Врање — разлика између измена

7 бајтова уклоњено ,  пре 1 године
м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
| стара_имена =
| шира површина=860
| становништво = 55138
| извор_становништво =
| година_становништво =
Не зна се када је тачно насељен, али су подручје града насељавала [[Илири|Илирска]] или [[Трачани|Трачанска]] племена све док га у 1. или 2. веку п. н. е. не освајају [[Антички Рим|Римљани]]. У 6. и 7. веку га насељавају [[Словени]], а први пут се спомиње у [[византијско царство|визнатијским]] списима [[1093]]. године. Неколико пута је освајан, пре него што је ушао у састав [[Српско краљевство|Краљевине Србије]] [[1207]]. године. Врањем су владале многе српске племићке породице, све док га није покорило [[Османско царство|Отоманско царство]] [[1455]]. године. За време отоманске владавине Врање је имало важну улогу, јер се налазило на раскрсници важних путева, а у једном тренутку је било седиште и [[Врањски кадилук|кадилука]]. Врање је ослобођено [[31. јануар]]а [[1878]]. године и постало седиште моравског среза. Град је 1904. године погодио земљотрес, који је доста оштетио [[инфраструктура|инфраструктуру]]. У [[Први светски рат|Првом светском рату]] га је окупирала [[Краљевина Бугарска]], да би се после завршетка рата било у саставу [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], а од 1929. у оквиру [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]]. У [[Други светски рат|Другом светском рату]] Врање је окупирала [[Бугарска]], а после ослобођења Врање постаје седиште Пчињског округа и тада почиње његов индустријски и урбанистички развој. Врање постаје текстилни, дрвни и металуршки центар у оквиру [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]].
 
Град је познат по музици и [[трубачки оркестар|трубачким оркестрима]], као и по делима познатог српског [[Realizam (književnost)|реалистичког]] писца [[Борисав Станковић|Борисава Станковића]]. У граду постоје многе институције и обележја са његовим именом. Врање је домаћин многим манифестацијама од којих су познатије [[Стари дани]], [[Борина недеља]] и [[Борини позоришни дани]].
од којих су познатије [[Стари дани]], [[Борина недеља]] и [[Борини позоришни дани]].
 
Симбол Врања је жуто цвеће, градска [[слава]] је [[Духови (празник)|Духови]], а у граду се налазе бројни спортски клубови.
У врањском подручју постоје и песковите алувијалне наслаге и растресити неогени седименти. Неогене наслаге састоје се углавном од [[лапор]]а, [[пешчаре|пешчара]] и [[Конгломерат (геологија)|конгломерата]]. Од [[Владичин Хан|Владичиног Хана]] према [[Грделица (варош)|Грделици]] на левој страни Мораве, поред конгломерата јављају се и повремено [[кречњак]], пешчара и лапор.<ref name='geologija'/>
 
Земљишни покривач врањског подручја је разноврсних продуктивних својстава. Заступљене су две групе: агенетичке творевине и генетичке творевине. Код агенетичких творевине долазе [[скелетни систем|скелет]], скелетоидне земљишне творевине и алувијално-делувијални наноси. Код генетичких творевина заступљени су типови земљишта: [[корисник:Ivan25/Гајњача|гајњача]] и њени варијетети, [[смоница]] и њени варијетети, [[подзол]] и трагови планинске [[Црница (педологија)|црнице]]. Генетичке творевине заузимају од 22% до 25% укупне површине врањске регије. Агенетичке творевине покривају највећи део подручја и заузимају око 75% површине врањског подручја. Гајњаче, смонице и подзол заузимају средњи висински део врањског подручја и на нагибним теренима су у стању еродираних типова. Планинске црнице заступљене су на вискоим теренима као и на површинама са проређеним шумама.<ref name='geologija'/><ref name>{{Cite book|last=Костић|first=М.| title=Јужно Поморавље - Економско-географске одлике|edition =|publisher=[[Лесковачки зборник]] књ. 9|year=1969|id=|pages=195–202195-202}}</ref>
{{-}}
{{панорамица|Panorama vranja.jpg|1400px|Панорама Врања}}
 
