0-312-00524-5|pages=}}.
* [[Bhaskar Sunkara]] (editor), ''The ABCs of Socialism.'' Verso, . {{page|year=2016|isbn=9781784787264978-1-78478-726-4|pages=}}
* Katherine Verdery, ''What Was Socialism, What Comes Next'', Princeton. . {{page|year=1996|isbn=9780978-0-691-01132-5|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Webb | first = Sidney | title =The Basis of Socialism – Historic |year=1889 | publisher = Library of Economics and Liberty |authorlink= Sidney Webb, 1st Baron Passfield}}
* [[James Weinstein (author)|James Weinstein]], ''Long Detour: The History and Future of the American Left'', [https://web.archive.org/web/20040803131902/http://www.westviewpress.com/about.html Westview Press], hardcover, 272 pages. {{page|year=2003|isbn=9780978-0-8133-4104-0|pages=}}.
* Peter Wilberg, [http://www.newgnosis.co.uk/deep.html ''Deep Socialism: A New Manifesto of Marxist Ethics and Economics''], . {{page|year=2003|isbn=9781978-1-904519-02-7|pages=}}.
* -{[[Edmund Wilson]], ''To the Finland Station: A Study in the Writing and Acting of History'', Garden City, NY: Doubleday, 1940.}- {{LCCN|40034338}}.
{{refend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Социјализам”