Википедија

Београд — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
ознака: уређивање извора (2017)
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 39:
Један је од старијих градова у [[Европа|Европи]]. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске [[Винчанска култура|Винче]], 4.800. година пре нове ере. Сам град су основали [[Келти]] у [[3. век]]у пре н. е, пре него што је постао [[Римско царство|римско]] насеље [[Сингидунум]].{{sfn|Тасић|1990|pp=}}<ref name="ancient">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=201172 |title=Град Београд — Историја (Антички период) |publisher=Beograd.org.rs |date=5. 10. 2000. |accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Београд је главни град Србије од [[1405]]. године и био је престоница [[Југославија|јужнословенских држава]] од [[1918]]. па до [[2003]], као и [[Србија и Црна Гора|Србије и Црне Горе]] од 2003. до [[2006]].<ref name="history">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1237 |title=Град Београд — Историја (Важне године у историји града) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>
 
Број становника у Београду према [[Попис становништва 2011. у Србији|попису становништва]] из [[2011]]. је износио 1.344.844, док је у широј околини живело 1.659.440 или 23,09% становника.<ref name="automatski generisano1">{{cite web|url=http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf |title=Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији — Национална припадност |publisher=stat.gov.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Ужи део града заузима површину од 359,96 km² и густина насељености је око 3.736 становника по km². [[Град Београд]] има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом, а његова површина износи 3.222,68 km².<ref name="assemb">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=500 |title=Град Београд — Градска власт |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Његова територија је подељена на [[Београдске општине|17 градских општина]], од којих свака има своје локалне органе власти.<ref name="municip">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1904 |title=Град Београд — Градске општине |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>
 
== Назив ==
Ред 116:
 
Урбанизована површина града износи 359,92 квадратних [[километар]]а. Београд се налази на раскрсници западне и источне европске културе.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1027 |title=Географска позиција Београда |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>
 
 
=== Рељеф ===
Језгро и највећи део града подигнути су на северном рту [[Шумадијска греда|Шумадијске греде]] која се пружа од [[Рудник (планина)|РудникРудника]]а до [[Калемегдан]]ског рта, изнад ставе [[Сава (река)|Саве]] и [[Дунав (река)|ДунавДунава]]а. Град лежи на додиру дна и обода [[Панонски басен|Панонског басена]], граници [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] и средње [[Европа|Европе]], у зони јужнопанонске дислокације. У Панонској низији налазе се [[Нови Београд]] и [[Земун]] док је перипанонски део Београда брежуљкаст. Нови Београд подигнут је у некада мочварној [[Квартар|квартарквартарној]]ној равни Саве, у подножју Бежанијске лесне косе.
 
На југу је планина [[Авала (планина)|Авала]] и крашки рељеф који припада мерокрасу (тип краса). Карактеристика рељефа су и фосилне и рецентне урвине. Поједини делови града угрожени су клизиштима.
Линија 273 ⟶ 272:
| Jan sun = 72.2
| Feb sun = 101.7
| Mar sun = 153.2
|Apr sun = 188.1
|May sun = 242.2
Линија 329 ⟶ 328:
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 141-1005, Belgrad, Zerstörungen.jpg|мини|десно|Београд после бомбардовања 1941.]]
{{Главни чланак|Београд током Другог светског рата|Београдска операција}}
Југославија је [[25. март]]а [[1941]]. потписала [[Тројни пакт]] и придружила се [[Силе Осовине|силама Осовине]]. Због овога је [[27. март]]а уследио масовни протест у Београду и [[државни удар]]. Град је [[6. април|6.]]. и [[7. април]]а [[бомбардовање Београда (1941)|тешко бомбардовао]] [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] и усмртио 2.274 људи. У бомбардовању је запаљена и изгорела [[Народна библиотека Србије]], где су настрадале хиљаде књига и средњовековних рукописа.<ref name="Serbie et Yougoslavie">{{fr}} Dušan T. Bataković, ''op. cit.''. стр. 308 et 309</ref> Југославију су [[Априлски рат|напале]] [[трећи рајх|немачке]], [[италија]]нске, [[Мађарска|мађарске]] и [[Бугарска|бугарске]] снаге, уз помоћ [[Албанци|Албанаца]] и [[Хрвати|Хрвата]]. Након капитулације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], сремска предграђа Београда (Земун) су ушла у састав [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], [[нацизам|нацистичке]] [[марионетска држава|марионетске државе]]. У Београду и централној Србији нацисти су подржали формирање владе [[Милан Недић|Милана Недића]].<ref>{{fr}} Dušan T. Bataković, ''op. cit.''. стр. 325 à 327</ref>
 