=== Клима ===
Поднебље Врањске [[Јужна Морава|Мораве]] има [[локална клима|локалну климу]], која се карактерише особеностима насталим формирањем између модификоване [[средоземна клима|медитеранске]] и [[умереноконтинентална клима|умерено континеталне климе]], што је произашло под утицајем [[орографија|орографије]] и пластике [[рељеф]]а. Врањска Морава има годишња доба неуједначеног трајања. По дну котлине и у регији побрђа по ивици котлине, [[пролеће]] се јавља рано и кратко траје. Због тога су позни [[мраз]]еви честа појава. [[Лето]] је топло, суво и дуго. [[Јесен]] је исто тако дуга, топла и сунчана, али сува. [[Зима]] је у [[Врањска котлина|Врањској котлини]] краткотрајна и врло блага с незнатним снежним покривачем. С друге стране ободно побрђе и планински регион, обилују [[снијег|снежним]] покривачем.<ref>{{Cite book|last=Трифуновски|first=Ј. Ф.| title=Врањска котлина, књ. 1|edition =|publisher=| year=|pages=11}}</ref><ref>{{Cite book|last=Костић|first=О.| title=Грделичка клисура и Врањска котлина. Природни условиГеографија, ерозија и шумска привреда|edition =|publisher=| year=|id=|pages=45}}</ref><ref>{{Cite book|last=Костић|first=М.| title=Врањско-Бујановачка котлина, књ. 4|edition =|publisher=[[Врањски гласник]]|year=1968|id=|pages=185–186185-186}}</ref>
 
Град се налази на 480 m надморске висине и има средњу јануарску температуру 3&nbsp;°C, а средњу јулску температуру од 22,0&nbsp;°C апсолутним максимумом од 38,3&nbsp;°C, па због тога Врање са приградским насељима има умерено континенталну климу.<ref>{{Cite book|last=Трифуновски|first=Ј. Ф.| title=Врање. Годишен зборник на Филозовскитот факултет на Универзитетот во Скопје, кн. 7.|edition =|publisher=|year=1954|id=|pages=123}}</ref>
== Настанак имена града Врања ==
 
Име града [[Врање|Врања]] настало је у давној прошлости, мада је кроз историју (нарочито после ослобођења од [[Турци|Турака]]) долазило до забуна и нејасноћа око назива Врања. Постоје и тврдње да је Врање кроз историју имало и више других имена. Врањанци су у номинативу увек изговарали Врање, и под овим именом јавља се у време [[Стефан Дечански|Стефана Дечанског]]. Ово име се односило само на насељено место, док се овдашња средњовековна жупа звала Врања. То је уносило забуну, нарочито у другој половини [[XIX19. век]]а, када су се за град Врање (тадашње вароши) почели да интересују многи [[Научник|научници]]. Испало је да се Врање у то време и званично звало Врања. Осим овога у средњовековним даровним повељама и другим документима Врање је помињано као Врања, Вранија, Враниа, Врајна, Виран и Виранја. Како ће га звати, зависило је и од тога ко је и на којем језику писао. „Да би забуна била већа, јавиле су се и легенде, по којима се Врање звало Врана, Голубиње, Голубићевац“ каже Миодраг Пешић у својој књизи „Врање“.<ref>Врање / Миодраг Пешић . – Врање, 1975.</ref>
 
