Панчево — разлика између измена

| слика = FileДатотека:Pančevo collage.jpg

| опис_слике = Колаж слика Панчева ([[Зграда Магистрата у Панчеву|Садашњи градски музеј у Панчеву]], [[Успенска црква у Панчеву|Успенска црква]], [[Светионици на ушћу Тамиша у Дунав|Један од два Светионика на ушћу Тамиша у Дунав]], KипКип Светог Флоријана, Ресторан „Ветрењача” поред Тамиша, [[Електротехничка школа Никола Тесла Панчево]], Словачка евангелистичка црква, Римокатоличка Црква Свети Карло Боромејски)

| становништво = 76203

| извор_агломерација =

Панчево се налази на 77 [[метар]]а [[Апсолутна висина|надморске висине]], и то на координатама 44°54′ северно и 20°40′ источно. Налази се 18 кмkm североисточно од [[Београд]]а, главног града [[Србија|Републике Србије]], на ушћу [[Тамиш]]а у [[Дунав]]. Територија Панчева се сматра једном од најтоплијих подручја [[Војводина|Војводине]], са просечном годишњом температуром од 11,3 °C и са више од 100 сунчаних дана током године. Просечна годишња вредност за релативну влажност ваздуха је 77%. Падавине су највеће на крају пролећа, почетком лета, крајем јесени и почетком зиме. Просечна количина падавина током године износи око 643 мм.

Панчево припада простору умерено континенталне климе, са четири годишња доба, коју карактеришу дуга и топла лета и јесени, благе зиме и кратка пролећа. Посебну специфичност климе представља кошава, јак и сув ветар који траје и до три недеље. Поред кошаве, доста су заступљени и југозападни, западни и северни ветрови. Број ветровитих дана током године је 45, а највећа влажност ваздуха је током месеци са најнижом температуром (новембар, децембар, јануар и фебруар).<ref name=profil_grada>{{Cite web |url=http://www.pancevo.rs/documents/Profil-grada.pdf |title=Архивирана копија |access-dateaccessdate=24. 088. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131008071210/http://www.pancevo.rs/documents/Profil-grada.pdf# |archive-date=088. 10. 2013 |dead-url=yes |df= }}</ref>

Због честих промена господара ([[Антички Рим|Римљани]], [[Келти]], [[Хуни]], [[Евроазијски Авари|Авари]], [[Словени]], [[Мађари]], [[Татари]], [[Турци]], [[Немци]]) често се мења и назив овог стратегијско важног места<ref>{{Cite web |url=http://www.arhivpancevo.org.rs/ist.htm |title=Istorija Pančeva{{Ботовски наслов}} |access-dateaccessdate=18. 088. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131007140103/http://www.arhivpancevo.org.rs/ist.htm |archive-date=077. 10. 2013 |dead-url=yes |df= }}</ref>:

Велику штету је Панчево претрпело за време рата између Аустрије и Турске који је трајао годину дана. Ратна узнемиреност је почела у Панчеву 28. септембра 1738. године, када се кроз насеље пронела вест да су Турци код Оршаве прешли [[Дунав]] и са великом војском стигли до Нове Паланке и тамо победили цесарску војску. Након четири недеље, Панчево је из стратегијских разлога предат [[Турци]]ма, који ће владати овом територијом 10 месеци. У том периоду су вођене две битке — у првој бици код Гроцке су Турци изашли као победници, док су у другој бици код Панчево Турци потучени од стране Аустријанаца. Док су се повлачили, Турци су спалили варош и веома оштетили тврђаву. Потписивањем [[Београдски мир|Београдског мира]] 18. септембра 1739. године званично се завршио рат између Аустрије и Турске. Овим миром је Аустрија била у обавези да поруши све тврђаве на левој обали Дунава, што значи да је исте године почело рушење панчевачке тврђаве. (Почетком септембра 2013. године је у градском парку пронађен гранични камен од тврђаве.<ref>{{Cite web |url=http://rtvpancevo.rs/Vesti/Lokal/tvrdjava-u-centru-grada.html# |title=Ispod Gradskog parka pronađena tvrđava | Lokal | Vesti{{Ботовски наслов}} |access-dateaccessdate=022. 099. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130904215053/http://rtvpancevo.rs/Vesti/Lokal/tvrdjava-u-centru-grada.html# |archive-date=044. 099. 2013 |dead-url=yes |df= }}</ref>)

Паркови су одувек важан део Панчева. Најстарији парк у Панчеву је [[Народна башта]]. По налогу првог панчевачког урбанисте, бригадног генерала Миховила Михаљевића, 1829. године је подигнута Народна башта. Тадашњи планери су овај простор организовали по узору на немачке паркове, који су били синтеза елемената француских и енглеских паркова.<ref>''Зелена страна града'', Туристичка организација Панчево, Панчево 2011.</ref> Шездесетих година, музички павиљон који се налазио у центру [[Народна башта|Народне баште]] је срушен, а на његовом месту је изграђена фонтана с неидентификованом каменом скулптуром. У том периоду је уклоњена и ограда парка. На платоу испред главног улаза у [[Народна башта|Народну башту]] је 1969. године постављена биста Јована Павловића, оснивача и уредника „Панчевца”.<ref>{{Cite web |url=http://www.pancevo.com/town/history/zanimlj/narodnab.htm |title=Zanimljivosti — Narodna basta{{Ботовски наслов}} |access-dateaccessdate=28. 088. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130930224207/http://www.pancevo.com/town/history/zanimlj/narodnab.htm |archive-date=30. 099. 2013 |dead-url=yes |df= }}</ref> Средином 2008. године, Народна башта је у потпуности реновирана — фонтана је уклоњена, а на њено место је постављен музички павиљон налик на оном из 1905. године.

* [[Владимир Савић]] (1976) - триатлонaцтриатлонац

* {{Cite book|ref=harv|title=Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима|publisher=Републички завод за статистику|location=Подгорица|date=септембар 2005|id=COBISS-ID 8764176}}

* {{Cite book|ref=harv|title=Становништво, пол и старост, подаци по насељима|publisher=Републички завод за статистику|location=Подгорица|date=октобар 2004|id=COBISS.CG-ID 8489488}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Ивић|first=Алекса|authorlink=Алекса Ивић|year=1914|title=Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459-16901459—1690)|location=Загреб|url=https://books.google.com/books?id=G9ZnAAAAMAAJ}}

* [http://pancevo.vreme.in.rs Метео ПaнчeвoПанчево] {{ср}}