Београдски Срби, [[Јевреји]], [[Роми]], комунисти и други антифашисти одведени су у логоре [[Логор Сајмиште|Сајмиште]] и [[Бањички логор|Бањица]], кроз које је у току рата прошло око 125.000 логораша. Јеврејска заједница је од 1643. године живела у четврти [[Дорћол]] поред Дунава. Пре рата ту их је било 10.400. Окупацију је преживело свега око 10% њих. На Сајмишту је страдало око 40.000 Срба и 7.000—8.000 Јевреја.<ref>{{cite web|url=http://www1.yadvashem.org/odot_pdf/Microsoft%20Word%20-%205988.pdf|title=Sajmiste|publisher=Shoah Resource Center, The International School for Holocaust Studies|}}</ref> На Бањици је убијено око 4.200 људи. Ликвидације су вршили немачки окупатори, док су логораше углавном хапсили српски [[Квислинг|квислинзи]], који су чинили и администрацију Бањичког логора.<ref>HOLOCAUST HISTORY MISAPPROPRIATED Mindstream: A Monthly Jewish Review November 1992. Volume XXXVIII No.8.</ref>
 
Град су [[бомбардовање Београда (1944)|бомбардовали]] и [[антихитлеровска коалиција|савезници]] [[16. април|16.]]. и [[17. април]]а [[1944]]. године. Тада је погинуло 1.600 људи.<ref name="Serbie et Yougoslavie"/>
 
Борбе за ослобођење града су почеле 13. и 14. октобра, а град је коначно ослобођен [[20. октобар|20. октобра]] 1944. Ослободили су га заједничким снагама [[народноослободилачка војска Југославије|партизани]] и [[Црвена армија]]. Губици партизана су били око 1.000 бораца, а Црвене армије око 2.000. У току целог рата Београд је изгубио око 50.000 људи и претрпео тешка разарања.<ref name="Serbie et Yougoslavie"/>
Линија 466 ⟶ 465:
! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Име
! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Површина (-{[[Квадратни километар|km²]]}-)
! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Становништво ([[1991]])
! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Становништво ([[2002]])
! style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Становништво ([[2011]])
|-
| [[Градска општина Барајево|Барајево]] || 213 || 20.846 || 24.641 || 27.036
Линија 556 ⟶ 555:
[[Датотека:Miroslavs Gospel.jpg|мини|л|200п|[[Мирослављево јеванђеље]], средњовековни рукопис који се чува у [[Народни музеј (Београд)|Народном музеју]]]]
[[Датотека:Narodni_muzej,_Beograd.jpg|мини|Зграда Народног музеја]]
Најпознатији музеј у Београду је [[Народни музеј (Београд)|Народни музеј]], основан [[1844]]. године. Садржи колекције више од 400.000 изложбених материјала, укључујући многа страна ремек-дела. Познато [[Мирослављево јеванђеље]] се налази у овом музеју. [[Војни музеј Београд|Војни музеј]] је нарочито популаран за стране туристе, највише због делова „невидљивог” (стелт) авиона [[f-117 најтхок| -{F-117}-]] ког је југословенска противваздушна одбрана оборила у току [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања 1999]]. У музеју се такође налази још преко 25.000 осталих изложбених предмета од којих неки датирају из [[Римско царство|римског периода]].<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1281|archiveurl=https://web.archive.org/web/20111004005345/http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1281|archivedate=4. 10. 2011 |title=Град Београд — Музеји 4 |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Сличан музеј је [[Музеј ваздухопловства — Београд|Музеј југословенског ваздухопловства]] који има више од 200 авиона, од којих су 50 стална поставка. Неколико авиона у Музеју су једини „преживели” примерци тог типа, као нпр. [[Фијат G.50]]. Музеј излаже и неке делове оборених [[сједињене Америчке Државе|америчких]] и [[НАТО]] авиона.
 
[[Етнографски музеј у Београду|Етнографски музеј]], основан [[1901]], садржи више од 150.000 предмета руралне и урбане културе [[Балканско полуострво|Балкана]], тачније држава [[Југославија|бивше Југославије]].<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1165 |title=Град Београд — Музеји 3 |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> [[Музеј савремене уметности у Београду|Музеј савремене уметности]] садржи колекцију са око 8.540 примерака уметничких дела из Југославије од [[1900]]. године<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1053 |title=Град Београд — Музеји 2 |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Београд”