А Татомир Вукановић каже: „Прави народни облик од старине гласи Врање.“ Он такође каже: „Стефан Немања је заузео од Византинаца Врање.“ У историјским књигама се каже да је Немања заузео:“[[Липљан]] и Моравоу и глаголјеми Врани.“<ref name='geologija'/> При том, слависта Б. Даничић означава Врани као жупу, крајину. Вукановић каже да постоје и друге претпоставке које објашњавају настанак имена града, али да оне нису баш најубедљивије, као што су: ворн - варн, што значи „јама“, односно „рупа“, или гавран, вран, и многе друге М.Ђ. Милићевић записао је да је после ослобођења од Турака [[1878]]. године, ова варош званично прозвана Врања (номинатив), иако су људи овде и даље изговарали само Врање. Нејасно је само то, да ли је Врање добило име од [[Трачани|Трачана]], [[Римско царство|Римљана]], [[Словени|Словена]] или [[Грци|Грка]]. Корен речи Врања „вр“ и основа „врањ“ могу се наћи и код [[Римско царство|Римљана]], и код [[Словени|Словена]], и код [[Грци|Грка]]. Писац [[Борисав Станковић|Бора Станковић]], иако је живео крајем [[XIX век|XIX]] и почетком [[XX20. век]]а, писао је: [[Врање]].
 
Ова грешка касније је исправљена, тако да је Врање остало Врање, а за то највећу заслугу има др [[Јован Хаџи-Васиљевић]].
| style="width:50%;"|
{{Попис
| извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref>
| п1948=11252
| п1953=13465
| п1961=17999
| п1971=28613
| п1981=44094
| п1991=51818
| п1991н=51215
| п2002с=56458
| п2002=55052
| п2011=55138
}}
|}
{{bar box
|float=center
|title=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]].<ref>[http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf Етничка структура након пописа 2011.]</ref>
|titlebar=#AAF
|width=300px
 
{{Графикон пирамида
| извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref>
| ширина=300px
| наслов=
| позадина=#eee
| лево2=м
| десно2=ж
| шипке лево десно=
{{Врста лево десно|?|gray|126|4.55|5.34|148}}
{{Врста лево десно|80+|gray|174|6.28|12.24|339}}
{{Врста лево десно|5-9|gray|1808|65.31|60.83|1684}}
{{Врста лево десно|0-4|gray|1642|59.32|54.33|1504}}
| просекм=35.0
| просекж=36.6
}}
 
== Привреда ==
[[Датотека:Logo simpo.jpg|мини|десно|150п|Компанија Симпо је један од симбола врањске индустрије.]]
Врање се налази на југу Србије, на [[Коридор 10|Коридору 10]] у близини границе са [[Република Македонија|Македонијом]] и [[Бугарска|Бугарском]]. Удаљеност од међународне луке [[Солун]] износи 285 кмkm, од међународног аеродрома у [[Скопље|Скопљу]] 90 кмkm и [[Ниш]]у 120 кмkm (директан приступ преко [[Европски пут Е70|ауто-пута Е75]]). Захваљујући одличним транспортним конекцијама, из Врања се лако може приступити тржиштима [[Југоисточна Европа|југоисточне Европе]] ([[Централноевропски уговор о слободној трговини|ЦЕФТА]]) и [[Европска унија|Европске уније]], уз све царинске олакшице које Србија има у трговини са овим земљама. Врање има дугу традицију у индустријској производњи, трговини и [[туризам|туризму]], и богато је природним ресурсима, као што су [[шума|шуме]] и [[геотермални извори]].<ref name="siepa1">[http://www.siepa.gov.rs/files/pdf/Vranje.pdf Агенција за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије (СИЕПА) - Град Врање], Приступљено 5. 5. 2013.</ref>
 
До половине [[20. век]]а Врање је било [[занат]]лијска варош. Били су заступљени следећи занати: [[мутавџијски занат|мутавџијски]], [[воденичар]]ски, [[асуфијски занат]] и [[фијакерски занат]]. Са почетком [[industrijalizacija|индустријализације]] 60-их година многи од ових заната нестали су многи занати.<ref name="grad vranje">http://www.gradvranje.com/index_files/privreda.html {{Wayback|url=http://www.gradvranje.com/index_files/privreda.html |date=20090402133321 }} Привреда града Врања</ref> Тих година отворене су неколико фабрика:[[Дуванска индустрија Врање]] (ДИВ), [[Simpo|СИМПО]], [[Фабрика обуће Коштана]], Памучни комбинат [[Јумко]], индустрија техничке робе [[Алфа Плам]], СЗП Заваривач Врање. Са отварањем нових фабрика растао је и број запослених. Године [[1961]]. године било је 1 525 запослених, [[1971]]. године 4 374 запослених, а [[1998]]. године укупно има 32 758 од којих су 28 347 били у привреди, а 4 411. ван ње.<ref name="grad vranje"/>
{{Цитат|Један од француских војника је баки која је уређивала башту наздравио са:
* Бонжур ''([[француски језик|фр.]] -{Bon jour}-)''
 
* Добар дан.
 
Бака која је разумела да је војник рекао ''божур'' је одговорила:
 
* Није то сине, [[божур]], то је жуто цвеће!}}
 
* [[Срба Станковић]] (1954), професионални боксер, 4 пута био првак Југославије, 2 пута освојио првенство Балкана и 2. место на Светском првенству у Минхену
{{colend}}
* [[Аца М. Станојевић]] (1952), најстарији живи новинар из Врања, објавио девет књига и три збирке песама°
 
=== Личности које су неко време живеле и радиле у Врању ===
== Партнерски градови ==
{{colbegin|2}}
* {{Зас|СРБ}} [[Лепосавић]], [[Србија]]<ref>{{cite news|title=Врање и Лепосавић постали побратими|url=http://jugmedia.info/2013/03/19/vranje-leposavic-postali-pobratimi/|accessdate=1. 12. 2013|newspaper=Југмедиа|date=19. 3. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131203010559/http://jugmedia.info/2013/03/19/vranje-leposavic-postali-pobratimi/|archive-date=033. 12. 2013|dead-url=yes|df=}}</ref>
* [[Датотека:Flag_of_Montenegro.svg|20п|Црна Гора]] [[Цетиње]], [[Црна Гора]]<ref name="pobratimi">{{cite news|title=ВИДЕЛИ ОД ЈАГОДИНЕ: Врање добија излаз на Егејско море|url=http://www.kurir-info.rs/videli-od-jagodine-vranje-dobija-izlaz-na-egejsko-more-clanak-1014211|accessdate=011. 12. 2013|newspaper=Курир|date=022. 10. 2013}}</ref><ref>{{cite news|last=Лазић|first=Никола|title=Градоначелник на камили|url=http://www.vranjske.co.rs/2010-10-07/%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8.html|accessdate=1. 12. 2013|newspaper=Врањске|date=октобар 2010|location=Врање|archive-url=https://web.archive.org/web/20131203041037/http://www.vranjske.co.rs/2010-10-07/%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8.html|archive-date=033. 12. 2013|dead-url=yes|df=}}</ref>
* {{зас|MKD}}[[Куманово]], [[Република Македонија|Македонија]]<ref name="pobratimi"/>
* [[Датотека:Flag of Republika Srpska.svg|20п|Република Српска]] [[Требиње]], [[Република Српска]]<ref name="pobratimi"/>
* {{зас|СЛО}} [[Велење]], [[Словенија]]<ref>{{cite news|title=Успостављени пријатељски односи између Врања и Велења|url=http://jugmedia.info/2013/09/19/uspostavljeni-prijateljski-odnosi-izmedu-vranja-velenja/|accessdate=1. 12. 2013|newspaper=Југмедиа|date=19. 9. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131203010904/http://jugmedia.info/2013/09/19/uspostavljeni-prijateljski-odnosi-izmedu-vranja-velenja/|archive-date=033. 12. 2013|dead-url=yes|df=}}</ref>
* {{зас|POL}} [[Нови Сонч]], [[Пољска]] <ref name="Nowy Sącz twinnings">{{cite web|url=http://www.nowysacz.pl/miasta_partnerskie|title=Miasta partnerskie i zaprzyjaźnione Nowego Sącza|accessdate=011. 088. 2013. |work=Urząd Miasta Nowego Sącza|language=пољском|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130523172036/http://www.nowysacz.pl/miasta_partnerskie|archivedate = 23. 5. 2013.}}</ref>
* {{зас|Greece}} [[Кавала]], [[Грчка]]<ref name="pobratimi" />
* {{зас|Greece}} [[Волос (град)|Волос]], Грчка<ref name="pobratimi"/>
* {{зас|GER}} [[Леверкузен]], [[Немачка]]<ref name="pobratimi"/>
* {{зас|GER}} [[Улм]], Немачка<ref name="pobratimi"/>
* {{zas|ITA}} [[Помилијано д' Арко]], [[Италија]]<ref name="pobratimi2">{{cite news|title=Побратимили се Врање и грчки град Трикала|url=http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/pobratimili-se-vranje-i-grcki-grad-trikala_307329.html|accessdate=011. 12. 2013|date = 19. 3. 2012}}</ref>
* {{зас|Чешка}} [[Пардубице]], [[Чешка]]<ref name="pobratimi2"/>
* {{зас|Русија}} [[Брјуховецко]], [[Русија]]<ref>{{cite web|title=Село Брјуховецко добило српског побратима|url=http://ruskarec.ru/articles/2012/10/26/selo_brjuhovecko_dobilo_srpskog_pobratima_17673.html|work=9tv.ru|publisher=Руска реч|accessdate=011. 12. 2013.}}</ref>
{{colend}}
 
* {{Cite book|ref=harv|last=Вукановић|first=Татомир|authorlink=Татомир Вукановић| title=Врање - етничка историја и културна баштина врањског гравитационог подручја у доба ослобођења од Турака 1878.|edition =|publisher=[[Раднички универзитет у Врању]]|year=1978|id=|pages=4-5}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Костић|first=М.| title=Јужно Поморавље - Економско-географске одлике|edition =|publisher=[[Лесковачки зборник]] књ. 9|year=1969|id=|pages=195-202}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Трифуновски|first=Ј. Ф.| title=Врањска котлина, књ. 1|edition =|publisher=| year=|id=|pages=11}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Костић|first=О.| title=Грделичка клисура и Врањска котлина. Природни условиГеографија, ерозија и шумска привреда|edition =|publisher=| year=|id=|pages=45}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Костић|first=М.| title=Врањско-Бујановачка котлина, књ. 4|edition =|publisher=[[Врањски гласник]]|year=1968|id=|pages=185-186}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Стојанчевић|first=Владимир|authorlink=Владимир Стојанчевић|title=Србија и Бугарска од Санстефанског мира до Берлинског конгреса|year=1986|location=Београд|publisher=Историјски институт, Просвета|url=https://books.google.com/books?id=2LVBAAAAYAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Стојанчевић|first=Владимир|authorlink=Владимир Стојанчевић|title=Југоисточна Србија у XIX веку (1804-18781804—1878)|year=1996|location=Ниш|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=fxEtAAAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Трифуновски|first=Ј. Ф.| title=Врање. Годишен зборник на Филозовскитот факултет на Универзитетот во Скопје, кн. 7.|edition =|publisher=|year=1954|id=|pages=123}}
{{refend}}
== Галерија ==
<gallery>
СликаДатотека:St. Nicholas church, Vranje, Srbija (3).JPG|[[Манастир Светог оца Николаја у Врању|Црква светог Николе]]
СликаДатотека:Bora Stanković.jpg|Споменик Бори Станковићу у Градском парку
СликаДатотека:Bunar_bora.jpg|Двориште куће Боре Станковића
СликаДатотека:Mapamozaik.JPG|Мапа града из 1975. године - мозаик на Тргу Републике
СликаДатотека:Pašin konak, salemluk 10.jpg|Пашин конак - Зграда Народног музеја
СликаДатотека:Vranje Stari amam 3.JPG|Стари амам
Датотека:Vranje2 NOC.tif|Врање ноћу
Датотека:Градскипаркврање.jpg|Градски парк
1.572.075

измена